Top 5 u 2025: Predrag Novković
Nakon nešto dužeg razmišljanja „u svoja četiri zida“, sjajni novinar, urednik i podcaster Predrag Peđa Novković je na pijedestal uzdigao [machinu] i njihovo ovogodišnje ostvarenje „Folklor“.
Kraj godine je vreme za rekapitulaciju mnogih aspekata života, pa tako i ostvarenja u oblasti muzičke industrije. Stoga, odlučili smo da (i mi) odaberemo najbolje albume na prostoru „od Vardara do Triglava“. Kako bismo izbegli subjektivnost u tim ocenama, odlučili smo da u pomoć pozovemo renomirana imena iz zemalja nekadašnje zajedničke države. Želja nam je da okupimo ljude koji prate i dobro poznaju scenu na ovim prostorima, pa, shodno tome, njihov vrednosni sud ima specifičnu težinu. Rezultate ove ankete objavićemo početkom 2026. godine.
Naš današnji „selektor“ ima više od tri decenije iskustva u novinarskom i uredničkom poslu. U svom CV-ju ima stavke poput Trećeg kanala, Radija 021, Bete, B92, ali rokenrol je, ipak, ključni komponent njegove profesionalne krvne slike. Na RTV Vojvodina je uređivao čuvenu muzičku emisiju „Gruvanje“, a poslednjih deset godina je pomoćnik glavnog i odgovornog urednika omladinskog Oradija u Novom Sadu. Najsvežiji, a verovatno i najbolji angažman mu je autorski podcast „U 4 zida“, obavezno štivo za sve ljubitelje muzike i kulture uopšte. Pre nego što nam predstavi svojih Top 5 u 2025, Predrag Peđa Novković bi želeo da nešto „izjavi za dnevnik“.
“Trudeći se da što je moguće više pratim domaću i regionalnu scenu, da beležim albume i singlove koji se konstantno pojavljuju uprkos svemu što se dešava (pre svega u Srbiji), došao sam do grubog zaključka da se u 2025. pojavilo više od 100 albuma ili EP izdanja na prostoru bivše Jugoslavije. To je, po mom mišljenju, neverovatna brojka. Posebno sam ponosan na to što se u gradu u kome živim, Novom Sadu, ove godine pojavilo nekoliko novih, odličnih albuma. Tri sam, vrlo pristrasno, uvrstio u svojih Top 5, a voleo bih da osim bendova koji su na toj listi, skrenem pažnju na to da su se ove godine albumima oglasili Nemi Pesnik, Blu, Astronauti, PopOut, da Katarza ima povratnički singl, da su Jolly Little Bunch pobedili na BARF-u, da su Monohrom i Short Reports izbacili albume krajem 2024. i promovisali ih na koncertima cele ove godine…”
1) [machina] “Folklor” (Machineria)
Priznajem, nisam na vreme otkrio ovaj bend. Tek pre par godina. Preslušavajući rane radove, prolazio sam kroz razne faze – od šoka do oduševljenja. Ne znam ni da li se [machina] uopšte može računati u regionalni bend, ali imajući u vidu jezik na kom pevaju, uvrstio sam “Folklor” na ovu listu. Slojevito, mistično, autentično, progresivno, mitsko… Razne epitete im pripisuju, ja bih dodao samo jedan – fantastično. Posebno u kombinaciji sa vizuelnim radovima koji prate muziku. Strašno mi je krivo što letos nisam bio tu kada su svirali u blizini, ali [machina] je br.1 bend koji bih voleo da slušam uživo.
2) Jimmy Fitzsimmons “Too Much, Too Soon” (Glitch Records)
Josh Homme je bio u Novom Sadu 2014. i otišao, ali je njegov duh ostao trajno utkan u rad gitariste, autora i producenta Ivana Krstića, koji uz Jimmy Fitzsimmons predvodi još dva benda – Stiff Buscemi i Sekvoya. “Too Much, Too Soon” kombinuje QOTSA/Kuyss gitare, plesni gruv i duhovite tekstove, a “Bronco Boy” je pravi primer kako jedan, u osnovi garažni sound, može bez problema da bude radijski hit. Krenuli su na koncerte i showcase nastupe po regionu, sledeća godina može biti još bolja za njih.
3) Зуби „Bruksizam“ (Soundbubble Records)
Зуби su Dušan Prentović, nekadašnji bubnjar Wolframa i Bojan Rasheed Vuković, MC/DJ sa dugogodišnjim iskustvom. Pojavili su se pravo niotkuda letos na Festivalu uličnih svirača i oduvali. “Bruksizam” traje 15 minuta i ima sve – bubanj, bas, vokal, semplove, minimalizam, bes, energiju, haos… Čekić u potiljak. Biser albuma je kompozicija “Nikonemorabitipandur”. Kidaju, verujte mi na reč.
4) Grizete “Čekanje” (3873174 Records DK)
Debi album benda Grizete spremao se dugo, prolazio kroz razne faze i na kraju je to “Čekanje” dalo rezultata. Nije to alt rock, a jeste, nije ni indie, ni noise, a mogao bi biti. Višeslojno, smirujuće i uznemirujuće. Najbolji izbor za slušanje dok hodate gradom. U tih pola sata svašta vam prođe kroz glavu.
5) Tidal Pull “Sve isto kao svaki put do sad” (Mudri brk)
Ovaj bend pratim od prvog albuma, a “Sve isto kao svaki put do sad” je treći u ovih 4-5 godina. I najbolji. I malo toga je isto kao svaki put do sad. Što ga više slušam, sve više sam siguran da je uvođenje ženskog vokala bio pun pogodak. Jakim gitarskim pasažima i, uopšte, atmosferi pesama, vokal Mirne Bralić mnogo više odgovara. A “Ne, hvala (možda drugi put)” mogla bi da uđe u uži izbor za hit godine, bez problema.
