Bootleg izdanja kao deo nezaobilazne mitologije rock muzike
Sa pojavom interneta, mnogo toga je iz temelja promenjeno na globalnoj muzičkoj mapi, pa su se izvođači i muzičke korporacije morali prilagoditi novonastaloj situaciji.
Dostupnost svega i svačega, koja je ranije bila nezamisliva, donela je i mnogo toga dobrog ali i lošeg. Kada je muzika u pitanju možda je najlošije to što je na neki način, u jednom trenutku, time legalizovana piraterija. A da bi razumeli kako je sve to izgledalo kada su carovali vinili, moramo se vratiti malo unazad.
Još tokom šezdesetih, a posebno sedamdesetih godina, muzička industrija počinje da se susreće sa fenomenom piraterije. Sa današnje tačke gledišta to pomalo izgleda i smešno, ali tadašnji predstavnici najvećih izdavačkih korporacija su to shvatili veoma ozbiljno i shodno tome ulagali veliki novac u cilju rešavanja tih problema.
Krajem sedamdesetih, vođen je svojevrsni rat između oficijelnih i piratskih izdavača, jer su ovi prvi shvatili da je međunarodni muzički biznis u izuzetnoj opasnosti, s obzirom da je po tadašnjim procenama prodato čak 250 miliona raznih piratskih naslova, što je smatrano direktnom krađom.
Inače, “piratstvo” je uopšteni naziv za sve vrste ilegalnog i neautorizovanog presnimavanja i prodaje.
Zanimljivo je da je ono prisutno još od početka dvadesetog veka, ako znamo da su tada bespravno pravljeni valjci za mehaničke klavire, čime su direktno bili oštećeni sami kompozitori.
Svetski bum rock muzike poklopio se sa napretkom uređaja za snimanje, odnosno presnimavanje, što je omogućilo mnogim pojedincima ili grupama da ulete u nelegalan, ali u to vreme jako isplativ biznis.
Kada je muzika u pitanju, treba razlikovati dva oblika “piraterije“.
Prvi je onaj u kome se vrši dupliranje, odnosno pravi se falsifikat redovnog izdanja. Znači, nešto poput falsifikovanja novčanica, gde je potrebno da falsifikat bude što vernija kopija originala i kada je omot, zaštitni znak, snimak i sve ostalo u pitanju.
Takva izdanja su se po pravilu “utapala” u ona oficijelna, tako da kupac kome je dopao takav primerak gotovo nikada nije ni znao za šta je dao novac.
Samim tim, kolekcionarima koji vole originalna i to prva izdanja, takvi primerci nisu predstavljali fokus većeg interesovanja.
Sasvim druga priča je kada su tzv. “bootleg” izdanja u pitanju.
Ovaj termin se odnosi na ilegalna izdanja koja nisu bila uvrštena u zvaničnom katalogu nekog izvođača.
Preciznije, u pitanju je postupak pri kome su ilegalno snimani koncerti, nastupi na radio, TV emisijama i slično, a potom bi se objavljivao potpuno novi naslov, za razliku od prethodno pomenutog “dupliranja“.
Takve albume prodavci bi zatim držali ispod tezge i krišom ih nudili kupcima.
Te ploče su bile izuzetno interesantne kolekcionarima, kao jedna sasvim ezoterična dopuna oficijelnom katalogu njihovih omiljenih izvođača.
Osnovni i vrlo čest problem kod takvih izdanja je bio loš kvalitet zvuka, što je i očekivina posledica s obzirom na postupak proizvodnje i samog snimanja.
No dešavalo se da snimak bude i izuzetno dobar, pa je u tim slučajevima takav “bootleg” znao biti uvršten u oficijelni katalog izdanja nekog izvođača.
Bilo kako bilo, kolekcionari su kupovinom takve ploče mogli čuti svoje miljenike u jednom autentičnom, “sirovom” izdanju, bez dodatnih šminkanja i producentskih zahvata.
Kada je na tržištu postala dostupna audio kaseta, u muzičkim korporacijama već je signaliziran znak za uzbunu. Nedugo potom, kada je ovaj audio format počeo da uzima ozbiljnije učesće u prometu, diskografske kuće izlaze sa zahtevom da učestvuju u dobiti. I to – od prodaje magnetofona sa 30 procenata, a od prodaje kaseta čak i mnogo više, jer su tvrdili da su na velikom gubitku i da je njihovo poslovanje time izuzetno ugroženo.
Možda će taj “rat” najbolje oslikati slučaj u SAD, iz maja 1978. godine, kada su agenti FBI-ja uništili dva puna šlepera raznoraznih traka, koje su zaplenjene tokom prethodnih pet godina. Trake su dopremljene na smetlište kod San Dijega, gde su dva buldožera od 22 tone temeljno sve zatrpala, praćeni budnim okom FBI-ja.
Kolekcionarima je ostalo samo da nagađaju kakvo blago je time zauvek nestalo.
A upućeni tvrde da je tu bilo oko šest stotina najtraženijih naslova kada su ritam i bluz, rock, ili pop u pitanju.
No ipak je sve to bilo uzalud.
Već sa pojavom VHS-a, korporacijama postaje jasno da polako ali sigurno gube bitku, što je samo potvrđeno pronalaskom kompakt diska i nadirućom digitalizacijom.
Danas su “bootleg” izdanja deo nezaobilazne ezoterije svakog iole ozbiljnijeg kolekcionara vinila, a svakako i jedan romantični fragment istorijata rock muzike.
