Tačka ključanja u Zappa bazi: Madball i gosti
8.10.2024. Beograd
Odrađene su sve visinske i nizinske pripreme za odlazak u glavni grad zemlje Srbije, na rasprodat koncert Madball-a i drugara, i trebao sam da budem u startu zadovoljan, ali večiti skeptik nije mogao da ne mrači, obzirom da je Železnička stanica u Beogradu davno izmeštena, a ova nova autobuska puštena u rad tek pre nekoliko dana, a ona je… tamo negde… u bloku 42, zapadno od Albukerkija…
I ne gospodo, nije to politika već realnost, i beše to jedna od mnogobrojnih tema za razgovor u kolima stvarno “… misliš iz Niš…”, Ivana Vojvodića i juniora mu, sina Strahinje. Dok je golf 5-ica letela autoputem, reč, dve i o njegovim nekadašnjim Totalnim Klošarima, današnjim Polarnim Fazanima, čiji je Vojvoda bubnjar, bendovima u Nišu i Srbiji i van, o nekim lepim prošlim, i sumornim današnjim vremenima.
Pod pretpostavkom da je slučaj tako hteo da ovaj prekrasni i sunčani utorak, osmi po redu dan, meseca oktobra, leta gospodnjeg 2024, u glavnom gradu zemlje Srbije, obeleže 2 dešavanja sa ne istom, ali nekako sa sličnom publikom jer u Božidarcu su svirali Rage sa svojim specijalnim gostima, a u Zappa Bazi Madball sa svojim specijalnim gostima. Zlobnici će reći, to nije isto i jeste tako, nije to isto, ali u svetu globalnih dešavanja bilo bi glupo biti striktno žanrovski opredeljen, jer ista podela nije skroz moguća, a nekako nije ni zdrava. Uvek je širok izbor, svako ide tamo gde hoće, prvi sam od tih koji voli različite muzičke žanrove, tako da ovde pojam “nekako slične publike” treba posmatrati samo kao sinonim na publiku koja voli metal/ hardcore/ punk, tj. čvršći zvuk jer sve je to manje-više isto (ako i nije baš, ali ajde…). Svejedno, ko je razumeo, razumeo je, nije prvi put da se nekako slična publika deli na 2 različite koncertne adrese u Srbiji u istom gradu i istom danu, ponekad je to nemoguće izbeći, i mnogo je bilo takvih primera u prošlosti i nekako na kraju cele priče najlepše od svega je pun Božidarac sa jedne i rasprodat klub Zappa baza, sa druge strane…
Stare organizatorske “kuke” MM Concerts i Serbian hellbangers stoje iza i ispred “Only the Hard Tour” – a u Beogradu, a to je zapravo jedini koncert na prostorima bivše Jugoslavije, na kom su se u publici mogli čuti i neki strani jezici. Tačno u zakazano vreme, na binu Zappa Baze izlaze mlađani Makedoncite Primitive Dread. Istini za volju, nisu oni baš ni toliko mladi, fuzija je to nekog metala i hardcore-a, solidan nastup pred baš malo ljudi. I nije njihova svirka brutalna i agresivna, koliko je specifičnost samog zvuka uniformna i jedinstvena. Hm, neko je pomenuo Hardfaced? Uvek je tako problem sa najvećim delom publike koja ulazi tek za kasnije izvođače, a još je izuzetno toplo vreme napolju doprinelo tome da nezasluženo, samo mali broj ljudi vidi ovaj dobri makedonski bend.
Prošlo je već neko vreme otkad nisam video Rob Franssena i njegov bend Born from Pain. U međuvremenu, on se ugojio, a sam bend mi je ovog puta najblaže rečeno zvučao prilično čudno, jer gledao sam ih istini za volju u mnogo boljim izdanjima. Povremeni problemi sa jednom od 2 gitare, slabiji vokal u razglasu ili možda i činjenica da svi ti bendovi kada imaju klupske koncerte, stave svoju binsku opremu na binu, verovatno i ne urade tonsku probu na svojoj opremi kako treba, pa je ponovo montiraju neposredno pred nastup, i uglavnom zbog svega toga činilo mi se da su jedva čekali da završe svoj set i pre nego što su počeli, bilo je i više nego primetno. Uzalud je bio poziv Roba da ljudi priđu bliže, masa se čuvala za Madball. Ipak je u 10-tak pesama koliko su odsvirali odokativno sve stalo ono najbolje iz njihove karijere duge skoro 25 godina. Kreću sa Death and the City, Rise Or Die, Antitown. Na trenutke se čini da je bina stvarno mala za Roba jer ne može da se razmaše, ali šta je tu je. I on sam je bitan organizacijski šraf u celoj Only The Hard Tour priči, diljem Evrope, pa mu se ne sme ništa ni zameriti. Nastavljaju sa Black Gold, True Love, The New Hate, pa sledi pozdrav glavnim organizatorima koncerta sa Eyes Of The World, Reclaiming the Crown, Marching to the beat of… i na kraju Final Collapse.
Nasty
Najveće iznenađenje večeri za mene je bio nastup belgijskog benda Nasty. Za razliku od prethodnog puta kada sam ih gledao u Srbiji (Novi Sad 2013 – Enter the NU Breed Tour, sa sličnom ekipom bendova, a bili su još jednom 2017. god u Elektropioniru u Beogradu), ovoga puta izuzetan nastup i iskren sa budem, nisam očekivao da su baš ovoliko porasli, mada je to obzirom na dugogodišnje iskustvo sasvim normalno. Muzički beatdown hardcore uz krajnje drugarski odnos harizmatičnog pevača Matthias “Matthi” Tarnath-a, koji je jedna skroz pozitivna osoba neopterećena infantilnošću. Em što je u dukserici sa kapuljačom preko glave nameštao i razmeštao deo zaštitne ograde ispred, kako bi ljudima bilo lakše da stage divinguju, em razmeštao binsku opremu i bubanj na bini, a kad je svirka počela, apsolutni mrak. Nasty počinju svoj nastup sa Ultimate, Reality Check, Chaos, Fire on the people.
Slede At War with Love, Ressurection, ispred The Boys, Marti apeluje da svi učesnici u stage divingu i circle pit-u vode računa jedni o drugima, poziva ljude bliže, da bude potpuni doživljaj. Sledi Total Domination, Shokka, 666 i Slaves To The Reach, na kraju. Čista desetka!
Bilo je potrebno malo duže vreme dok se sve namestilo na bini za glavne zvezde večeri kada je istrčao poletni Freddy Cricien sa svojom ekipom. Veliki je izgleda problem sa dugotrajnim basistom koji će zameniti Hoyu, to je bilo očigledno već prošle godine kad je isti najavio svoj odlazak i ne znam da li je ovo samo prelazno ili stvarno iznuđeno rešenje, ali je u Beogradu poslužilo svrsi. Naime, gitarista Born from Pain, dobrica Pete Goerlitz svirao je bas Madballu u Beogradu, dok je na gitari dvometraš Mike Gurnari i bubnjar već 15 godina Mike Justian i zajedno više na prvi pogled deluju kao ekipa sa basketa nego skladan sastav, ali to je samo na prvi pogled tako… Uz intro „Ruff Ryders Anthem”, pokojnog njujorškog repera DMX-a, i uz prve taktove pesme Set It Off klub Zappa Baza je proključao. Zvuk, bar 20 posto jači i bolji, a vidno raspoložen Freddy odmah skače u publiku i iz iste se vraća bez patika… A kome su one još i potrebne kad kreće klasično izuvanje sa čarapama i bez njih uz Smell the Bacon, Lockdown, pa erupcija oduševljenja i jedna od mnogobrojnih tački ključanja sa Heaven &Hell… Iz publike se čuje horsko navijanje Fredi Srbine, koji on naravno ne razume i to javno priznaje, ali kaže i da voli momke koji mu to pevaju i sve se to dešava u trenutku u kom pozdravlja svoje specijalne goste Primitive Dread, Born From Pain i Nasty.
Madball
Ove godine Madball slave 30 god od izlaska Set It Off albuma, pa sam verovatno i zbog toga mislio će se set lista bazirati na tome, ali može se reći da je ovo nekako bio pravi pravcati best of najvećih hitova što je i logično jer sledi Get Out, Freight Train, Infiltrate The System. Nakon što je u publici utvrđeno ko je koliko puta gledao Madball ranije, i ko ih gleda prvi put, Fredi je šeretski zaključio da fanovi koji su ga više puta gledali izgledaju starije, a da on izgleda mlađe i kroz osmeh i samo pozitivno raspoloženje nastavlja se praznik hardcore zvuka sa Across Your Face, Face To Face, Hold it Down, a prava eksplozija adrenalina je viđena uz Born Strong, i naročito sa New York City. Jeste, ovo je New York Finest i pesma Can’t Stop Won’t Stop se koristi za lagano smanjenje tempa i regulaciju atmosferskog pritiska u klubu, gde se pokazuje obostrano poštovanje i ljubav kako prema staroj, tako i prema novoj hc školi srpske publike koja je u vazduhu, ali ponovo je problem za one sa srčanim smetnjama kada je na red došao Pride (Time Are Changing). Pucnji iz svog oružja čuli su se uz Rev up, koji je bio uvod u poslednji deo koncerta baš kao i Look My Way, Down By Law, For My Enemies, i na kraju Doc Marten Stomp.
Nije bilo bisa ok, fizički nije bilo moguće izdržati dodatne napore, video bih svakog od vas posle sat i deset minuta skakanja, a na turneji je sledeća svirka uglavnom odmah sutradan. Hektolitri znoja i energetska bomba u vidu Freddy Cricien-a koji ipak ima danas 49 godina, i verujte mi na reč fizički je još uvek aktivniji od svih ljudi koje poznajem, a imaju te godine, i kad je na turneji čovek trči po bini mnogo desetina kilometara svakodnevno u sat vremena, a treba to izdržati…
Više od 550 ljudi uživalo je na prave načine, uz sjajnu ekipu iz oblasti hardcore zvuka i barem na trenutak su otišli van realnog života. Kad se sve uzme u obzir, ptisutna cifra ljudi zrači zlatnim sjajem u 2024.g. u Srbiji, moramo to apostrofirati. Lično mi je izuzetno drago jer sam video stvarno mnogo prijatelja koje nisam video godinama i sve na jednom mestu, živi, zdravi, ej, malo li je…!?Besprekorna organizacija, sjajna svirka i predivna slika prepunog kluba obećava nova iznenađenja za nova pokolenja u vidu novih budućih koncertnih aktivnosti MM Concerts jer su skladna ekipa, jer ko umije, njemu uvek dvije, oduvek je tako bilo. Do nekih novih koncerta i festivala, do viđenja i do čitanja…
