Dva dinosaurusa uživo: Leb i Sol kao Bregovićeva predgrupa
Postoje muzičke grupe, muzičari koji jednostavno prolaze kroz tvoj život bezlično, mlako, neupadljivo iako su snimili nekoliko albuma i ne znam koliko koncerata. Ali postoje i grupe/ muzičari koji ostaju zauvek u vama iako su se transformisali, reformisali ili prestali da rade.
Pri samoj pomisli na njih dobijete osećaj posebnosti nečega što ima trajne vrednosti i čast je ako ste ikada bili na njihovom koncertu. A ako ste bili na koncertu na dve takve grupe iste večeri, onda spadate u grupu srećnika. Pa, to se dogodilo u Skoplju 23. marta ove godine u sali “Jane Sandanski” na Aerodromu u Skoplju.
Srećnici koji su bili tu imali su čast da prisustvuju zvučnoj izložbi dinosaurusa sa ovih prostora – nastupili su Leb i sol i Goran Bregović sa svojim Orkestrom za svadbe i sahrane. Znam da je vama koji ovo čitate sada žao, jer ko zna kada ćemo i da li ćemo ikada videti takve legende zajedno uživo.
Prvi dinosaurusi su svirali bez lidera, idejnog vođe, kompozitora, tekstopisca Vlatka Stefanovskog (koji već odavno nije deo priče), ali su zato imali Kokana Dimuševskog, Bodana Arsovskog i drugu dvojicu. Ovi drugi dinosaurusi su bili bez Bijelog dugmeta, ali su zato imali lidera, idejnog vođu, kompozitora, tekstopisca Bregovića, koji je iza sebe imao svoj orkestar od 20-tak ljudi.
Početak je bio oko 20:30, Leb i Sol kao Bregovićeva predgrupa. Publika željna svojih ljubimaca jedva je čekala početak manifestacije. I počele su da se ređaju pesme sa svih albuma, uključujući i poslednji bez Vlatka „I taka nataka“. Svi su uživali u muzičkim akrobacijama i emocijama koje su muzičari pružili. Poseban utisak ostavio je „Uči me majko karaj me“, na kojoj je vokal bio glas višehiljadne publike koja je vibrirala u tom posebnom makedonskom ritmu.
U 21:30 završavaju, mala pauza za uređenje bine. U 21:40 iz jednog ulaza izlaze prva i druga truba, kao i svi duvači dole u publici i sviraju. Svi se okreću prema njima, slušajući taj divni zvuk. Istovremeno, na sceni se krišom pojavljuje ceo orkestar Gorana Bregovića, uključujući i njega samog. Zanimljiv pristup za početak koncerta.
Treba da čujete taj zvuk, da budete tu uživo da osetite svu lepotu tih balkanskih zvukova koje je Bregović tako lepo ukomponovao/ uskladirao/ pomešao u neverovatno poletne pesme. Kako pesme teku, tako je i publika sve nemirnija. Svi su ustali i svi igraju. Vidi se osmeh, oduševljenje u očima prisutnih. Ne možeš da ostaneš miran na taj ritam i te pesme „Kalašnjikov“, „Mesec“, „Ederlezi“, „Čaje Šukarije čoček“, „Underground Choček“, „Bum bum“, „Hop, hop, hop“, „Maki “, “Priča 1-6“… kao i pesme sa poslednjeg albuma “Tri pisma iz Sarajeva“.
Prvi bis traje pola sata, drugi – 15 minuta. Niko ne želi da ide, a najmanje svadbeni i pogrebni orkestar i čovek u belom odelu sa svojom zanimljivom gitarom ili šta već. Produkcijska kuća koja je organizovala koncert „Vinil music shop“ dala je sve od sebe da ovo veče bude posebno.
Ponoć je, koncert je zvanično završen, ali može li bilo ko ili bilo šta da zaustavi trube, violine, prateće vokale, klape – sami se pomešani, ti zvuci, vrte u našim glavama.
Ne znam ko je ispao srećniji – muzičari ili publika, ali jedno znam – da sam se sa koncerta vratio za nekoliko godina podmlađen. Znači da postoji formula za podmlađivanje, samo treba biti u pravu vreme, na pravom mestu, sa pravim ljudima.
