Nišville: Mistično putovanje sa Nilsom Petterom Molværom (dan 2.)
31. Nišville Jazz Festival (Niška tvrđava, 14.08. – 17.08.2025.)
Glavni utisak nakon druge večeri festivala je da sa Skandinavcima nikada nema greške (što sam i ranije znao), ali i da se Nemcima mora posvetiti više pažnje, jer iz njihovog pravca duvaju sve ozbiljniji jazz vetrovi.
Nakon intenzivnog prvog dana, pomislio sam da ću tokom drugog uspeti malo da usporim ritam i fokusiram se na uživanje u muzici. Imao sam određene planove i ideje, ali sve se to srušilo kao kula od karata, što zbog sitnih promena u lineupu, što zbog same muzike. Iako ne volim da dajem generalne ocene i procene, glavni utisci nakon druge večeri ovogodišnjeg Nišvilla su da sa Skandinavcima nikada nema greške (što sam i ranije znao), ali i da se Nemcima mora posvetiti više pažnje, jer iz njihovog pravca duvaju sve ozbiljniji jazz vetrovi.
Short Reports
No, prvo da ispoštujemo drugare… Ne samo zbog toga što su drugari, već i zbog činjenice da su zaista dobar bend. Veče na Museum Stageu, odmah po ulasku u nišku tvrđavu, otvorio je novosadski art-punk sastav Short Reports. Jednostavno, bez mnogo muzičkih komplikacija i zavrzlama, novosadski duo se pozabavio svim onim osetljivim unutrašnjim borbama i emocijama kroz koje svako od nas prolazi, a za njih nema opipljivo rešenje. Nišlije su to prepoznale i aplauzima nagradile inovativnost i iskrenost ovog sastava koji polako i strpljivo gradi svoju prepoznatljivost na muzičkoj mapi Srbije.
Vincent Meissner Trio
Program na Earth & Sky Stageu započet je nastupom nemačkog sastava Vincent Meissner Trio iz Drezdena. Na sceni to izgleda sasvim jednostavno: klavir, kontrabas i bubnjevi. Ali, muzički je to veoma kompleksan i sadržajan izraz, pitak i prijemčiv uhu. Poređenja su uvek nezahvalna, ali ne mogu da se otmem utisku da sam kroz ovaj sastav čuo dobro poznati niški Eyot, ponajviše zbog tenzičnog i dramatičnog zvuka klavira. Svakako, sjajno je videti da se naše gore listovi i pelceri lepo primaju i na drugim podnebljima.
Sašo Popovski
Makedonski jazz gitarista i kompozitor Sašo Popovski sa uspehom kombinuje balkansku etno i soul muziku, mediteranske note, zvuke Orijenta i moderni jazz. Sve je utegnuto u takt, ponajviše zahvaljujući činjenici da njegov trio u kome su još i Ivan Bejkov (kontrabas) i Aleksandar Sekulovski (bubnjevi) dugo funkcioniše u tom sastavu. Francuski umetnik i multiinstrumentalista Olivier Samouillan, poznat po svom umeću na violi, pridružio se Makedoncima i njihovoj muzici dao mediteranski, a bogme i šmek starih filmova. Definitivno, jedno od prijatnih iznenađenja ovogodišnjeg Nišvilla.
Morgan Heritage
Reggae polako postaje neizostavni deo festivala, pa Niš gotovo svake godine poseti po jedno renomirano ime iz sveta ove muzike. Nakon što je Black Uhuru prošle godine “zapalio” tvrđavu, sada je došao trenutak da to učini Morgan Heritage, još jedan sjajan jamajčanski bend. Ako u prvim redovima vidite Jovana Matića, frontmena popularnog Del Arno Benda, znajte da sledi opaka reggae žurka. Pred Earth & Sky binom se horski pevalo i skakalo, a članovi benda su bili više nego pozitivno iznenađeni reakcijom publike. Bendu je na kraju nastupa dodeljena i nagrada “Šaban Bajramović” za fuziju jazza sa drugim muzičkim stilovima.
Morgan Heritage
A potom je usledio nastup koji su mnogi sa nestrpljenjem iščekivali. Norveški trubač Nils Petter Molvær, koga u stopu prate Erland Dahlen na bubnjevima i Jo Berger Myhre na bas gitari, okupljenima je priredio spektakularno putovanje hladnim baltičkim morima, vrelim pustinjama Severne Afrike i Bliskog istoka, kao i monsunskim predelima Jugoistočne Azije. Njihova muzika se sluša zatvorenih očiju i sa ekstremnim fokusom, kako biste mogli da osetite sve nijanse i tonove njihove mistične, a istovremeno veoma uzbudljive muzike. Svako Nilsovu kreaciju doživljava drugačije, pa je izuzetno zanimljivo podeliti utiske sa drugim slušaocima po završetku koncerta. Jedinog koji sam odslušao gotovo od početka do kraja.
Nils Petter Molvær
Veče nordijskog jazza upotpunio je danski sastav Andorra, prepoznatljiv po izuzetno energičnim kompozicijama, te kombinaciji modernog i vintage zvuka. Sve što vam se učini poznatim u njihovoj muzici već u sledećem trenutku bude “poklopljeno” nečim drugim, dok još niste uspeli ni da procesuirate sve informacije. Konstantno ste zbunjeni pokušavajući da definišete šta je to što čujete, ali vam taj osećaj izuzetno prija i prosto ne želite da se pesma završi. Danci su nas pošteno prevodili žedne preko vode, ali su nas na kraju pustili da se nje i napijemo.
Andorra
I, na kraju, povratak u Drezden. Sa tim gradom je počelo na Earth & Sky Stageu, a sa njim se i završilo. Ovog puta sa bendom Reboot The Mood, ekipom mladih muzičara koji su počeli da sviraju zajedno tokom pandemije. Stoga je i njihov jazz odraz raspoloženja u tom periodu: sa jedne strane melanholično-depresivan, a sa druge strane veoma energičan i buntovan. Opet, vidljivo je da se sve vreme nastupa ovi momci veoma dobro zabavljaju i uživaju u svakom tonu koji proizvedu. A sudeći po reakcijama publike, mnogima su uspeli da “resetuju raspoloženje”. Definitivno treba zapamtiti ovaj bend i pažljivo pratiti njegove naredne korake.
Reboot The Mood
Kao što rekoh, iznenađujuće dobra muzika na glavnoj bini mi je malo poremetila planove, pa nisam ispratio Marčela i Jall Aux Yeux. No, dobro, naši su to ljudi, biće još prilike. Jednostavno, Nils Petter Molvær me je uhvatio u klopku iz koje nije bilo bežanja. No, ne žalim ni najmanje. Mada, nema više vremena da se bavimo drugim danom jer se neumoljivo približava treći, izuzetno napet i intenzivan, sa brojnim “must see” koncertima: Stereo MCs i Igralom sa Bogdanom Nikolićem na “mejnu”, Plastic Sunday na Open Stageu, Figurative Theatre na Welcome stageu, KaliKamo na hip-hop bini… Od ponoći pa do svitanja očekuje nas sjajan program na Midnight Jazzdance bini sa Roccom Pandianijem, te domaćim sjajnim DJ-evima, Jazzysadom i Fokusom. Ako preživim, pričaću (pisaću)…
