Bas i stega: Postali smo kompaktna celina
Bend je sada na duhovnom nivou na kome smo i želeli da bude… Pre bismo se karali nego što bismo se posvađali… Dobar spoj mladosti i iskustva gde je i mladost stekla iskustvo.
Odmah na početku da kažem: ne mogu da budem potpuno objektivan kada je bend Bas i stega u pitanju. Mnogo je razloga za to, ali navešću neke od njih. Prvo, njihov zvuk je veoma blizak onome što je godinama (decenijama) unazad radio Darkwood Dub, jedan od najznačajnijih bendova u mom odrastanju i životu uopšte. Drugo, svi su oni sjajni ljudi pojedinačno, ali su kao bend još i veći, sa izuzetno izgrađenim timskim duhom. “Svi za jednog, jedan za svi”, što bi rekao Svetislav Kari Pešić. Treće, u Bulevar Books, knjižaru koja svira, uvek donesu dobru domaću rakiju.
Nedavna svirka u gorepomenutoj novosadskoj kultnoj knjižari bila je njihov najbolji živi nastup otkako znam za njih. Da bi se to dogodilo, bilo je potrebno mnogo stvari. Prvo i osnovno, da neformalni lider benda Dragan Gale Vlajić u potpunosti eliminiše svoj ego i po jedan deo istog prenese na kolege iz benda. Da Stevan Steva Đorđević podnese veliku žrtvu i sa gitare se za dobrobit benda prešalta na bas. Da se Miloš Spasić iz Kumanova (tako ga Gale uvek predstavlja) transformiše iz pijaniste u klavijaturistu koji razume potrebe i zahteve benda. Da Uroš Đura Kiš od nastavnika udaraljki sazri u vrsnog i svestranog bubnjara koji se neprestano nadgrađuje. I, konačno, da svi zajedno prođu kroz kompletan ciklus trećeg albuma benda “Na istom putu”, da se dobro upoznaju, sažive i utegnu.
Potpuno katarzičan koncert je za nama. Publika je sve vreme pratila ritam benda i neprestano igrala. Ko ne veruje rečima, neka pogleda fotografije…
Gale: Definitivno smo dostigli neki nivo astronomske povezanosti gde je eksplodiralo sve ono što smo sve vreme zajedno radili. Đura i Spasić su sada već oko pet godina u bendu, jedan zajednički album je iza nas i postali smo kompletna i kompaktna celina. Slobodno mogu da kažem da ove godine bend zvuči bolje nego ikada, tako da me erupcija oduševljenja novosadske publike nimalo ne čudi.
Ono što čudi je činjenica da je “profesor” pao na ispitu, pošto je zaboravio da ponese gitaru…
Steva: Desi se to, čovek se opusti i prepusti improvizaciji, razmišlja o nekim višim stvarima…
O kojim višim stvarima?!
Steva: Nešto kao ono… kako da se svirka uzdigne na viši nivo. Ali, eto, može Spasić da preuzme odgovornost oko organizacije, nošenja opreme i tako tih stvari.
Da, Spasić je definitivno zreo za veće odgovornosti. Eto, večeras je počeo i da čita. Doduše, dohvatio je najbližu knjigu sa najbliže police u knjižari…
Spasić: To nije tačno, ja čitam već dugo. A večeras mi je pažnju privukla knjiga o manastiru Šaolin, pa sam nešto krenuo da čačkam.
Gale: Ja mogu samo da kažem da ne znamo šta se sa Stevom dešava u poslednjih godinu i po dana (smeh).
Stevo, šta se to dešava s tobom?!
Steva: Stvarno ne znam kako to da definišem. Kod svakog od nas se dešavaju neke promene, usponi i padovi. Možda su ovo sada moji intelektualni usponi, a oni to definišu malo drugačije. Ako nešto zaboravim, oni od toga prave tragediju, a ja mislim da je to baš super, jer ja sam opušten i osećam se veoma dobro.
Đura: Mislim da je ovo večeras sa gitarom bio jedan lep i suptilan znak da…
Da treba da menjate basistu?!
Đura: … da si možda malo preterao, da treba da vidiš gde se nalaziš i šta se dešava sa tobom (smeh).
Kada smo već kod tebe, a šta se to sa tobom dešava?! Nešto si baš poludeo na tim bubnjevima…
Đura: Poslednjih deset meseci imamo svoj studio u Beogradu, a to je velika stvar za mene, jer sada imam prostor gde mogu da vežbam. Dakle, desilo se to da sam puno vremena proveo u studiju svirajući, ništa drugo.
Gale: Kada je došao na našu prvu zajedničku probu, a tada je i primljen u bend, Đura uopšte nije ni imao svoj bubanj. Sada ima sve uslove da vežba i veoma mi je drago da smo kroz tu evoluciju došli do toga da je svaki segment bubnja potpuno definisan i isproduciran za vreme živih nastupa.
Đura: Za razliku od Galeta i Steve, ja nemam posao koji nije u vezi sa muzikom. Sve što u životu radim vezano je za muziku: u slobodno vreme sviram sa bendom, a muzika je i moj posao, pošto predajem klasične udaraljke u muzičkoj školi i na fakultetu. I na poslu ja sve vreme obnavljam gradivo, tako da se na najbolji mogući način spajaju teorija i praksa.
Vidi se da si ti fin i skroman momak, ali zato ima i onih koji su veoma naloženi, što se vidi i po njihovim facijalnim ekspresijama na sceni (pogled ka Spasiću)…
Spasić: Što se ja najviše ložim?! To je samo performans… Sad ozbiljno, to je negde na pola puta između svesnog i spontanog, a verovatno je vezano i za proces sazrevanja i izgradnje ličnosti.
Šta se kod tebe promenilo za ovo vreme koje si proveo u bendu?
Spasić: Ovo su ključne godine mog života i mnogo toga se promenilo, pre svega u psihološkom smislu. Moje psihološko stanje se promenilo.
Na šta konkretno misliš?
Spasić: Pa, promenilo se… Ako Steva ne prestane da se smeje, moraću da ga lupim.
To je onda psihotično, a ne psihološko stanje…
Spasić: Hoću da kažem da su me godine obdarile dobrim stvarima. Povukao sam se i sa društvenih mreža, već godinu i po me nema tamo, sada se malo više bavim sobom.
A šta je sa tobom, šefe? Koliko je promena bračnog stanja uticala na tebe?
Gale: Ništa posebno nije uticala, jedino sada moram da radim kao konj. No, ostatak vremena uspevam da potrošim na muziku, tako da smo Spasić i ja nedavno krenuli da pravimo neke nove stvari. Imamo dva jako dva dobra okvira koji će, nadam se, izrasti u spektakularne nove pesme. A što se tiče ženidbe… Pa, ja sam non-stop oženjen, već godinama unazad, samo sam to i faktički overio pre oko dve godine.
Pa, dobro, očito je da sada imaš više obaveza. Možda bi ti značilo da Steva preuzme lidersku palicu u bendu?
Steva: Inače, ja sam veoma ozbiljan čovek, tako da nema problema. Čekaj, je li to bilo neko konkretno pitanje?! (smeh ostalih na sav glas). Da, ja sam spreman da preuzmem sve na sebe…
Sve osim nošenja opreme?
Steva: Mogu da budem neki koordinator i delim im zaduženja. Na primer, Spasić može da vozi. U stvari, on već i vozi, nedavno je položio…
Gale: Eto, vidiš… Ipak, bend ne može da funkcioniše bez basa.
Zbog toga vi trpite „profesora“?
Gale: Ne trpimo, mi se svi veoma volimo. I ono što je zanimljivo u našem bendu je činjenica da za ovih pet godina, koliko sviramo zajedno, nikada nismo imali nijednu nesuglasicu.
Spasić: Slažem se, to je apsolutno tačno!
Ali, očito je da volite da zajebavate jedan drugog?
Gale: To održava zdravu atmosferu u bendu (smeh). Ali, pre bismo se karali nego posvađali. Eto, večeras spavamo u četvorokrevetnoj sobi i svi ćemo da skočimo na Stevu (smeh svih na sav glas). Sad, da se uozbiljim, nakon 12 godina postojanja bend je na duhovnom nivou na kome i treba da bude.
U kom pravcu se kreću ideje o novim projektima? Recimo, mogli biste ponovo da angažujete neki ženski vokal, čisto da prošarate materijal…
Gale: Ideja je da, kao i do sada, radimo sve što osećamo da treba. U pripremu četvrtog albuma ulazimo sa otvorenim konceptom, pa ćemo videti šta će se dalje dešavati. Ako se budemo ugledali na Metaliku, isključićemo bas u potpunosti (smeh).
Steva: Biće basa, više nego ikada do sada.
Ne znam za bas, ali sigurno je da bubnja ima više nego ikada.
Đura: Da, bogatiji je zvuk, s obzirom da smo dodali dosta perkusija.
Sve zvuči potpuno drugačije sa kravljim zvonima…
Đura: U pravu si, mogao bih da nabavim još tri, pa da imam ceo set.
I onda svakome od kolega iz benda okačiš po jedno oko vrata, pa dobijemo i Todorove krave ili bikove…
Gale: Teško da to može da se desi, krave su vrlo miroljubive životinje, što sa nama nije slučaj. Bolje da se mi držimo konja (smeh). Već na narednom albumu videćemo koliko su nas ti konji pregazili. Dobar smo spoj mladosti i iskustva, a sada nam je i mladost stekla neko iskustvo.
Boris Vlastelica (Repetitor): Ide Olimpijada, idu američki izbori, ide album Repetitora…
