Incident koji se morao ponoviti

Promocija reizdanja ploče „Rex Ilusivii: Disillusioned!“, Bulevar Books (24.02.2026.)

---

Četrdeset godina kasnije ova muzika i dalje zvuči kao jedan veoma svež eksces, što je velika retkost kada pričamo o muzici koja je, ipak, neka vrsta popa, ali istovremeno i veoma zanimljiv eksperiment.

Nakon bezmalo četiri decenije, „Disilussioned!“ je ponovo objavljen, ovoga puta kao dupli vinil koji sadrži i nekoliko Subinih do sada neobjavljenih snimaka. Tiraž ploče je i ovoga puta ekskluzivan, tako da je odštampano tek 300 primeraka. Promocija (n)ovog albuma održana je u novosadskom Bulevar Booksu, a o interesovanju javnosti najbolje govori činjenica da na spratu knjižare ni igla nije imala gde da padne.

U želji da sačuva sinovljevo kulturno nasleđe, Subina majka Ruža Subotić je osnovala Fondaciju „Mitar Subotić Suba“ koja je do sada realizovala veliki broj akcija i projekata. Tako je Mama Ruža ili Mama Suba, kako je gotovo svi u Novom Sadu zovu, svoju ličnu tragediju pretvorila u veličanstvenu borbu za opšte dobro u kojoj neumorno istrajava.

„Moja najveća briga i tuga, nakon one kada sam ga izgubila, bila je da se sve ono što je Suba radio sistematizuje i sačuva. Svi ti projekti stigli su i do Brazila, gde je Suba živeo i radio poslednjih 10 godina života, a gde je, nažalost, i stradao. Fondacija je zvanično osnovana 2020. godine, a nezvanično i mnogo ranije. Honorari su stizali i posle njegove smrti i ugrađeni su u Specijalnu oftalmološku bolnicu „Eliksir“, projekat koji je pomagao ljudima, a naročito deci da sačuvaju i poprave svoj vid. To je bio moj izvor snage da preživim, ali i inspiracija za sve ostale da nastavimo da čuvamo Subino stvaralaštvo“, rekla je Ruža Subotić.

Poznati novinar i publicista Aleksandar Žikić, koji je bio moderator promocije, istakao je da, tamo gde sistem zataji, ima motivisanih pojedinaca koji umeju da prepoznaju vrednost, da je neguju i daju joj adekvatnu priliku. Ljudima treba pokazati da nisu sami u tome što rade, da imaju sa kime da razgovaraju i podele svoje misli. No, bez obzira na svu duhovnost, i račune treba platiti, pa umetnicima treba pomoći kupovinom njihovih izdanja ili karata za koncerte. Sve su to ekscesi, naveo je Žikić, ali oni unapeđuju svaku kulturu, pa tako i našu.

„Ništa nije bilo obično u karijeri Mitra Subotića. Od načina kako je njegovo delo dolazilo do javnosti, preko načina na koji je sarađivao sa ljudima, kako ih je privlačio i animirao, kako se okretao stvarima kojima je bilo vredno okretati se i, na kraju, kako je podneo faktičku žrtvu za svoju muziku, odnosno za skup osećanja koja je ta muzika nosila u sebi. A to sve je, očigledno, bilo vredno spasavanja“, konstatovao je Žikić.

Jedan od glavnih „krivaca“ za mnogobrojne Subine projekte je Branka Parlić, profesorka i akademska muzičarka, koja je u ranim školskim danima prepoznala umetnički dar i afinitet kod Mitra Subotića. Njihovo druženje, koje se kasnije pretvorilo i u saradnju, počelo je razmenom kaseta i razgovorima o savremenoj muzici. A onda su zajedno otkrili francuskog kompozitora i pijanistu Erika Satija, koji do tada u nekadašnjoj Jugoslaviji nije bio ni poznat niti izvođen.

„Zajedno smo otkrivali Satija i uživali u toj muzici. Ja sam je kasnije snimila, jer Radio Novi Sad je muzičarima davao mogućnost da snimaju materijale koje imaju i to je na kraju završilo u njihovoj fonoteci. A onda je Suba rekao da ćemo to zajedno snimiti još jednom, jer on je imao neke druge ideje. Kada smo odlučili da napravimo reizdanje, preslušavajući originalni snimak smo videli da imamo još tri kompozicije koje nisu ušle na prvu ploču, pretpostavljam zbog minutaže. Zbog toga smo odlučili da snimimo još jednu ploču i otuda dupli album“, prisetila se Branka Parlić.

Poznati novosadski ilustrator Zoran Janjetov Janja sa Subom je provodio beskrajne sate slušajući raznu muziku, pričajući o njoj, filmovima i drugim sadržajima koje su voleli. Kao najbolji prijatelji često su jedan drugome bili „druga glava“, pa bi jedan iznosio mišljenje o stvaralaštvu drugog i obrnuto. Suba i Janja su bili i astrološki povezani, s obzirom da su obojica rođena istog dana (23. juna 1961. godine).

„Suba je stalno dovlačio neku novu opremu, voleo je primitivna sredstva. Što je alat bio jadniji, to je i izazov za njega bio veći. Bilo je važno da ostanu greške, da se one naprave slučajno, ali da se potom i naglase. I na ovom albumu ima grešaka… Uprkos njima, brojni su ljudi koje je on omađijao svojom muzikom. Naši prijatelji i saradnici Fondacije Vanjus (Ivan Milinkov), Leka (Igor Lečić) i Bosa (Bosiljka Zirojević Lečić) prošle godine su bili u Brazilu, razgovarali sa svim Subinim prijateljima i snimili više od šest sati materijala. Od toga je napravljen film koji će uskoro početi da se prikazuje. Kada čujete sve te priče, kako ih je Suba obeležio i reprogramirao… No, on je to uradio svima nama“, podvukao je Janjetov.

Booklet koji prati reizdanje albuma „Disillusioned!“ uredio je Nebojša Krivokuća, beogradski dramaturg, publicista i autor bloga i podkasta „Prešlicavanje“. On je imao 12 godina kada je po prvi put čuo Subinu muziku, ali je njen uticaj na Krivokuću bio ogroman. I danas, baš kao i pre gotovo četiri decenije, ovu ploču prate iste ključne reči i motivi.

„Četrdeset godina kasnije ova muzika i dalje zvuči kao jedan veoma svež incident, što je velika retkost kada pričamo o muzici koja je, ipak, neka vrsta popa, ali istovremeno i veoma zanimljiv eksperiment. Iako ovaj album znam u svaku grešku koja se na njemu čuje, svaki put kad iznova krenem da ga slušam ja nemam pojma gde ću na kraju da završim. I zbog toga je ovo reizdanje nešto najvrednije što nam se na muzičkom planu dogodilo“, naveo je Krivokuća.

Velike zasluge za izlazak originalne verzije ploče iz 1987. godine pripadaju Vitomiru Viti Simurdiću, nekadašnjem muzičkom uredniku Radija Novi Sad. „Disillusioned!“ je bio deo paketa albuma u kome su se nalazili i „Initiés“ Branke Parlić i debi (i jedino) ostvarenje „La Strada“ istoimenog novosadskog alternativnog sastava. Radio Novi Sad jeste bio registrovan za izdavanje muzičkih albuma, ali to nikada nije bila kontinuirana tržišno-ekonomska delatnost.

„Ova tri albuma nastala su tako što je tadašnji šef redakcije zabavnog programa Radija Novi Sad učinio jednu benignu zloupotrebu službenog položaja. Radio Novi Sad je tada slavio trideset godina emisije „Randevu sa muzikom“, koja je bila zaštitni znak kuće. Za to su se, po dobrom socijalističkom običaju, godinu dana ranije u finansijskom planu odvojile neke pare da se štampaju neke plakete, zahvalnice, da se napravi neki koncert i da se posle njega nađemo u holu, nešto gricnemo i popijemo. E, ta osoba je odlučila da ne štampa plakete i zahvalnice, da ne organizuje koncert, da nema šta da se gricne i popije, već je u dogovoru sa Brankom, Subom i (Slobodanom) Tišmom uzela te pare, napravila tri matrice na trakama i potpuno inkognito ih odnela u PGP RTB“, ispričao je Simurdić.

Nema nikakve sumnje da su i original i reizdanje albuma „Disillusioned!“ kapitalna dela regionalne i svetske muzičke scene, te da će njihova vrednost tek biti potvrđena u budućnosti. U toj istoj budućnosti koju je Rex Ilusivii predvideo i muzički oblikovao koju deceniju ranije. Subina zaostavština i dalje nije u potpunosti istražena, pa nas, sasvim sigurno, i u narednim godinama očekuju brojni skriveni dragulji „kralja iluzija“.

Taxi Consilium: Muzika iz CERN akceleratora

Tags: Bulevar Books, Disillusioned, Mitar Subotić Suba, Rex Ilusivii