Nišville 2026 (dan 2.): Del Arno Band to the rescue

32. Nišville Jazz Festival (Niška tvrđava, 13.08. – 16.08.2025.)

Spektakularan nastup prvog reggae sastava na ovim prostorima „spasio je dan“ i podigao energiju publike do maksimuma. Horski se pevalo i igralo na glavnoj bini i pred njom, a frontmen Jovan Matić bio je veoma dobro raspoložen i zahvalan posetiocima za svu ljubav prema sastavu koji slavi četiri decenije postojanja

Početak programa na Earth & Sky stage bio je izuzetno obećavajući. Već smo imali prilike da se uverimo koliko je kvalitetna poljska škola jazza, a na tragu tog iskustva nastavio je i sastav Public Lunch iz Gdanjska. Iako postoji tek dve godine i ima samo jedan album, ovaj bend je savršeno sinhronizovan i odaje utisak kao da slušate neki od vintage polifonih instrumenata. Oslonjeni na moderni jazz, ali i na slobodnu improvizaciju, momci iz Poljske brzo su ušli pod kožu ljubiteljima istinskog jazza i konstantno držali njihovu pažnju. Niška publika je imala priliku da ekskluzivno čuje i materijal koji će se naći na njihovom drugom albumu. Definitivno, Public Lunch je bio veoma dobra „večera“ i verujem da će se za ovaj sastav tek čuti u budućnosti.

Open Stage često ume da iznenadi i posetiocima pruži neko ezoterično iskustvo. Znajući da ruski bendovi bazirani u Srbiji mnogo istražuju i eksperimentišu sa raznim zvukovima i žanrovima, rešio sam da pružim priliku sastavu Golubi i Bezumnye Kashevary. Odmah se videlo da tu ima pregršt layera počev od psihodelije i art rocka, preko ruskog folka i industriala, pa sve do dakwave synthpopa. Očigledno je da je kultni Laibach bio velika inspiracija ovom zanimljivom bendu. Kao i kod većine ruskih sastava, i kod „golubova“ je primetna raslojenost zvuka, atipična iskakanja i spojevi. Čini se da bend i dalje traži zajedničku nit koja bi bila nosilac njegovog izraza, ali je sasvim sigurno da tu ima štofa od koga se mogu skrojiti zanimljive muzičke krpice.

Vraćamo se na main stage, gde još jednom svedočimo potvrdi da muzika ne poznaje granice. Country muzika se na Nišvillu ne čuje tako često, pogotovo ne ako je iz Bugarske. Da, dobro ste pročitali. Iz Bugarske! Barney Esville je umetnik, kompozitor i multiinstrumentalista iz ove susedne zemlje koji svira country bolje negoli mnogi Amerikanci. Koliko je njegova muzika autentična i verodostojna, najbolje govori činjenica da se našla i na međunarodnoj Country Top 40 listi. Većina članova benda poštuje propisani dress code, pa smo, uz odlične vokale, imali prilike da vidimo i zanimljive country style toalete. Barney odlično govori srpski jezik, a ima i zanimljiv smisao za humor, čime je još više pridobio publiku na Nišvillu. Možda ova muzika nije moja „šolja čaja“, ali moram da priznam da je bilo zanimljivo videti nešto sasvim drugačije.

Direktor Nišvilla Ivan Blagojević voli da program festivala bude šaren i raznolik, pa smo nakon bugarskog countryja na sceni Earth & Sky Stagea imali priliku da čujemo i argentinski rock prošaran tradicionalnom i folk muzikom ove zemlje, ali i brojnih drugih zemalja Južne Amerike. La Orquesta De Antes formacijski izgleda kao omanji „big bend“ baziran na duvačkim instrumentima. Iako je brojno stanje obećavalo zanimljivu izvedbu, ne pamtim da mi je neki bend bio toliko dosadan kao Argentinci. Muzički to i nije izgledalo tako loše, ali vokal Melany Fazio se nikako ne uklapa u orkestarsku polifoniju benda. Reakcije publike bile su prilično mlake, pa je i raspoloženje u Tvrđavi značajno splasnulo.

Paquito D’ Rivera je definitivno jedan od najvećih i najznačajnijih jazz umetnika svih vremena, sjajan saksofonista i klarinetista, kompozitor i aranžer, a uz to je i veoma šaljiv čovek i veliki gospodin. Publika na Nišvillu imala je velika očekivanja od ovog nastupa. Legat koji je Paquito za sobom ostavio doneo mu je i Grand Prix Nišvilla „Car Konstantin“ za doprinos jazz muzici, sasvim zasluženo. No, trio sa pijanistom Pepeom Riverom i Sebastianom Laverdeom na steelpanu (zaista ne znam kako bih preveo naziv ovog za nas atipičnog instrumenta) nije zvučao nimalo ubedljivo. Riverov klavir je često zvučao previše tenzično, a u kombinaciji sa steelpanom čak i naporno za uši, čak i ljubiteljima improvizacijske muzike poput mene. Broj osvojenih Grammy nagrada definitivno ne garantuje dobar koncert, vreme je da to shvate i u timu Nišvilla.

Nisam verovao da ću to ni pomisliti niti reći, ali jedva sam čekao nastup disco-funk grupe Boney M kako bih pročistio slušne kanale, iako sam od samog starta imao velike rezerve prema ovom bendu. Ne kaže džaba naš narod „sve u svoje vreme“, a vreme sastava Boney M je odavno prošlo. Ni šljokičava odela ne sijaju istim sjajem na vremešnim vokalima, mada mladi rasplesani pevač donekle nadomešćuje višak godina u ostatku benda. No, publika nije delila moje mišljenje, pa je ovo bio najposećeniji nastup u prva dva dana festivala. Posebno je bilo zanimljivo videti starije gospođe kako nadahnuto igraju u ritmu velikih hitova benda koji upravo obeležava pet decenija postojanja. Na kraju nastupa je ćerka Šabana Bajramovića bendu uručila Grand Prix festivala za fuziju jazza sa disco muzikom. Lično, ovaj nastup je za mene bio „ravna linija“, ali mi barem nije dodatno digao živce nakon dva prethodna iritirajuća nastupa.

„Meni se okreni“, kaže beogradski Del Arno Bend u jednoj od svojih pesama, što sam sa zadovoljstvom i učinio. Spektakularan nastup prvog reggae sastava na ovim prostorima „spasio je dan“ i podigao energiju publike do maksimuma. Horski se pevalo i igralo na glavnoj bini i pred njom, a frontmen Jovan Matić bio je veoma dobro raspoložen i zahvalan posetiocima za svu ljubav prema sastavu koji slavi četiri decenije postojanja. Bend je izgledao nikada brojnije, a duvačka sekcija savršeno uigrano i pored kadrovskih promena. Joca i ekipa su se dva puta vraćali na bis, a utisak je da bi ih publika držala na bini do ranog jutra, da svi zajedno igramo dok nas ne sruše.

Dakle, u novi dan smo, ipak, ušli sa dobrim raspoloženjem i energijom, a u njemu nas očekuju Kyoto Jazz Massive kao najveća žurka trećeg dana festivala. Tu je i originalni The Amy Winehouse Band, a pažnju treba obratiti i na sjajni mešoviti sastav Afro Gitano. Domaći sastav The Quad Bones, karakterističan po četiri trombona, nastupiće na Open Stageu, a ljubitelje hip-hopa na istoimenoj bini očekuju stare kajle iz Zemuna, sastav CYA. After je na Jazzdance bini, gde nastupaju Emir Mardan, Jazzysad i Shuya Okino, a program standardno zatvara dj loptica u ranim jutarnjim satima.

Nišville 2026 (dan 1.): Romska muzika u prvom planu

Tagovi: Nišville jazz festival