Atheist Rap + Ž-Bunt uživo iz “Svica”
Subota, 21.2.2026. 22h, Jagodina
Na prvi pogled, barem meni, izuzetno brzo je prošao taj period od 2 godine otkad su najpoznatiji srpski bezbožnički reperi poslednji put posetili “Svitac” u Jagodini. U međuvremenu, “Svitac” je postao kultno mesto sa odličnim renomeom, jer je program koji su svojim posetiocima ponudili u tom periodu bio bogat i raznovrstan.
Koncerti jesu bila stalna okosnica, ali tu su bile i srećom još uvek su – izložbe i promocije knjiga, novih muzičkih izdanja, kao i projekcije filmova i pre svega jedno mesto koje odiše kao prava oaza stvarno dobrog r’n’r raspoloženja. Za takav status se mora izboriti sa mnogim izazovima koji nalaže surova i svakodnevna realnost. Živeći u konstantnoj dnevnoj neizvesnosti zemlje Srbije, a pod naporom svih kapitalističkih stega i principa, “Svitac” je u protekle 2 godine dokazao da nema poslovne ozbiljnosti u organizacionom smislu, ako iza svega ne stoji ekipa prijatelja okupljena oko istog cilja sa jasno definisanim zadacima. I ako se pogleda bolje spisak koncerata koje su organizovali, zaista je izuzetno mali broj bendova čije nastupe (još uvek) nisu organizovali, što ne znači da neće. I baš svim etabliranim izvođačima, ova realna utopija u srcu Srbije je izuzetno zanimljiva, jer je pre svega jedinstvena i očigledno teško ponovljiva u drugim krajevima…
Možda je to zbog tradicionalne jagodinske gostoljubivosti, možda zbog nekih drugih razloga, ali imperativ jeste uvek bila i ostala dobra zabava…
Ona bude još bolja kad vam kroz sadašnje vrlo tmurno vreme za življenje u Srbiji, Vojvođani približe duh ravnice opisan i opevan u liku i delu Atheist Rapa, kojima je ovo bio produženi vikend, jer su dan pre toga bili u “Kruški” u Kruševcu, gde su očekivano, takođe dobro prošli… Dve godine ranije, kao ledolomci, prodali su rekordan broj ulaznica u “Svicu”, brojali su čak do 280, što je za sve, pa čak i za njih bilo veliko iznenađenje i niko posle toga, čak ni približno nije ostvario sličan rezultat. Na pamet mi je palo “prvo pa muško”, i druge, slične srpske narodne umotvorine, ali stvarno, nije da nije bilo poznatih izvođača kasnije u ove dve godine u “Svicu”.
U sećanju na njihove nastupe iz prošlosti iz naših krajeva, ne mogu da se ne setim nastupa na paraćinskim underground festivalima sredinom devedesetih, ali i solo koncerta u klubu “Cepelin” u zgradi Radničkog univerziteta 1996. koji je bio jedan od onih, tzv. koncerata “visokog rizika”, gde bukvalno ni igla nije mogla da stane, a u mislima na njihov vrlo sličan koncert pre 2 godine u “Svicu” i u susret novim doživljajima istih aktera, pripreme za subotu, 21.2.2026. počele su mnogo ranije. Usledio je brz dogovor sa ortakom, sa kojim nisam baš dugo išao na koncerte, mada se i kod njega videlo, kao i kod mene da su zdravstveni problemi jedna od glavnih tema u našim životima danas.
Nismo baš za 19 min stigli vozom do Jagodine, jer je negde zapelo zbog poznatih višedecenijskih razloga na srpskim železnicama, ali i u tamošnjem kafiću, u centru grada, dok smo čekali da dođe pravo vreme za odlazak do “Svica”, te zdravstvene teme su se nekako nastavile, pa su mi se pred očima, u mislima, ukazala sa razlogom ona dva lika na galeriji u Mapetovcima…
Čak i uvek tradicionalna najbolja priča kasnije sa Zlatkom Bardunom svela se jednim delom na medicinu… Iako, danas poznatog novosadskog poštara nikako nije nikad bilo lako ni stići jer “…kada se osile kurajberi u firmi i navale na našeg drugara Zlatka te da je krao, te da je srao, poruka njegova vrlo je kratka – ja sam za vas Zapadna Evropa, preteran sam, al’ vi to ne razumete…“, ali se moja malenkost već nekako godinama najbolje razume sa ovim ateističkim zapadnoevropljaninom na različite i vrlo šarene životne teme, ne samo o muzici. Od noviteta, novosti i novina iz tabora Atheista treba još dodati činjenicu da je Radule postao naturalizovani Slovenac, tj. da se preselio u Metliku. Seveda. Novi bubnjar je Ćato Nebojša, koji je nekad svirao u novosadskim bendovima Red Union, Mitesers, Shoplifters, znači oldskul. Ostatak ekipe tradicionalan Leki, kao trener ekipe i “glas razuma”, kad Radule i Pope preteraju sa pričom na bini. Mlada snaga benda Branko Radusinović junior – gitara, sveža krv na kaljenju, i dr.Pop koji je… gluv kao top…
Sećam se da je i Nemanja Vidić – Goldi pun ushićenja rekao da će Ž-bunt iz Paraćina biti predgrupa Atheistima i da to nije mala stvar u njihovoj karijeri. Nisam umislio da je to nešto značajno, jer sam bio ubeđen da su već svirali, kao 2 puta i to 2008. i 2010. u Paraćinu, ali jednostavno Ž-buntu se nije dalo iz mnogih razloga. U međuvremenu sastav ekipe se menjao, neki su odlazili, neki dolazili, neki se vraćali, studirali, završavali fakultete, ženili se, postajali roditelji, razvodili… i sve je to život. Ž-bunt je najdugovečniji punk bend iz Paraćina, koji je već ušao u 22. godinu postojanja, a kog pratim skoro od samog početka i živi sam svedok njihovog životnog ciklusa. U početku je posadu bojnog broda činio uglavnom dvojac bez kormilara prof. Vićić – Ilić, koji su i autori većine pesama, u međuvremenu se Ilke otisnuo putevima solo karijere i nametnuo kao kantautor, tu je od samog početka i basista Saša Milovanović – Džoni, a kroz bend su prošli i mnogi drugi muzičari grada na Crnici.
Današnja postava koja čini Ž-bunt radi već duže vreme i nekako se čini najozbiljnija i najbolja: ritam mašinu čiji jedan od najboljih mladih bubnjara Srbije prof. engleskog jezika Mihajlo Stefanović, koji svira u još par bendova, solo-gitara je prof. istorije Marko Pekić, 2. gitarista je prof. likovnog Andrija Drenovaković, koji je bio odsutan, ali njega je zamenio već pomenuti Ilić sa svojim nekarakterističnim bek vokalom i pomogao da nastup Ž-bunta bude kompletan i zaista dobar.
Verujem da je jedan od glavnih razloga što nisu profesionalni sastav taj što ovaj bend nikad nije imao ambicije da bude veliki, a subjektivnog sam mišljenja da su imali sve potrebne predispozicije. Zato su izuzetno skromno, tu po strani na paraćinskoj muzičkoj sceni, ako se ista uopšte može i sme nazvati “scenom”, kao redak primer autorskog benda i svetionik nečega što postoji, ako oni hoće da to postoji i koliko hoće da postoji što je izuzetno fer i pošteno. Oni će uvek imati svoje drugare, jer je njihova muzička priča, priča pojedinaca iz malog grada, primenljiva baš svuda u Srbiji, ne samo u Paraćinu, i treba imati u vidu da su bili deo jednog šireg društva, koje se družilo i izlazilo u grad i koje se i dan danas druži i izlazi u grad, pošto su ljudi u najboljim godinama.
Iz takve tajne veze desilo se da npr. sigurno nikad više nije bilo Paraćinaca na nekom koncertu u Jagodini, a da to nisu hale i stadioni… Nisam verovao svojim očima, ali onih ukupno više od 40 ljudi iz Paraćina, sijalo je zlatnim sjajem. Ž-bunt kreću sa Wecom, zvuk po meni iznenađujuće dobar, da se ne lažemo, greška je što ovo nije snimljeno iz miksete i da se kasnije izda kao živi snimak. Zapravo, toliko je bio dobar zvuk i mislim da bend na bini nije toga bio ni svestan. Sledi Dobro veče, bakice, pa Nestanak. Sve se jasno čuje, čak i neke pesme tipa Ciroza, Stvarnost, Dosada zvuče stvarno neverovatno. Uvek aktuelna – Promene, možda najveći hit zbog atmosfere pesme i komercijalnog prizvuka – Kada gasi se sve…
Momci su navežbani kao sat i dokazuju nespornu vrednost kroz pesmu Vodka, pa lokal-patriotska Branko, to vam je ona čuvena o obojenim čizmicama roze boje, spomeniku Branku Krsmanoviću u centru grada, i onda poslednjih nekoliko pesama kao što su Vreme, te triling asova na kraju uz Lila Silos, Dođe mi da i Rmbaha za ljubitelje, ako ne španskih serija onda španskog jezika svakako.
45 minuta i puna kapa. Ako izuzmemo proslavu njihovog 20. rođendana gde zbog objektivnih razloga nisam mogao da budem prisutan, sigurno jedan od najboljih nastupa ovog paraćinskog benda.
Negde oko 23 h na binu “Svica” izlaze desperadosi. Ž-bunt su bili dobri, ali svi su ovde zbog Atheist Rap-a. Ja se jesam ugojio u poslednjih par meseci, ali čini mi se nikad više kilograma na pojedincima na bini “Svica” trenutno, i to je umesto potpisa geografskog područja Vojvodine, i nek je samo na zdravlje. Vegetarijanac ih je još napustio pa skoro će tome četvrt veka, verovatno bi morao da popusti pod pritiskom većine. Pomalo oprezno, umesto dobrodošlice i boljevasnašlice Atheisti kreću sa Momci se vraćaju u grad. Dobra zabava za porodične ljude gotovo uvek u praksi znači kvalitetno vreme bez porodice (ako mogu da pobegnu), ali to jednostavno “Ne bi bilo fer“, jer se sve svede na “šta nam sada vredi novosadski vašar kada više na njemu ne peva naš Jašar.”
Narod se već uveliko zabavlja na razne načine. Prisutno je oko 150 ljudi, a vesela alanfordovska momčad u delu posvećenom “najpopularnijoj sporednoj stvari na svetu” uvodi nas sa “Štrikanjem“, italijanskim Kalčom opisanim u “Felićita“, i nije seoska liga, ali jeste neka Zona u “Špricer bojsima“, i onda se zna “Uprava napolje“. Pomislih, baš zgodno vreme za “Pomoćni Đubre” i bio sam u pravu, ali meni je neshvatljivo što je “Igraš grubo” smeštena u drugi deo koncerta.
Zvuk odličan, nema tu režećih gitara, što reče najpoznatiji jagodinski bubnjar, ali ima progresivnog, čistog i ispoliranog zvuka. 2026. godina je, odavno Atheisti ne krče, mada u tragovima vole da ponekad namerno podsete na to vreme, koje je prošlo otprilike od vremena analognih razglasa. Za neke ljude koji ih možda pamte iz nekog praistorijskog perioda, dok su dinosaurusi hodali zemljom, nema mikrofonije, drugačiji je gitarski štim, Radule je kvalitetni studijski muzičar i producent, pa uobičajeno koristi svu moguću kombinatoriku gitarskih pedala da bi isporučio očekivan (ili možda neočekivan – u zavisnosti kako se posmatra – prim.aut.) zvuk…
Okupljeni ljudi koji su platili ulaznice, ovu ekipu vole i da im sviraju anplagd, a gitarska metalurgija nije bila nikad karakteristika ovog benda. Ma ko da je sa Raduletom svirao 2. gitaru, taj zvuk njihovih gitara nikad nije bio – tonska proba na 4, prva pesma na 6, solo na 7, a poslednja pesma na 11, i to svi znaju. Kalifornijska melodija na srpski način, uz dodatak svačega nečeg još i višeglasno pevanje uz tekstove sa specifičnim humorom, ironijom i sarkazmom i oduvek su zvučali drugačije.
Pravo vreme za prelazak sa fudbalskih na neke druge teme jer slede “...Neću ti ništa…Pedere“, “Odoh ja u cvrčke“, “Surferska“, “Rokvić Radivoje“. Politički nekorektna, ali životno vrlo korektna “Revanšizam“, “Drugo pakovanje” i “…mene za Budžu“…
U megamiksu najvećih hitova nekako prvi a i lična karta A.R. jeste čuvena “Wartburg limuzina“, a pošto su nas provozali na pravi način usledio je “Atheist Rap 2” “Hype!” i želje, čestitke i pozdravi posvećeni najčuvenijem poštaru u bendu kroz pesmu “Zapadna Evropa“. Dve trećine koncerta su prošle u finoj i opuštenoj atmosferi. Klasično i očekivano zezanje Raduleta i Popa uglavnom između pesama… Negde tu između našlo se i “Sarajevo”, čak i za mene koji sam ih gledao xyz puta ova pesma je predstavljala iznenađenje, jer urbana je legenda da je jedno vreme nisu svirali baš često.
Izgleda da je “Tri žetve godišnje” bukvalno shvatila okolina Kruševca, Jagodina je ipak “Pritilend je priti zemlja, mi smo ljudi priti…”. Povratak na zeleni teren uz “Igraš grubo“, i finale uz “Dr.Pop“. Sad bi trebalo da se siđe sa bine u bekstejdž, pa onda na bis, al kako svi koji znaju “Svitac” znaju da je to malo nezgodno, pa matorci odmah dižu atmosferu “Car core“, te superfinale ove svirke uz stvarno najveće hitove “Trabant“, “Ora” “Ljubav“, začinjeno još i sa par obrada “Krokodili dolaze“(El.Orgazam), te oda legendarnim Kud Idijotima kroz “Minijaturu” i za sam kraj “Superstar“…
Stvarno best of i najbolje od najboljih… Fina priča i jedan lep koncert koji nas je prošetao kroz juče i danas njihove karijere. A sutra? Sutra će biti kad bude bilo.
