Dragoslav Ružić aka Guru Gagi (URGH!): Ime najnovijeg albuma je vremenska odrednica, ali i stanje duha

Sećaš se da smo već devedesetih eksperimentisali sa muzičkim pravcima i tehnologijom što se na naše dve najpoznatije pesme i čuje… Način rada je u izvesnog smislu povratak na početke benda, jer sve radimo sami i pri tome improvizujemo… U moru sadržaja sa kojim smo suočeni na internetu, gde algoritam publici prikazuje onoga koji plati više, jedini način da se izdvojiš od drugih je da budeš ono šta jesi, pa će neko umeti da prepozna i ceni tvoj trud… Od mladih smo naučili da je zahvaljujući savremenim tehnologijama sve lakše nego pre dve decenije

Svirali su doduše neki drugi bendovi, ali… Nakon toga, pratio sam bend polovinom tih suludih 90-tih kroz period izdavanja njihovih regularnih albuma, ali do mene su stizale i neke sporadične informacije gde su i šta rade neki od junaka moje mladosti tokom 2000-tih, pa je Bogu hvala najviše zahvaljujući Šećerbegu došlo do uspostavljanja ponovnog kontakta, međutim, to je prvi put bilo nešto vrlo kratkotrajno, ali ne zbog mene. Ponovni – ponovni kontakt je uspostavljen porukom preko instagrama u skorije vreme, a završilo se razgovorom koji je vapio da bude pretočen u intervju.

Malo smo ga ispeglali i evo šta nam je ispričao g-din Dragoslav, alias Guru Gagi, pevač i ekstravagantni modus vivendi grupe URGH! koja je u okviru promocije aktuelnog albuma za godinu dana napravila čak jedanaest spotova. Da, dobro ste pročitali dragi moji, jedinstven po mnogo čemu legendarni bend iz Srbije, i njihov album sa 14 pesama i 11 spotova… trenutno! Nazdravlje!

Široj javnosti poznato je da su zvanični albumi 9194 (1994), Oesophagus (1997), Sumo (2001), Pozorište surovosti (2011), Posle pandemije, pre Trećeg svetskog rata (2025), te živi album Unplugged (1995), vaši zvanični albumi i ta cifra i nije baš velika obzirom da postojite 35 godina. Ako ne računamo (a zašto da ne? – prim.aut.) rane radove, tj. onaj raritet u vidu split kasete – “Younous Tape” sa P.M.S. koja je nastala iz najmračnijeg perioda kada su ljudi po Srbiji radili za 2 nemačke marke, pa je posebna umetnost bila tada uopšte i snimiti i objaviti bilo šta, ali vaš zvuk je išao ambivalentnom linijskom progresijom, od sirovog grind-corea do eksperimentalnih elektronskih i čak akustičnih momenata. Zašto ste pravili 14 godina pauze između pretposlednjeg i poslednjeg izdanja i koliko se ona suštinski razlikuju?

 

Guru Gagi: Baš lepo što paziš na detalje. Ako gledaš godine izdavanja, onda je zaista 14 godina prošlo između ovog i prethodnog albuma. Međutim, bend je krajem decembra 2009. poslednjeg puta bio na okupu tokom snimanja. Ponovo smo se našli u studiju sredinom 2024, pa je pauza u aktivnosti bila bliže cifri 15. U svakom slučaju, u međuvremenu se desio život, što na u jednoj pesmi i kažemo. Koncept je ostao sličan, želeli smo da pravimo raznovrsne pesme. Ali posle toliko vremena, ponovo nas citiram, sedište menja gledište, ali prava sreća dolazi iznutra. Inspiracija je došla nepozvana. Osetili smo obavezu da je ispoštujemo i sami smo na kraju bili iznenađeni rezultatima. Nije nam se žurilo, istraživali smo muziku i teme koje nas zanimaju.

I onda, nigde vas nema 15 godina, izdate album, a algoritam mi je predložio novi spot grupe URGH! na YouTube-u!?

Guru Gagi: Moraćeš da mi kažeš koji, jer smo u ovih godinu dana od izlaska albuma napravili jedanaest.

Neki jednostavan, nešto sve u jednom kadru, mislim da je Zoja (Lira Vega) u njemu.

Guru Gagi: Jeste, ona je… pesma je “Narodne mudrolije”, najslušljivija koju je grupa URGH! ikada napravila.

Kako je došlo do saradnje sa Zojom?

Guru Gagi: Ovo je već treći album na kome sarađujemo, prvi je bio još u prošlom veku… Ovog puta peva čak na četiri pesme i, da se tako slobodno izrazim, podigla je celu priču na viši nivo. Zbog toga smo se odlučili da je uključimo u bend, takoreći za stalno.

Daj reci nešto o novom albumu, u suštini tek sam ga nedavno otkrio.

Guru Gagi: Hvala ti što se interesuješ, znači nam. Album je izašao juna 2025, zove se „Posle pandemije, pre Trećeg svetskog rata“. Tokom petnaestogodišnje pauze od prethodnog albuma „Pozorište surovosti“ grupa URGH! se svela na dva člana, Yolefist pravi muziku, ja sam zadužen za tekstove. Znaš, nismo bend koji se sastaje vikendom da džemuje, pa od toga u nekom trenutku napravi pesme, zbog čega je i pauza dugo trajala. Ušli smo u studio tek kada smo bili sigurni da imamo album koji želimo da podelimo sa drugima.

Osim što ima dugačko ime, album se dosta razlikuje od onoga čega se sećam iz devedesetih.

Guru Gagi: Tačno. Doduše, ti nas pratiš od samog početka kada smo svirali grindcore, pa znaš kako se naš zvuk razvijao. Zato se sećaš da smo već devedesetih eksperimentisali sa muzičkim pravcima i tehnologijom što se na naše dve najpoznatije pesme i čuje. “Kratko i jasno” je koketirala sa repom preko tvrde muzičke podloge. A “Kašika, viljuška, nož”, čiji je tekst pesmica koju smo pevali u vrtiću sedamdesetih, je uvezana sa semplovima i teškim gitarama. To je bilo egzotično u vreme kada je pesma nastala. Ime najnovijeg albuma je vremenska odrednica, ali i stanje duha. Počeli smo da radimo na njemu u vreme kada se COVID od pandemije pretvarao u još jednu vrstu gripa sa kojom se svakodnevno susrećemo, a pošto su počeli međunarodni sukobi koji su pretili da prerastu u Treći svetski rat. Pod takvim uslovima nema dugoročne stabilnosti, a pojedinac je prepušten sam sebi da nađe načina da se suoči sa svojim svakodnevnim izazovima. Mi predlažemo jedan mogući izlaz iz takvog okruženja koji je alegorijski predstavljen na omotu albuma. Na njemu su osoba u skafanderu, kao simbol istraživanja spoljašnjeg sveta, i osoba sa trećim okom, kao simbol istraživanja unutrašnjeg sveta. Tako i pod najtežim uslovima nastaju novi predeli, na omotu vidljivi kao nepregledna polja ružinih grmova pod nebom koje nije na ovoj Zemlji.

Ništa bez ružinih grmova, a? Kaži mi, kako ste napravili jedanaest spotova?

Guru Gagi: Promocija albuma je skoro u potpunosti na društvenim mrežama. Time imamo direktan kontakt sa slušaocima, gledaocima, ali smo istovremeno jedni od mnogih koji se bore za njihovu pažnju. Vrlo brzo smo shvatili da nam trebaju vizuelni sadržaji, ali i da ne moraju biti savršeni. Zbog toga su spotovi većinom snimani telefonom i montirani na njemu, a na njemu su i najlepši za gledanje. Način rada je u izvesnog smislu povratak na početke benda, jer sve radimo sami i pri tome improvizujemo.

Misliš, liči na vreme kada se do informacija o alternativnim bendovima dolazilo preko fanzina?

Guru Gagi: Jeste, samo što sada radimo u digitalnom formatu… Šalu na stranu, fanzini, tj. onih nekoliko koji još uvek postoje u Srbiji, su se više zainteresovali za novi album grupe URGH! od medija. Ali nam to daje slobodu da radimo bukvalno šta i kako hoćemo. Internet daje široke mogućnosti za ispoljavanje kreativnosti. Zato stvaranje nije bilo ograničeno na muziku, već i na spotove i društvene mreže. U moru sadržaja sa kojim smo suočeni na internetu, gde algoritam publici prikazuje onoga koji plati više, jedini način da se izdvojiš od drugih je da budeš ono šta jesi, pa će neko umeti da prepozna i ceni tvoj trud. Kako bi rekli u marketingu, bolje je imati malu kvalitetnu zajednicu pratilaca, nego veliku koja te površno prati.

I šta kaže publika na to?

Guru Gagi: Od kada smo se aktivirali na društvenim mrežama, javio se veliki broj ljudi koji su nas slušali ranije. Na Instagramu imamo rubriku „Gde je tvoj selfi?“ gde fanovi šalju fotke sa starim albumima, plakatima… To je dokaz da Internet može da nas poveže, ne samo da nas zaglupi doom scrolling-om i brain rot-om. Izazov je kako dopreti do nove publike, jer mladi uglavnom ne znaju za nas, što je delimično naša zasluga. Za četvrt veka smo napravili dva albuma sa velikim pauzama. Istovremeno, od mladih smo naučili da je zahvaljujući savremenim tehnologijama sve lakše nego pre dve decenije. Lako je napraviti spot ili, kako bi se reklo savremenim rečnikom, visual. A kada smo počeli da se time bavimo, shvatili smo i u praksi da je manje više (less is more), što je u novim spotovima očigledno.

Gde je tu živa svirka i nastupi?

Guru Gagi: U ovoj inkarnaciji funkcionišemo više kao projekat, manje kao bend. A nemamo ni ritam sekciju koja bi podržala izvođenje starih pesama.

Moram da ti priznam da meni ovaj novi materijal delimično liči na Moscow Death Brigade i na svašta nešto još, ali oni imaju taj drum’n’bass hip-hop fazon sa underground prizvukom. Koliko su ti oni bili uzori u stvaranju novog albuma ili šta si već imao u glavi po pitanju muzike za ovaj materijal?

Guru Gagi: I to si dobro primetio, nije nam bila namera da nasumično švrljamo kroz žanrove, već da povežemo pesme u koherentnu celinu. Ako bih morao da budem konkretan, rekao bih da smo hteli da pomešamo koncert gitarske muzike, performans i žurku na kojoj se pušta elektronska muzika. Ali kad praviš koktel, nisu samo sastojci bitni već i razmera u kojoj su pomešani. Ako bih morao da pomenem neki bend, onda bih ti rekao da sam gledao Igorrr i Laibach na aktuelnim turnejama i bilo je sličnosti na meta nivou. Kada su Laibach nekoliko meseci posle nas izbacili vertikalni video, znao sam da radimo pravu stvar. Tokom rada na pesmama smo slušali sve i svašta, ali evo šta se najviše vrtelo: Ghostemane (album Anto-Icon), Igorrr (album Spirituality and Distortion), Buraka Som Sistema (album Komba), Califato 3/4 (album Puerta de la Cânne), Rosalía (album Motomami).

Koji su vam dalji planovi?

Guru Gagi: Želimo da svih četrnaest pesama sa albuma “Posle pandemije, pre Trećeg svetskog rata“ dobiju svoj spot, dakle još tri su na čekanju. A potom ćemo se posvetiti novom albumu. Nećeš ga čekati tako dugo kao ovaj…

Damir Martinović Mrle i Zoran Prodanović Prlja (Let 3): Ženska energija jača je od bilo čega

Tagovi: Dragoslav Ružić, Guru Gagi, URGH!