Nišville: Veče u ritmu Billyja Cobhama (dan 1.)
31. Nišville Jazz Festival (Niška tvrđava, 14.08. – 17.08.2025.)
U retrospektivi prošlogodišnjeg Nišvilla konstatovali smo da je program bio dostojan jubileja, a ovogodišnje izdanje manifestacije po kvalitetu izvođača nastavlja tamo gde se stalo prethodne godine.
tekst i foto: Bojan Božić
Najlepše su te neke priče koje se samo nastave, same od sebe, neopterećene bilo čime što se dešavalo u međuvremenu. Čak i kada to međuvreme traje poprilično dugo, ali je petlja dobro poznata, pa pletilja lagano nastavi niz. Ili, recimo, kao kada je Srđan Valjarević pisao o svom povratku na Korčulu posle dugog niza godina. Videvši ga, lokalni meštanin nije prozborio ni reč o ratu, Oluji, raspadu Jugoslavije, već je podsetio slavnog pisca da mu ovaj još nije vratio sidro za ribarski čamac.
Eto, prođe godina, maltene tačno u dan, kako sam poslednji put bio u prostoru niške tvrđave. Razlog je, kao i u većini slučajeva, Nišville Jazz Festival, manifestacija kojoj se iznova i rado vraćam. I, bukvalno, tamo gde se jubilarno trideseto izdanje popularnog festivala završilo (za nas koji nismo deo organizacionog tima), upravo tu se priča i nastavila, u istom obliku, obimu i intenzitetu. U retrospektivi prošlogodišnjeg Nišvilla konstatovali smo da je program bio dostojan jubileja, a ovogodišnje izdanje manifestacije po kvalitetu izvođača nastavlja tamo gde se stalo prethodne godine.
Ivan Blagojević
Stoga, nema potrebe za dugim uvodom i razglabanjem, već da odmah pređemo na stvar. Po običaju, prvi dan je za organizatore ekstremno napet. Uvek se desi nešto nepredviđeno, nešto se prolongira ili zakasni, jedna karika u lancu popusti, što obavezno uspori ceo sistem. To je i bio razlog zbog koga se direktor Nišvilla Ivan Blagojević vrlo kratko zadržao na konferenciji za novinare kojom je festival i otvoren. Već posle nekoliko rečenica Blagojević je otišao da se bavi „građevinskim radovima u kulturi“. Zaista, bilo je viljuškara koji su špartali tvrđavom i tokom samog programa na Earth & Sky Stageu.
Falco Spirit
Dobro je poznato da svako izdanje festivala počinje i završava bend iz Niša. Čast da otvori 31. Nišville imao je lokalni bend Falco Spirit. Reč je o relativno novom sastavu, osnovanom pre četiri godine, koji kombinuje jazz, blues i funk. Nišlije zvuče transgeneracijski moderno i pitko, sa adekvatnom dozom svih sastojaka i začina za jedan veoma zanimljiv jazz obrok. Reklo bi se da je to bila i adekvatan izbor za otvaranje festivala, s obzirom da Falco Spirit izvodi muziku koja je prijemčiva različitim kategorijama publike. Nakon dostizanja radne temperature na Earth & Sky bini, ozbiljniji (a naši) igrači su mogli da preuzmu štafetu.
Falco Spirit
Big Bend RTS-a predvođen fenomenalnim Stjepkom Gutom razgalio je srca (domaće) publike u tvrđavi. Jedini profesionalni jazz sastav u formaciji big benda predstavio je sjajnu kombinaciju tradicionalnog i modernog, lokalnog i globalnog, iskustva i talenta. Pored „starih kajli“ poput Stjepka Guta kao trubača i dirigenta, te Milana Pavkovića na kontrabasu, posetioci su mogli da čuju i bravure Jevrema Ćosića na gitari, maestralnog pijaniste Ivana Aleksijevića Pančevca, harizmatičnog Lazara Del Toro Vege na udaraljkama, Coreya Wilcoxa na trombonu i mnogih drugih. Big Bend je dobio i nagradu „Car Konstantin“ za životno delo, a priznanje je u ime benda primio dirigent Dragoslav Petrović.
Big Bend RTS
A kakvo je tek oduševljenje zavladalo kada su na binu izašli članovi legendarnog sastava Level 42… Englezi i u poznim godinama zvuče kao nekad, a novu svežinu i energiju daje im tročlana duvačka sekcija (Sean Freeman, Nichol Thompson i Dan Carpenter) zadužena za jazzy zvuk, ali i za dobru atmosferu na bini. Naravno, stubove nosače čine Mark King (bas i vokal) i Mike Lindup (klavijature i vokal), a sjajna podrška su im Nathan King (gitara) i Pete Ray Biggin (bubnjevi). Level 42 je okupljenima priredio nostalgičnu i emotivnu žurku kojom ih je vratio u lepe i bezbrižne dane osamdesetih godina prošlog veka. Zaista, nisam video nikoga ko nije uživao tokom njihovog nastupa.
Level 42
Prve večeri ovogodišnjeg izdanja festivala gotovo da nije bilo vremena za predah. Nakon engleskog sastava, svoje mesto na bini je zauzeo Billy Cobham, istinska ljudska i muzička veličina, povratnik na Nišville nakon gotovo 20 godina. Maestralni bubnjar je sa svojim projektom „Spanish Contingent“ prošetao publiku zemljama Latinske Amerike i naterao gotovo sve prisutne (barem one koji su stajali) da cupkaju u ritmu njegove muzike. Cobham vešto kombinuje složenost jazza sa energijom i prodornošću rokenrola, čime je inspirisao brojne druge poznate umetnike, između ostalih Phila Collinsa i alternativni rock sastav Tool. A inspirisao je i publiku na Nišvillu, da uživa od prvog do poslednjeg momenta.
Billy Cobham
Posle tri izuzetno intenzivna i kompleksna nastupa, trebalo je malo usporiti ritam. To je učinio zanimljiv bosansko-srpsko-slovenačko-norveški sastav Diamusk & International Dub Orchestra. Nakon što su nedavno objavili fantastični album „Maze“, njihov nastup na Nišvillu je bio i premijerno živo izvođenje tog materijala. Zanimljivo, članovi sastava su se pre nekoliko dana po prvi put videli uživo, a već sviraju kao da se znaju godinama. Savršena kombinacija duba, jazza i balkanske etno muzike naišla je na sjajan prijem publike u tvrđavi. Pa, ako mogu da kažem da je Billy Cobham imao najbolji nastup prvog dana, osmočlani balkansko-skandinavski sastav je za sada najprijatnije iznenađenje festivala.
Diamusk & International Dub Orchestra
Prvo veče festivala na Earth & Sky stageu zatvorio je Alvaro Correia Pinto Quintet. Portugalski sastav je više naklonjen tradicionalnom, tvrđem jazzu, ali ga vešto kombinuje i sa modernim zvukom. Samo najveći entuzijasti i jazz sladokusci ostali su da isprate njihov nastup, što je velika šteta. Portugalci teže improvizaciji i slobodnom izrazu u muzici. Veoma su kreativni, imaju pregršt originalnih kompozicija iako sastav postoji tek dve godine. Rekao bih da zaslužuju malo veću pažnju, s obzirom da je to bend u procesu afirmacije i verujem da mu predstoji lepa budućnost. Za njih će se, svakako, tek čuti.
Alvaro Correia Pinto Quintet
Od pratećeg programa izdvojili smo sjajan set italijanskog DJ-a i producenta Nicole Contea na Midnight Jazzdance Stageu. Njegov vrcavi miks soula, funka, acid jazza, afričkih ritmova, indijske muzike i bossa nove retko koga ostavlja ravnodušnim. Conte je umetnik starog kova, sa tradicionalnim korenima, ali i neko ko se izuzetno dobro prilagođava modernim tendencijama u muzici, pa ih savršeno inkorporira u svoj zvuk. I, što je najvažnije, sve to zvuči prijemčivo, pitko, energično, veselo i tera vas na ples. Čak i ako nemate sa kime.
Nicola Conte
Drugi dan ovogodišnjeg Nišvilla neće biti tako intenzivan, ali će posetiocima pružiti širok izbor varijeteta jazza, ali i drugih žanrova muzike. Posebnu pažnju privlače norveški trubač Nils Petter Molvær i jamajčanski reggae sastav Morgan Heritage. Na Open Stageu definitivno treba čuti bend iz Bihaća Jall Aux Yeux, baš kao i sastave Short Reports i Krilat i beo na Museum Stageu. Na Hip-Hop Stageu vas čekaju Marčelo i bend, ekipa sastavljena od velikog broja sjajnih muzičara, pa je i sa njima dobar provod zagarantovan. Dakle, izvol’te u salonu…
