Sav taj jazz: 42. Skopski džez festival

Eto prošlo je i 42. izdanje Skopskog džez festivala (SJF), onako rutinski, od 19. do 22. oktobra 2023. Četiri večeri ispunjene živom muzikom. Dva različita mesta udaljena oko 200 metara jedna od drugih, dve scene.

Organizator “Skoplje Jazz Festival” uspeo je da prikupi finansijska sredstva od Ministarstva kulture Makedonije, Grada Skoplja, nekoliko ambasada, sponzora. . .

Verovatno bez podrške svega navedenog do ovog festivala ne bi došlo, jer je cena ulaznica bila minimalna za ovakvu vrstu događaja. A sada kada imate sponzore iz drugih zemalja, izvesno je da će oni hteti da dovedu neko džez ime iz svoje sredine i time da promovišu svoju kulturu. U tom slučaju nema se izbora, oni će vam reći ko će svirati iz njihove zemlje, a zauzvrat će finansijski pokriti određene rupe.

Ovo ima dobrih i loših strana. Dobar deo je finansijski i ekonomsko pokrivanje/ održavanje manifestacije. Loša stvar je smanjen uticaj organizatora pri izboru izvođača, katana nije više u rukama organizatora, ulog je uzmi ili ostavi. U takvoj konstelaciji sada je jasno zašto ove godine nismo imali neki poseban izbor izvođača. Nema sumnje da oni koji su bili tamo nisu bili loši, ali uvek može bolje, ali tako je kada ste stisnuti sa svih strana. A kada bi samo kupovinom karata od publike SJF morao da živi, ni za jednu noć se ne bi prikupio novac. Tako je zato što smo deo Balkana, naše uši, naša duša je navikla na nešto što se može osetiti, plakati, igrati, smejati, pevati, nešto gde svi zajedno pevamo držeći se za ruke, nešto što radi Aleksandra Prijović, Ceca, Lepa Brena, nešto kao turbo-folk, a ne neko ko razbija sinkope, neko ko pravi anarhiju zvukova, neko ko solira i soliranjem izlazi iz okvira koje je neko uspostavio i vodi te kroz razne Galaksije i kroz različite vremenske periode (ukoliko vreme kao takvo postoji) i naziva se džez.

Tako je bilo, verovatno će tako i ostati. Džabe su sve te džez akademije i džez muzičari kada nemaju uticaja na našu makedonsku publiku, a ta publika je kralj, sve se oko nje vrti. Ti džez muzičari će svirati na svadbama, kafanama, šablonski, sve će učiniti samo da ekonomski prežive u ovom vremenu-nevremenu! Samo da prežive.

Prvo veče počelo je svečanim otvaranjem u velikoj sali MNT (oko 80 % popunjenosti), a čast da je otvore pripala je našim starim poznanicima sa novim prijateljima „After the wildfire“ koju su specijalno za ovu priliku napisali Jan Bang i Arve Henriksen i nastupili uz pomoć Fame’s Institute Orchestra (veliki orkestar od preko dvadeset muzičara i pevača),  koju je aranžirao i dirigovao Džijan Emin. Koliko god da su kvalitetni kompozitori, ma koliko truda Džijan uložio i iako su okupili dobar deo vrhunskih makedonskih kavaldžija, pevača i muzičara, ovo delo kao da nema duše. Kao da je napola napisano, pa ako treba nešto brzo da se doradi da bi negde bilo spremno za izvođenje. Kao poludžoker kojeg držiš u rukavu, i ako ti se špil pogodi onda je dobro, a ako se ne pogodi (kao što se desilo ovde) onda bar ima nešto spremno za scenu. Samo što ne znam gde će još odsvirati ovo što su svirali ove noći.

Iste večeri u MKC-u (polupuna sala) videli smo šta može da uradi mali bend Ben Lamar Gay i njegov ansambl od četiri muzičara. Krenuli su mirno, polako, a kako je vreme odmicalo, stvorila se hemija između grupe, muzike i publike, pa su počeli da sviraju, uživajući u neobičnim zvucima džeza, hip-hopa, soul-fanka, pa čak i noise muzike, gde je došla do izražaja kreativnost i sloboda nastupa vođe Bena, koji je i kompozitor i pevač i trubač i… Divno provedenih 70 minuta.

Druge večeri velika sala u MNT (oko 60 % puna). Počeo je Italijan Roberto Otavino i njegov kvintet pod nazivom Eternal love. Mešavina Bibopa, Traditional Jazz, Smooth Jazz, Sving, Modal Jazz, koja nas vodi, sa nekim od njihovih pesama, kroz različite generacije džez muzičara i kompozitora. Ništa posebno, ali se osetio duh džez festivala.

Posle njih, Sylvie Courvoisier/Mary Halvorson Duo. Koliko je ovo džez pitanje je. Možda način improvizacije, ali sve ostalo je više klasična muzika. Imali su veoma interesantan pristup, pun čudnog zvuka sastavljenog od klavira i gitare, gde se gitara koristi i kao običan žičani instrument, ali i kao instrument koji stvara svoj poseban zvuk. U svakom slučaju, nešto zanimljivo i dopadljivo na prvo slušanje, teško je ovo slušati više puta na festivalu.

Iste večeri u MKC-u je svirala makedonska džez grupa Cobalt Code Unit koju čine dve gitare, bubanj i klarinet. Sala je puna, pa vidi se da makedonski džez muzičari i dalje mogu da privuku pažnju domaće publike, svojim stilom muzike. Tom prilikom je bubnjaru grupe Draganu Teodosijevu dodeljena nagrada za najboljeg mladog džez muzičara. Dragane, sretno da nosiš nagradu i nadogradiš makedonski džez sa makedonskim motivima. Treće večeri nisam mogao da prisustvujem, Jason Moran „je svirao solo klavir u MNT, a posle njega Joel Ross sa svojim bendom Good Vibes.

U MKC-u su iste večeri bili Rita Zoe Pia i Mats Gustafsson iz Švedske. Četvrto veče je počelo u MNT-u sa grupom slovenačkog bubnjara, kompozitora Zlatka Kaučiča i njegovih prijatelja, međunarodno priznatih muzičara Barija Geja i Agustija Fernandesa. Zanimljiva mešavina džez improvizacije, koja vas steze u svoj zagrljaj.

Posle njih Gard Millsen sa orkestrom od 15 muzičara pod nazivom Supersonic Orchestra. Svirali su i svoje i tuđe muzičke kompozicije, a ono što su svirali, odsvirali su besprekorno.

Iste večeri u MKC-u su nastupili Brazilci Bixiga 70, bend od devetoro članova. Dolaze iz Sao Paula i sviraju neku mešavinu brazilske muzike pomešanu sa afrobitom i fankom, uz nešto džeza. I sve to deluje veoma snažno i ako je neko naterao publiku da zaigra od srca, to su bili oni.

U svakom slučaju, zanimljivo provedeni dani na jednom od najrespektabilnijih događaja, renomiranih i proverenih organizatora. Verovatno u ovo vreme kada postoji inflacija ogromnih imena iz džez muzike (poput Majlsa Dejvisa, Dizija Gilespija) i to je dovoljno da ostanemo donekle zadovoljni do sledeće godine i do novog izdanja Skopskog džez festivala.

Tagovi: Skopski džez festival