Bjesovi na putu “Povratka”
Samo nedelju dana nakon iznenadnog objavljivanja singla “Gde je čovek?” antologijski Bjesovi objavili su još jedno muzičko delo simboličnog (možda) naziva “Povratak”.
Na prošlonedeljnoj promociji monografije o Bjesovima u Vrnjačkoj Banji Zoran Marinković je pomenuo, prilično nenametljivo, da grupa završava tri nove pesme, koje će biti opremljene zanimljivim lirik video spotovima, filmskim citatima iz njima zanimljivih avangardnih filmskih dela. Takođe je, na pitanje jednog od prisutnih, da li to znači da možemo konačno očekivati i novo dugosvirajuće autorsko delo, prvo nakon antologijskog albuma “Bolje ti” iz 2009, Marinković je naglasio da se to ne zna, za sad će tu biti ova tri singla (treći tek očekujemo) i da je to sasvim dovoljno.
Ova pesma Bjesova snimljena je tokom marta i aprila 2025. godine u studiju “O” u Beogradu. Oliver Jovanović je odradio sva usnimavanja, produkciju i mastering. Muzika je delo Zorana Marinkovića, urađena na pesmu Georga Trakla (1887-1914) “Zimsko veče“, koju je na srpski preveo Branimir Živojinović. Na ovog sjajnog austrijskog pesnika bend je usmerila Valentina Nađ.
YouTube foto video za pesmu “Povratak” napravljen je po ideji Mihaila Lauševića 14. maja 2025. od segmenta druge epizode, druge sezone serije “The North – Spy in the Wild”.
Aktuelnu postavu Bjesova, koja je i usnimila novi materijal, čine:
Zoran Marinković – vokal, Slobodan Vuković – gitara, Mihailo Laušević – gitara, Marko Marković – bas i Miloš Knežević – bubnjevi
Zimsko veče
Kad pred mrak nad zimskim tlom
razlegne se zvona jeka
mnoge sto zastrven čeka
pripravan ih čeka dom
Svojih tamnih staza tok
putnik vratnicama skreće
zlatno cveta spasa cveće
što ga hrani zemljin sok
Tih ulazak beše taj
prag se skameni od bola
hleb i vino na sred stola
buknuše u čisti sjaj
Georg Trakl (Salzburg, 3. februar 1887. – Krakov, 3. novembar 1914.) bio je austrijski pesnik.
Osnovne teme njegove lirike (koja se u određenom smislu nastavlja na Höderlina) su tamne životne moći, besmislena patnja, smrt, morbidna priviđenja užasa koja se objavljaju u snažnim slikama asocijativnih impresija, oslobođenih svakog logičkog i sintatičkog reda. Mračni sanjar, izopačenik, alkoholičar, samotnik čiji se život odvijao samo noću, mamuran piše svoje pesme na zgužvanim papirićima ili nagnut nad prljave kafanske stolove, i satima vodi nadahnute lirske monologe. I njegova je proza puna osećaja strave i teskobe. Bio je narkoman, a život je završio samoubistvom. Neshvaćen je i odbačen u vreme kada je pisao i delovao, a za Europu je “otkriven” tek nakon Drugog svetskog rata.
