Rock dokumenti: Vreme kad je muzika bila više od zabave
Olga Kepčija, Razgovori kod “Zlatnog papagaja”, Jugoton, Beograd 2025, 487. str.
Verovatno se ni o jednom drugom muzičkom žanru kod nas nije toliko snimalo, pisalo ili govorilo kao o „novom talasu“. Da li je onda već sve rečeno? Naravno da nije. Uvek je moguće dodati neku drugačiju perspektivu, a srećom ima dovoljno materijala za tako 
nešto.
Olga Kepčija, novinarka Radio Beograda 202, u prvoj knjizi Razgovori kod „Zlatnog papagaja” donosi 50 intervjua sa muzičarima, novinarima, producentima, fotografima, sa namerom da bolje osvetli „novi talas“ u Jugoslaviji. Na početku svakog odeljka autorka donosi kratku biografiju svog sagovornika. Svaki od njih daje i svoj izbor pet najznačajnijih pesama novog talasa (neki su, doduše, dali manje ili više od tog broja). Treba reći da uz knjigu ide i prigodan CD sa hitovima panka i novog talasa.
Specifičnost ove knjige je u tome što su tu i razgovori sa muzičarima kao što su Bora Đorđević, Nikola Čuturilo ili Nenad Janković (Dr Nele Karajlić), koji nisu bili deo te novotalasne priče. Bendovi koji nisu bili tog usmerenja, poput Riblje čorbe, bili su daleko popularniji od novotalasnih. Samim tim, čitalac stiče daleko realniji utisak o tome koliki je bio domet novog muzičkog žanra među populacijom. Van najvećih gradova nije uživao veliku popularnost. U izvesnom smislu to možda skida veo romantike koji novi talas do danas nosi.
Međutim, s pravom se u više razgovora ističe da značaj ovog žanra nije bio samo u tiražima albuma i singlova. U tom smislu, primećuje se koliko su svi akteri priče bili isprepletani ne samo početkom 80-ih, već i nadalje, te kako su se ukrštali kroz različite bendove i druge vidove saradnje. Otuda se uočava da je novi talas imao produženo dejstvo delovanja. Uz to, zapaža se njegov uticaj na film, pozorište, televiziju i grafičku umetnost.
Iščitavanjem knjige može se saznati mnoštvo zanimljivih detalja – na primer, da je Bora Đorđević bio prateći vokal na pesmi „Zlatni papagaj“ Električnog orgazma. S druge strane, gotovo su otrgnute od zaborava neke grupe o kojima se obično ne govori kad je ovaj pravac u pitanju. Lično mi je bio najinteresantniji intervju sa Tozom Rabassom (Zvoncekova Bilježnica), jer nam svedoči kako su se pank i novi talas probijali i doživljavali u manjim sredinama, kao što je Aranđelovac.
Knjiga Razgovori kod „Zlatnog papagaja” pruža svedočanstvo o jednom vremenu kada je muzika bila mnogo više od dobre zabave. Kroz nju su mladi iskazivali svoju kreativnost i stavove o društvu. Iz odgovora sagovornika Olge Kepčije i danas isijava energija koju su tada imali. Danas muzika nema značaj kao nekad, te je zato jasno da se neki novi talas sličan onom sa početka 80-ih ne može ponoviti – što je zaključak koji provejava i na stranicama ove knjige. Niko nam ipak ne može zabraniti da maštamo o njemu. Radi tog sanjarenja, nadam se da nas druga knjiga razgovora „kod Zlatnog papagaja“ očekuje uskoro.
