Međunarodni dan džeza u Skoplju
Novembra 2011. godine, UNESKO je dodelio status 30. aprilu kao Međunarodnom danu džeza. Ovim je želeo da posveti posebnu pažnju džezu zbog njegove diplomatske uloge u ujedinjavanju ljudi širom sveta. I već petnaestak godina ta priča traje i širom sveta i ovde u Makedoniji
Da, da, i mi Makedonci proslavili smo taj dan. A što se tiče slave uvek mora da postoji nosilac slave, pa je u našoj zemlji nosilac bio Makedonski nacionalni džez orkestar. Moto je bio „Danas je sve u znaku džeza“.
I dan je bio kao i svaki drugi prolećni dan, malo više kiše i vetra, pravo osveženje. Da, ali ta kiša je skoro odložila proslavu Dana džeza, da je nisu premestili iz otvorenog u zatvoreni prostor. Od Ibni Pajko Maalo do Makedonske filharmonije. I time su postigli savršen pogodak.
Dok se džez svirao unutar Filharmonije, napolju je padala kiša. Mislim, kiša je padala i unutra, ali je padala u sinkopama i solo deonicama, pevanjem, aplauzom, osmesima, sećanjima, pravom džez atmosferom.
A sve je počelo sa najmlađima dan ranije. Pod motom „Džez za decu“ u opštini Kisela Voda održan je događaj na kome su mladi pevali u džez notama, ali su se istovremeno družili, stvarajući ono najosnovnije, a to je ujedinjenje svih onih koji su prisustvovali, a bilo ih je poprilično.
Na glavnom događaju, koji je počeo 30. aprila popodne, u Filharmoniji je bilo nekoliko izvođača, ali i poprilično posetilaca koji su sedeli tamo do kraja, negde do 23:30, a da bi se postigao takav odjek među publikom, organizatori su dozvolili besplatan ulaz. Next to Silence, Arnau Garrofe Farras, Projekt Frantic Zen – bili su neki od izvođača, ali, nažalost, nisam prisustvovao njihovim nastupima… Zato sam bio tamo da vidim nastup Makedonskog nacionalnog džez orkestra, posvećen Jaco Pastorijusu, na kome je Dejn Alderson svirao bas pod dirigentskom palicom Sigija Fajgla. Divan nastup, divna atmosfera, divni izvođači (posebno Makedonski nacionalni džez orkestar), gde je ceo koncept bio zasnovan na muzici jednog od najvećih bas muzičara koji se ikada pojavio na muzičkoj sceni.
Jaco Pastorijus nije bio samo basista, već i producent, kompozitor, vođa benda, svirao je sa Weather Report, Pat Metheny-em, Joni Mitchell… Postavio bas kao vodeći instrument, posebnu pažnju posvetio freetles basu i bio je pravi vizionar, neverovatno uticajan. U ulozi basiste Pastorijusa na koncertu – Dejn Alderson, jedan od najboljih na svetskoj džez bas sceni. Videli smo ga pre nekoliko meseci ovde, svirao je sa Yellowjackets, zapravo je deo njih već dugi niz godina. I moram vam reći da je sve što se o njemu govori istina, uspeo je da uhvati taj specifičan zvuk Pastorijusa za koji je nagrađen divnim velikim aplauzom.
Oko 21:40 izlaze heroji makedonske muzičke scene, Leb i Sol. Polako i tiho jedan za drugim Bodan, Kokan, Mihail i Dimitar. Publika (koja je preplavila Filharmoniju) je jednostavno poludela, a ispred njih su legende svega što dobra muzika znači u našoj zemlji. Leb i Sol su na ovom koncertu izveli dela sa svojih prvih albuma, kada su još svirali neku vrstu fjužn rok džez svetske muzike i plus delove sa svog poslednjeg albuma. Dakle, nije bilo pesama iz njihovog kasnijeg perioda kada su svirali samo rock komade.
I evo sa tom muzikom su razbili, Bozikove solo deonice, Bodanov bas, Kokanove klavijature i posebno je iznenadio Mihail Parušev svojim stilom sviranja bubnjeva. Čovek je svirao bolje od ritam mašine, menjao je ritmove i stilove, ulazio i izlazio sa svojim palicama kao vrhunski profesionalac, jednostavno neverovatno. Bodan, koji svira bas i jedan je od osnivača grupe, davao je kratke komentare pre svake pesme, dok je Kokan koristio sintisajzer na isti način kao što ga je koristio kada su stvarali ove originalne pesme. Božikov je Božikov, savladao je i gitaru i emocije, dostojno zamenjujući onog koji više nije sa njima.
A kako su samo odsvirali “Jovano, Jovanke” u njihovoj neverovatnoj jazz izvedbi, to se dešava samo jednom, 15 minuta čiste fantazije. Od kada sam video ovu svirku, postalo mi je jasno da su Leb i Sol jednako sjajni kao što su bili pre 15-20 ili više godina. Jednostavno nezamenljivi.
U jednom trenutku, Bodan i Kokan su rekli da će od septembra početi da sviraju još mnogo koncerata u Makedoniji u malim i velikim prostorima i da trenutno pripremaju novi album. Velika je čast što ova četvorica imaju duh i fiziku dvadesetogodišnjaka, iako najmlađi ima oko pedeset, a najstariji preko 70 godina. I to je to.
Leb i Sol završavaju bisom nakon čega slede ovacije makedonske publike. I time se završava muzički deo posvećen jednom od najvećih, najživljih, najekspanzivnijih, najplastičnijih muzičkih oblika koji se ikada pojavio, a to je džez.
