Dnevnik jedne ljubavi ili Glas do nebesa jedne Josipe
Album je konceptualno urađen, od početka do kraja, predstavlja jednu filigrantski izvezenu nit, jakog ljubavnog tekstualnog sadržaja i muzike koji, kroz savršeni, zvonki, glas Josipe, nosi poruku ljubavi i izbora nekih novih puteva za to vreme. Ne beži od susreta sa ljubavlju, ali je spremna da u svom srcu i tugu skrije.
Ide vreme, gazi neumitni strojevi korak kroz sazvežđe ljudskih sudbina, ljubavi i promašenih nadanja. Nadograđuje stara stradanja u novom ruhu, onako mučki utkano u ljudski nezaborav i samo na tren zadiše nekom sitnom, ubogom, setom, dajući na znanje da, ipak, nije sve tako sivo kao što nam se često čini.
Dah života je samo jedan zamah leptirovih krila, ali je uzdah za romansiranom prošlošću uvek prisutan u čovekovom bleštavilu nadanja. I tako, gradimo taj crno beli svet, nijansirajući sopstvene čežnje do istrebljenja, sanjajući misaoni luksuz slobode i uvek investirajući u drhtavi suton poslednjeg koraka.
Ostaju tragovi, nekada manji, nekada veći, no, dubina istih ne meri se samo jačinom, nego i istrajnošću onoga koji ih taloži na podlozi vrednoj poštovanja one tvorevine na koju se utiskuje. Temelj stvaralaštva igra ulogu tek kada, kroz sve sprave koje mere protek vremena, mehanizmi istog dobrano ostave neku patinu za sobom, prašinu ili rđajući ustave vreme…
Jedan od takvih temelja muzičkog stvaralaštva sa ovog podneblja, izlio se u svetu rok pop muzike, pre tačno pola veka. Reč je o prvom albumu Josipe Lisac “Dnevnik jedne ljubavi“. Kvalitet i konstantna trajnost istog izrodile su u kasnijem periodu mnogo popularnije pesme sa kojima se pomenuta pevačica izdigla na krov balkanske umetnosti.
Sam album je konceptualno urađen, od početka do kraja, predstavlja jednu filigrantski izvezenu nit, jakog ljubavnog tekstualnog sadržaja i muzike koji, kroz savršeni, zvonki, glas Josipe, nosi poruku ljubavi i izbora nekih novih puteva za to vreme. Ne beži od susreta sa ljubavlju, ali je spremna da u svom srcu i tugu skrije. Evidentan je sklad glasovnih mogućnosti i muzike koja je za Josipu stvarana. Tekst je kao strah od osame skliznuo sa njenih usana.
Kompletnu muziku je uradio Karlo Metikoš, inače začetnik rokenrola na ovim prostorima i životni vodič Josipe Lisac, dok je sve tekstove na albumu napisao Ivica Krajač. Album je, bez ikakve dileme, studiozno pripremljen, odsviran i čarobno otpevan. Slučajnosti nema. Ljubav je i inače motiv za mnogobrojna stvaralaštva, a Karlo je u doba objavljivanja albuma bio već zreo muzičar, ali još uvek po godinama bliži mlađim stvaraocima. Takav duh mladosti je prisutan na celom albumu, od početka do kraja, ali i sa svim onim što ista nosi – razočarenjima, nadanjima i mladalačkim strahovima.
Ako se izuzmu vokali, koji su besprekorno upakovani u svaku temu, sam album je vrhunski odsviran, a u mnogim elementima je bio daleko ispred svog vremena. Pored klasičnog rokenrola, materijal odiše bluzom, pa i elementima popa. Snimljen i produkcijski uokviren u skromnim uslovima tehnike koja se početkom sedamdesetih godina prošlog stoleća tek stidljivo uzdizala (a tek remasteringom izdanja) dolazi se do otkrivanja svekolike lepote “Dnevnika jedne ljubavi”.
U pojedinim muzičkovokalnim momentima, raspon glasa ide u nebesa, ritmika udaraljki i ostalih instrumenata blaženstveno deluje, te podseća na ostvarenja vrhunskih bluz pevačica iz prethodnog perioda, koje je Josipa svojim upornim radom uz talenat, ostavila iza sebe u godinama koje su naišle po objavljivanju njenog prvog albuma. Josipa je svoju pozornost na sceni često oblikovala i neobičnim stajlingom, tako da je počesto njena interpretacija ronila neopravdano u drugi plan, a obični svet se bavio nekom drugom tematikom u vezi Lisice.
Sam album je bio veoma ujednačen. Na njemu nema pesme koja slušaoca ostavlja ravnodušnim, ali nije bilo ni nekih ekstra hitova koji su kasnije obeležili put pevačice. Ipak, dve numere su se izdvojile kao češće slušane – “O jednoj mladosti” i “Ležaj od suza“. Specifična obojenost glasa tek kasnije dolazi do izražaja, ali ono što je Lisica podarila muzičkom svetu svojim debitanskim albumom je nemerljivo. Ne samo da je jedan od najboljih albuma prvenaca ikada izdatih na ovom prostoru, nego se ubraja u jedno od najboljih dostignuća u rok muzici koja nam je odškrinula vrata ka novim vidicima i novim načinima izražavanja.
