Obojeni program: Prijatelju, kaiševi ti ne rade baš svi
Dom omladine Beograda (27.12.2024.)
Još na samom početku se videlo koliko su Kebra, Cina, Bebec i Miki željni svirke i sa kojom su energijom došli u Amerikanu. I publika, umorna od sivila i crno-belih tonova u realnom svetu, tražila je nešto što će joj u život uneti malo boje. Sled događaja je obećavao savršen koncert i ništa nije slutilo na bilo kakva iznenađenja.
Decembar je mesec kada se svode računi, podvlači crta, pravi budžet za narednu godinu… I ide na dobre koncerte! Mnogi bendovi nimalo slučajno biraju ovaj mesec za „one“ velike svirke na kojima publici isporuče sve ono što im je od energije i kreativnosti preostalo na lageru, a potom na miru kreću sa spremanjem kolekcije za prolećnu sezonu.
Osim toga, ti umetnici se svojom poetikom, estetikom i(li) muzikom savršeno uklapaju u melanholično zimsko raspoloženje, pa često budu onaj komadić koji nam nedostaje kako bismo sublimirali godinu za nama. To je vreme kada ćete čuti Veliki prezir, Nikolu Vranjkovića, Marčela, Kandu, Kodžu i Nebojšu… I Obojeni program!
Beogradski Dom omladine, dobro poznato mesto. Sala sa tradicijom, dušom, duhom i ovih i onih vremena. Mesto gde melanholija zvuči drugačije i ima posebnu težinu. Mesto gde Obojeni progam često svira i kome se rado vraća. A kada Kebra i ekipa dođu u Amerikanu, bukvalno ni pepeo cigarete nema gde da se istrese. Tako je bilo i ovog puta, odnosno decembra.
Uvodnu reč imao je beogradski instrumentalni duo Antarktik. Ilija Duni i Ivan Đorđević su simfoničnom kombinacijom dream popa i eksperimentalnog rocka opustili i raskravili „meso“, te ga pripremili za dalju „obradu“. Zanimljivo je to da Ilija i Ivan nisu svirali na samoj bini, već ispred nje, okruženi publikom, što je i te kako doprinelo osećaju bliskosti i neposrednosti.
A potom su na binu istrčali Kebra, Bebec, Miki i Cina. Još na samom početku se videlo koliko su željni svirke i sa kojom su energijom došli u Amerikanu. I publika, umorna od sivila i crno-belih tonova u realnom svetu, tražila je nešto što će joj u život uneti malo boje. Sled događaja je obećavao savršen koncert i ništa nije slutilo na bilo kakva iznenađenja.
Svi koji prate Obojeni program znaju koliko je bas važan za ovaj bend. Isto tako, ni nastupi sa dve bas gitare nisu ništa novo za njih s obzirom da tu praksu neguju gotovo 15 godina. Sve je krenulo dolaskom Ilije Vlaisavljevića Bebeca, nekadašnjeg basiste La Strade i Boya. Može se reći da je Obojeni program bio sasvim logičan naredni korak na njegovom razvojnom putu.
A kada Bebecu, nesumnjivo jednom od najboljih basista na ovim prostorima, pridodate još jednu „zver“ na basu poput Mikija Ristića, čoveka koji je definitivno obeležio zvuk Darkwood Duba, onda možete da kažete da ste tu poziciju u bendu zacementirali na duže vreme. Za bezmalo tri godine, koliko je Miki u bendu, bas linija je savršeno ukomponovana.
Sve je i na ovom koncertu zvučalo sjajno od samog početka. Nizale su se „Umeš li da upravljaš sa vremenom“, „Ona samo pleše“, „Vrlo jednostavno“, „Dejvi“… U jednom trenutku svirka je stala, a Kebra je saopštio da će bend morati da napravi kratku pauzu jer je Mikiju pukao kaiš na basu. Poprilično atipična situacija, ali niko se iz publike nije bunio jer svi su bili veoma dobro raspoloženi.
To je bila prilika i da se u žamoru publike razaznaju sadržaji nekih razgovora. Mnogi roditelji su poveli svoje klince na koncert Obojenog programa, pa je jedna devojčica iskoristila neplanirani brejk da postavi neka važna pitanja: „Mama, je li ovom čiki dobro? Zašto se stalno tetura? Izgleda kao da će svakog trenutka da padne“.
Mama je spremno odgovorila da je to Kebrin ples koji je važan deo celog performansa. A da je sa „čikom“ sve u redu, devojčica je mogla da se uveri u narednim minutima jer se i bend ubrzo vratio na scenu. Rešenje za pokidani kaiš bila je barska stolica za Mikija. Odmah se videlo da mu taj neprirodni položaj ne prija previše, ali definitivno je bolje nasloniti bas na krilo nego ga držati u rukama bez kaiša. No, posle izvesnog vremena je i zamenski kaiš stigao.
Ne treba izgubiti iz vida da Obojeni program traje već četiri i po decenije. Kao i kod polovnog automobila, godina proizvodnje nije nebitna stavka. Ne možete očekivati da stvari uvek funkcionišu savršeno. Nekada otkaže pumpa, izduva se guma, crkne akumulator… Recimo, danas su kočnice radile baš sve, ali, eto, otkazao je kaiš. Srećom je zamenjen na vreme, pa su klipovi i motor ostali netaknuti.
Šta je bilo, bilo je… Gde se stalo, tu se i nastavilo – sa dobrom energijom i raspoloženjem. Publika je zajedno sa Kebrom pevala „Kako to misliš mi“, „Definiciju“, „Kapsulu“, „A B C D avione“ i druge pesme koje su obeležile višedecenijsko putešestvije legendarnog novosadskog benda. Obojeni program se dva puta vraćao na bis, a beogradska publika je Kebru pozdravila gromoglasnim ovacijama.
Novosadski koncert, koji je prvobitno planiran za 21. decembar, zbog poznatih dešavanja je odložen za 8. mart naredne godine. Ako ste ljubitelj ovog benda, zabeležite taj datum u svojim kalendarima jer, kao što je to i red, Obojeni program zvuči najbolje i ima najveću inspiraciju upravo u svom gradu. Sastav će po prvi put nastupiti u novoj sali SKC-a, prepoznatljivoj po odličnom zvuku i osvetljenju. Svakako, proverite remenje i kaiševe pre nego što krenete. Za kočnice se to, valjda, podrazumeva…
