Toni Holidej: Samo su me bluz i kantri spasili od potpunog mraka
Kada sam bio u Makedoniji 2022. godine, napravili smo takvu Porsche svirku ispred kafića, mislim da je u ime kafića figurirao nekakav pas… Crpim svoju muziku iz delta bluza, memfis soula, čikaškog bluza, kao i tog kantri hilbili zvuka, stvarajući veoma zanimljivu mešavinu muzike… Prvo sam bio u popravnom domu dve godine, a kada sam postao punoletan, odmah sam nastavio u zatvoru, i ovde sam naučio najteže lekcije, možda na najteži način
Klub/bar „Roosty“ se nalazi odmah pored Srednje građevinske škole u Skoplju. I taj klub domaćin divnih koncerata uživo praćenih neverovatnom atmosferom i divnim ambijentom. Na jednom od tih koncerata, a tokom festivala Cotton Blues, upoznajemo muzičara, vođu benda – Tonija Holideja. On je zvezda večeri prvog od četiri dana bluz festivala.
Sedi tu na kraju i čeka da dođe vreme za njegov nastup. Sa njim su njegov band i menadžer. Toni je Amerikanac koji je rođen u Solt Lejk Sitiju, ali se kasnije preselio u Memfis. Zanimljivost ovog događaja je da je Toni došao iz Amerike samo zbog ovog koncerta u Makedoniji i nigde drugde. Organizatori festivala “Cotton Blues”, tokom njegove prve posete pre nekoliko godina, pokazali su se organizovanim, urednim, iskrenim, sa dobrom publikom, i to je bilo dovoljno da menadžer ponovo natera Tonija da dođu. Sedam za sto sa njima i počinju pitanja sa moje strane.
Šta se u međuvremenu desilo sa vašom karijerom od vašeg poslednjeg nastupa 2022. godine u Makedoniji?
Toni: Objavili smo novi album “Keep your heads up “ 2025. godine, plus nekoliko takozvanih Porches izdanja. Prodaja je solidna i stvari se kreću u pozitivnom smeru. Ne sedimo skrštenih ruku, traže od nas da sviramo sve vreme.
A kakva su to Porches izdanja?
Toni: Znao sam da ćeš me pitati. Sve je počelo kada sam živeo u Solt Lejk Sitiju. Mnogo sam putovao i upoznavao različite muzičare. Tako sam na jednom od tih putovanja upoznao muzičara sa kojim sam svirao u klubu. Posle nekoliko dana sam ga pozvao da snimimo nešto zajedno. Ali nismo imali studio, a on je živeo nekoliko stotina kilometara daleko. Rekao sam mu da ću doći da sviram i snimam na njegovoj verandi (Front Porches). Snimci su bili dobri i tako je sve počelo. Donelo mi je raznolikost, različite uticaje i zrelost. Do sada smo objavili nekoliko takvih izdanja sa Kidom Andersenom, Lurijem Belom, Džonijem Burginom, Bobijem Rašom, Čarlijem Maselvajtom, Kidom Ramosom i drugima. E sada, nisu sve svirke na verandama, imamo ih i ispred zgrada, kafića, tržnih centara… Kada sam bio u Makedoniji 2022. godine, napravili smo takvu Porsche svirku ispred kafića, mislim da je u ime kafića figurirao nekakav pas. Stvorili smo divnu, neposrednu atmosferu.
Zanimljivo, je li to onda Porsche Bluz?
Toni: Dobra ideja za novi bluz pravac. Moji uticaji su mnogo dublji. Crpim svoju muziku iz delta bluza, memfis soula, čikaškog bluza, kao i tog kantri hilbili zvuka, stvarajući veoma zanimljivu mešavinu muzike. Kad smo već kod kantri muzike, dozvolite mi da vam kažem da sam svirao kao predgrupa Viliju Nelsonu, što je za mene veoma važna stvar, jer sam tada bio mnogo mlađi.
Da bi zabeležio trenutak da je strastveni ljubitelj kantri muzike, pokazuje mi desnu ruku na kojoj je tetovaža lica jednog od najpoznatijih američkih kantri umetnika.
Po mom mišljenju, da biste svirali i pevali bluz, soul, potrebno je imati neke strašno teške trenutke u životu. Kao primer, Afroamerikanci koji su kidnapovani iz Afrike kao slobodni ljudi i bili su primorani da izgube svoju slobodu, postali robovi i radili na plantažama pamuka. Znate, i za nas Makedonce je bilo teško, strahovito teško, čitave vekove generacija Makedonaca koje su bili uništene, bez slobode, bez prava da govore svojim makedonskim jezikom, jednostavno potpuni genocid. I tu postoji neka veza između afroameričkog bluza i makedonskog bluza (tradicionalne makedonske narodne muzike).
Puštam Toniju pesme gde pevaju i sviraju Vaska, Badev, Sarievski, Stojkovski, Stefče, Pece, a istovremeno mu prevodim tekstove.
Toni: Veoma zanimljivo i duboko, osetio sam da u toj muzici postoji duša (duša).
Šta kažete da dođete i napravite Porsche izdanja na makedonskim tremovima sa makedonskim muzičarima i objavite ih kao nosače zvuka?
Toni: (smeje se i kaže) Možda sledeći put. Inače, da vam kažem, život me nije mnogo mazio, imao sam mnogo loših trenutaka i samo su me bluz i kantri spasili od potpunog mraka. Dali su mi snagu da preživim i nastavim. Crpeo sam snagu iz svog ponovnog rođenja posle četiri godine provedene u zatvoru. Kao mlad momak, radio sam stvari koje su me uništavale, i mene i druge oko mene. Dakle, prvo sam bio u popravnom domu dve godine, a kada sam postao punoletan, odmah sam nastavio u zatvoru. I ovde sam naučio najteže lekcije, možda na najteži način, i kada sviram, odatle crpim snagu, ideju. Znate, iza mene nije bilo jake domaće muške figure koja bi me savetovala, nisam imao oca i lako sam potpadao pod loše uticaje, koji su me uništili, a onda sam se sa velikim poteškoćama ponovo rodio. U svojih 40 godina do sada, kao da sam preživeo 100 godina.
Vreme je da Toni i grupa izađu na scenu. Ustaje i daje mi dva CD albuma. Svirka počinje. Klasična postava, gitara, bas, bubnjevi i Toni koji svira usnu harmoniku, kojih je imao dvadesetak i koje stalno menja. U njemu se oseća bluz i soul i kantri kada svira. Publika srećno pleše, plešem i ja, i kroz glavu mi prolaze svi ti muzičari koji su uticali na Tonija, a svi su bili pripovedači života, baš kao što nam je Toni ispričao deo svoje istinite životne priče.
