“Les Chansones Populaires” u Smederevskoj Palanci
Najteže je kada se krene u osvajanje sopstvene solobode. Ista podrazumeva ne samo telesno oslobođenje, već nesputano otelotvorenje duha i misli. Prebeg od stvarnosti predstavlja put kojim se ide u ovostvarnom svetu, a onaj željeni, a često i nikada posećeni počesto zna da se zagubi sa mape nedosanjanih snova.
Srđan Gojković Gile i Električni Orgazam, manje više, uspešno gaze rokenrol preko četrdeset godina. Koliko neostvarenih sloboda tinja u njemu, on sam jedini zna, a nema razloga da ne bude zadovoljan svojom karijerom. Doduše, nikada na samom vrhu muzičkih dešavanja na prostoru koji živopisnim sjajem razbuktava maštu svih onih koji vole tu vrstu muzike, ali je uvek tu negde blizu. Orgazam je bio i ostao sjajan klupski bend, možda nije za stadionske prostore i kojekakve arene, ali je svakako ostavio zamašnog traga u rokenrolu. Ne, ne mislim na numeru “Igra rokenrol cela Jugoslavija“, nekako mi previše pučki deluje iz jednostavnog razloga što se svira svuda, od lakih zabava, svadbi, pa do sportskih manifestacija. Ima tu mnogo, mnogo, boljih tema koje porukama zrače mnogo više no pomenuta. Pokazavši da je sa prvim albumima probio led, počevši od “Paket Aranžmana“, “Lišće prekriva Lisabon“, pa do interesantnog odabira pesama na “Les Chansones Populaires“, sve do poslednjeg albuma “Gde smo sad“, ne može im se poreći i istrajnost, ali i trajnost. Spojivši talenat sa radom, ali i sa ljubavlju da si u nečemu, ne što moraš, nego što voliš, Gile je pokazao da mikro sloboda uvek može biti poenta svemu onome čemu svaki čovek kao jedinika stremi. Ili bi barem trebalo.
Upravo ove godine bend je rešio da, pored ponovne objave vinila, uradi i koncertnu promociju albuma “Les Chansones Populaires” i tako obeleži četrdeset godina od izdavanja ove zanimljive gramofonske ploče. Ono što su svirali Dorsi, Bitlsi, Stonsi, Grand Fank, Bouvi, T. Reks, Elvis, Velvet Andegraund, bend je usnimio i izveo na svoj način. Pored Gileta, izuzetno uspešno je otpevao vokale i Ljuba Đukić, a o njegovom umeću za klavijaturama ne treba trošiti reči. Da, bez obzira da li je reč o orguljama ili prefinjenim taktovima klavira, neka opuštenost izlazi iz njega, a na drugoj strani kao da se vatre po oblacima pale. Za bubnjevima je bio Piko Stančić, jedan od najboljih bubnjara osamdesetih godina prošlog stoleća, ne samo zbog svoje markantnosti, nego zbog osobenog načina na koji udahnjuje život bubnjevima i ostalim udarajkama. Tadašnji Jugoton i njegov muzički urednik Siniša Škarica i te kako su znali šta rade, tako da je album sasvim solidno prošao kod publike, po tadašnjim merilima, a koja su svakako bila kud i kamo rigidnija nego sada, iz prosto razloga što je i sama publika bila zadovoljna odabirom pesama i prezentacijom od strane benda. “Popularne pesme”, ostale su i sada neupitno štivo za sve mlade rokere i one koji žele da se osećaju svežim, ako ništa drugo, ono u mislima svojim.
U takvoj slavljeničkoj atmosferi Električni Orgazam je održao koncert u subotu, 25. novembra u Punk Rock Cafeu u Smederevskoj Palanci, jednoj od retkih riznica takve muzike u manjim gradovima. Klub je bio pun na granici izdržljivosti samog prostora, a kako i ne bi kada su događaju prisustvovali mnogi zaljubljenici u rok muziku iz obližnjih gradova, na žalost sa manjom istorijom rok kulture, no što je ima gradić na Jasenici.
Bend je pored svojih najpoznatijih numera, svirao i pesme sa slavljeničkog albuma. Naravno da je publika iste lako razaznavala i fino prihvatila. Koliko su prisutni uživali u muzici poznatog benda, Gile i Orgazam su ostavili deo sebe na maloj sceni Punk Rock Cafea, videlo se da je i njima osobito zadovoljstvo što sviraju, neusiljeno, nenametljivo i pre svega veselo, kao da na početku zime žele da zagreju, po godinama raznovrsnu, publiku ispred stejdža. I uspeli su u tome. Od prve do poslednje pesme publika je učestvovala u horskom nadmetanju sa Orgazmom stavljajući im do znanja da oni nisu samo gosti, već deo njihovog odrastanja, a sada i življenja, odnosno svakodnevnice, ma kakva ona bila. Bend je umeo da uzvrati i još jednom iskaže da nisu tezgaroši, no pravi plodovi iznikli iz poštenog, dobrog, starog rokenrola. Nakon prošlogodišnje svirke na istom mestu, gde su, opravdano okasnelo, obeležili jubilej postojanja, ovog puta oda rokenrola bila je usmerena na ponovno podsećanje na album “Les Chansones Populaires”.
Demonstrirali su, još jednom, da rokenrol nema tamnice i granice, da ne postoji misao istoimenog koja može biti zatočena, odnosno da iz slobodnih ljudi zdrava misao odzvanja, a time se i samo bolje društvo gradi. Gile i društvo su još jednom dokazali zašto su tu gde su, u srcu svih onih koji vole dobri, uvek mladi i preko potrebni, rokenrol. Hvala im za jedno uspešno veče i vidimo se ponovo na istom mestu, dogodine, razlog će se već sam od sebe naći. Živeli!
