Promocija albuma Vojvođanskog Blues Banda: Ko ne svira bluz, taj i nije muzičar
Bulevar Books
(Novi Sad, 02.04.2024.)
Sve zajedno deluje kao čvrsta, kompaktna celina, bez ikakvih tragova kalemljenja i nadgradnje. Album „Pokaži da možeš“ definitivno je na liniji prethodna tri izdanja Vojvođanskog Blues Banda i predstavlja logični nastavak njegove muzičke avanture, prilagođen aktuelnom trenutku.
Najavljivan mesecima unazad, po principu Konstraktinog „evo sa’će, samo što nije“, novi album Vojvođanskog Blues Banda konačno se našao pred publikom. Već na prvo slušanje stiče se utisak da je ovako nešto vredelo čekati sve ove godine. Na sedam starih kompozicija, sa tekstovima koje je potpisao nekadašnji frontmen, pokojni Dragan Jurišić Gaga, ali i sa osveženim aranžmanima gitariste i mastermajnda ovog projekta Atile Šotija, dodato je šest novih pesama koje je napisao multipraktik pisac (kako sam sebe naziva) Branislav Bašić Pekar. Sve zajedno deluje kao čvrsta, kompaktna celina, bez ikakvih tragova kalemljenja i nadgradnje. Album „Pokaži da možeš“ definitivno je na liniji prethodna tri izdanja Vojvođanskog Blues Banda i predstavlja logični nastavak njegove muzičke avanture, prilagođen aktuelnom trenutku.
Nakon nedavne beogradske promocije, došao je red da se „Pokaži da možeš“ predstavi i „domaćoj“, novosadskoj publici. Kao mesto koje prepoznaje prave kulturno-umetničke vrednosti, knjižara Bulevar Books odabrana je za domaćina ove promocije, a kao njen konferansije poznati novosadski novinar, publicista i rok kritičar Bogomir Bogica Mijatović. Uz brojne goste iz sveta kulture i prijatelje benda, ovaj bluz brod je porinut sa novosadskog pristaništa i sada ga očekuje koncertna promocija u svim većim gradovima nekadašnje Jugoslavije. Valja reći da je album izdao Jugoton Croatia Records, pa se Vojvođanski Blues Band tako vraća svojim korenima, s obzirom da je renomirana zagrebačka izdavačka kuća objavila i prvi album VBB-a 1986. godine.
Bogomir Bogica Mijatović, autor brojnih knjiga i enciklopedija na temu rokenrola u Vojvodini i Novom Sadu, kaže da prema Vojvođanskom Blues Bandu ima specifičan odnos, s obzirom da ovaj bend prati još od njegovog osnivanja, davne 1968. godine. Mijatović ističe da je bio veoma sumnjičav prema ideji obnavljanja VBB-a, te je zbog toga bio u žestokoj raspravi sa Atilom Šotijem i Vladimirom Kranjčevićem, menadžerom benda, ali da je na kraju popustio shvativši da je to bila više nego dobra ideja.
Došao sam do zaključka da VBB radi nešto što se u svetu radi već godinama. Na primer, Lynyrd Skynyrd i dalje svira, a nema nijednog člana originalne postave. Kada mi je Atila poslao prvi demo snimak, ja sam se oduševio. Pritom je to bila autorska pesma, ne obrada jedne od starijih kompozicija. Te pesme treba da žive, jer na njima su stasale mnoge generacije, naročito u Novom Sadu. Atila zaslužuje sve čestitke za ideju, za kombinaciju starih i novih pesama i za način na koji je nove pesme aranžirao. Nove i stare pesme predstavljaju fantastičnu sinergiju, kako zbog Pekarovih tekstova, tako i zbog Atiline gitare. Siguran sam da bi bend ovako zvučao i da je Gaga Jurišić živ, ističe Mijatović.
Najveći teret svakako je izneo Atila Šoti, gitarista koji je bio član originalnog Vojvođanskog Blues Banda, potom dugo apstinirao od muziciranja, da bi na 50. godišnjicu obnovio jedan od najomiljenijih novosadskih sastava. Trebalo je pronaći adekvatne muzičare, ubediti ih u ideju i snimiti novi materijal, što nimalo nije jednostavno ako ste na pragu osme decenije života. No, Šoti je „pokazao da može“, pa sada sa pravom uživa u prezentacijama novog albuma i druženju sa kolegama i prijateljima benda.
Planiram da nešto slično napravimo u Sarajevu i u Zagrebu, ali to je za sada sve u fazi pregovora. Dobijamo dobre reakcije, javljaju nam se ljudi iz cele Srbije. Muzika je potpuno nekomercijalna, ali važno je da ima publike. Trudili smo se da osvežimo celu priču, da naša muzika zvuči moderno, a da to opet bude bluz. Upravo sam dobio informaciju od porodice pokojnog Dragana Jurišića da je pronađen jedan njegov tekst iz ’72-73. godine, a pesma se zove „Vojvođanka“. Uskoro treba da dobijem taj rukopis i već imamo ponudu da to snimimo kao singl, naglašava Šoti.
Najznačajniju i najvidljiviju promenu u bendu predstavlja pevač Milan Bugarin, ujedno i najmlađi član nove postave VBB-a. Svojom specifičnom bojom glasa, ali i svojim stasom i stavom na sceni, Bugarin predstavlja tranzicionu kopču, odnosno prevodnicu benda iz osamdesetih godina u aktuelni momenat. Hrabro se upustio u novo poglavlje svoje muzičke karijere u želji da opravda ne tako mala očekivanja.
To su sve iskusni muzičari, pa su i njihovi zahtevi veliki. S jedne strane su strogi, a sa druge pravedni, prvenstveno prema muzici. Nema tu laži, o svemu se direktno razgovara bilo da je dobro ili loše. Lično, počastvovan sam što imam priliku da radim sa takvim facama. Bluz sam oduvek voleo i dopada mi se da pevam takve pesme, pritom i sa ovog podneblja, tako da mi sve ovo baš prija. Trudim se i da uđem u tajne bluza, koje nisu baš tako male, kaže Bugarin.
Nema bluza bez rokenrola, a važi i obrnuto. Zbog toga je Ivan Fece Firči, renomirani bubnjar koji je nastupao u Luni, EKV-u, Jakarti, Fitu i brojnim drugim bendovima, važna međužanrovska spona koja VBB-u daje poseban ritam i energiju. Kad god tenzija padne, Firči je uvek tu kao „silence breaker“, uvek spreman da isporuči neophodnu dozu humora, kreativne energije i pozitivnog ludila. Stoga nas je zanimalo kako njemu izgleda saradnja sa bluzerima posle svih velikih rokenrol imena.
Nije to samo posle, već i pre i posle. Ja sam sarađivao sa Vojvođanskim Blues Bandom još davno, za vreme njihovih najboljih dana. To je jedan od omiljenih novosadskih bendova i uvek je bilo veselo sa njima. Jedna lepa priča koja vraća dobru atmosferu, dobro muziciranje i sjajno druženje. Za mene nije bilo prevelikog prilagođavanja, jer ko ne zna da svira bluz, taj i nije muzičar, smatra Firči.
Iako ćete možda u prvi mah pomisliti da zbog svojih muzičkih projekata iz devedesetih on tu ne pripada, Nikola Kostić alias Lee Man je postao integralni deo Vojvođanskog Blues Banda. No, malo njih zna da je Kostić muzikom krenuo da se bavi upravo kroz bluz, te da je sve vreme bio okružen članovima VBB-a u svom susedstvu. Sticajem okolnosti, Atila Šoti mu je prvi komšija u prizemlju jedne zgrade na Limanu, što je doprinelo razvoju kvalitetne bluz konekcije.
Trenutno mi bluz baš prija, sve ovo je vrlo blisko rokenrolu, ali i fanku, na koji sam ja navučen od malih nogu. Na beogradskoj promociji albuma bio je i Vladislav Pejak, koji vodi Bluzologiju na Radiju Beograd 202, a ja tu emisiju slušam nedeljom uveče kada se vraćam s posla iz Mitrovice i Šida. To me je negde inspirisalo da i sam napravim nekoliko bluz kompozicija i da mu ih pošaljem. Sve je to stvar vremena i prostora. Ja imam drugare koji su stariji od mene, a i dalje su okoreli mJetalci. Na kraju, važno je da se drži instrument u ruci. Ja sam spreman da u ovom trenutku sviram i pank ako bi to neko od mene tražio, navodi Kostić, možda i najsvestraniji član Vojvođanskog Blues Banda.
Sa svežom krvlju, stigla je i nova blues snaga u VBB. Nedavni koncert u novosadskom Domu kulture pokazao je da ovaj bend još štošta ima da kaže, da njihova muzika privlači i mlađe naraštaje i da svima prija njihovo „remećenje mira“. Pokazalo se da je ovaj i ovakav bend realna „potrepština“ na domaćoj muzičkoj sceni, pa se nadamo da će VBB potrajati u svojoj misiji. Bar koliko i Lynyrd Skynyrd, što bi rekao Bogica Mijatović.
Atila Šoti (Vojvođanski Blues Band): Budi svoj i pokušaj to da prodaš
