Jovan Maljoković, saksofonista koji živi džez: Najveća stvar u umetnosti je biti originalan

Tek posle mojih putovanja po svetu, po Skandinaviji, po Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj, ja se vraćam već kao dobar saksofonista, koga odjednom u Beogradu počinju da traže bukvalno svi. Od Bajage, Bore Čorbe, Zdravka Čolića. Odjednom, u to vreme se pojavljuju velike ruske turneje i ja upadam u najelitnije društvo koje je to vreme vladalo bukvalno Sovjetskim Savezom, Radmila Karaklajić je bila kraljica, a kralj Đorđe Marjanović… Ja sam tu tradiciju i džez uspeo da na fini način ukombinujem, i sada sviramo nešto što me ispunjava, na šta sam ponosan… Mi sada imamo najbolju generaciju mladih džez muzičara ikad, zato što svi sad idu i u Berkli, i u Grac, evo i naša Beogradska džez akademija se otvorila, pa se tu školuju mlade generacije

Karijeru je praktično počeo 1961. godine, kada je iz rodnog Valjeva došao u Beograd na studije. Svirao je najvećim zvezdama onog vremena, Nadom Knežević, Radmilom Karaklajić i Đorđem Marjanovićem. Kao gostujući muzičar pojavljivao se i na albumima Riblje čorbe, Bijelog dugmeta, Zdravka Čolića, Olivera Mandića, Pilota, Vampira…

Četiri godine je bio solista u „Orkestru za svadbe i sahrane“ Gorana Bregovića, sa kojim je nastupao na najznačajnijim evropskim scenama. Sa svojim Balkan Salsa Bandom predstavljali su Srbiju na brojnim evropskim džez festivalima…

Jovan: Kao prvo, ja kada sam došao u Beograd 1961. godine, ja sam upoznao jednu grupu ljudi koji su bili veliki zaljubljenici u džez muziku. Ja sam svarno pored njih to zavoleo i krenuo sam da sviram u beogradskim džez klubovima koji su bili u to vreme veoma popularni. Imao sam sreću da sviram sa najboljim džezerima. E, onda dolazi, tek posle mojih putovanja po svetu, po Skandinaviji, po Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj, ja se vraćam već kao dobar saksofonista, koga odjednom u Beogradu počinju da traže bukvalno svi. Od Bajage, Bore Čorbe, Zdravka Čolića… Odjednom, u to vreme se pojavljuju velike ruske turneje i ja upadam u najelitnije društvo koje je to vreme vladalo bukvalno Sovjetskim Savezom, Radmila Karaklajić je bila kraljica, a kralj Đorđe Marjanović. I ja sam imao sreću da sa njima nastupam. Ja sam 16 puta bio na velikim turnejama po Sovjetskom Savezu. Zahvaljujući tome sam i upoznavao tu prelepu zemlju, veliku, svih 16 ondašnjih republika, i, normalno, po povratku u Beograd, posle tih turneja, imao svoj san da napravim orkestar i da krenem da radim svoju muziku. Tako sam do današnjeg dana napravio nekih 14 albuma.

Poslednji album je „Na raskrsnici svetova“, album na koji, kako sam Maljoković kaže, izuzetno ponosan.

Jovan: Evo, mi smo sada, na Raskrstnici svetova, na ovom mestu, gde se sastaje istok i zapad. I, ko bude slušao pažljivo, vidaće da je tu sastavljeno moje znanje iz džez muzike i moje znanje i saznanje odakle sam, i da mi, na našem Balkanu i našoj Srbiji, imamo predivnu našu tradiciju, i našu narodnu muziku. Ja sam tu tradiciju i džez uspeo da na fini način ukombinujem, i sada sviramo nešto što me ispunjava, na šta sam ponosan.

Maljoković dodaje i da mu ni rok, ni zabavna muzika, nisu bili primarni, da mu je džez primarna stvar…

Jovan: Mene su tražili, kao što velike američke džez muzičare traže, kao Sting, veliki pevač, njemu svira Bremford Masfales, jedan od najvećih džezera… Oni uvek zovu džez muzičare, jer njima uvek fali nešto da ukrase, da ulepšaju zabavnu muziku, a to samo mogu džez muzičari. Ako je neko, ja vam sada govorim istinu, ako je neko dobar rok gitarista, on ide i dođe do jedne granice i on ne zna šta će dalje, tu se zaustavi, a sledeća vrata, pa to je džez, tu se otvara nebo, tu je znanje, tu su harmonije, to je to, ja vam sad pričam najvažniju stvar. Ali ne može u džezu da završi neko ako tek tako svira neke druge muzike. Džez je muzika kojoj mora da se posveti život, džez je život, on se živi i vi morate tu muziku da osetite i da je svirate i da je slušate svaki dan. Lako je vama da svirate svaki šlager ili ostalo, što vas zovu da pomognete. Džez muzika je za mene, to su diplomske studije, to je doktorat u odnosu na znanje ostalih muzičara. Oni odlično sviraju, da ne budem pogrešno shvaćen, ja kažem rok muzika, divni momci, talentovani, odlično sviraju, ali mi moramo kad pričamo o muzici da pričajemo i o znanju, o velikom znanju, gde se otvaraju vrata. Mi sada imamo najbolju generaciju mladih džez muzičara ikad, zato što svi sad idu i u Berkli, i u Grac, evo i naša Beogradska džez akademija se otvorila, pa se tu školuju mlade generacije. Napredovao se mnogo i mi sada imamo jednu izvarednu mladu džez generaciju, koja će nastaviti da proslavlja srpski džez.

Mladi muzičari danas lako mogu da nađu i ono što ih interesuje, pre svega zahvaljujući internetu. Pre 50-ak i više godina…

Jovan: Pa znate kako, ako vas nešto interesuje, ja sam odmah pitao de se svira džez, koji je glavni klub, to je bio džez klub Euridika. U to vreme svirali su Vasa Belošević, Vladimir Vitas, Nafta, vrhunski beogradski džez muzičari. Oni su tada svi bili u Big bendu, a ja sam kao mlad imao sreću da me oni prihvate. Ja sam prvu turneju po Skandinaviji ostvario sa Nadom Knežević, ona je bila džez pevačica bez konkurencije, do današnjih dana niko tako stilski nije pevao kao Nada Knežević, najbolja pevačica svih vremena. I ja, zamislite, kao mlad čovek od 18-19 godine, odjednom sam već pored Nade Knežević. Dakle, imam od koga da učim i tako idem polako i napredujem.

Današnja srpsku džez scena po Jovan Maljoković – smatrate da nikad nije bila bolja i jača?

Jovan: Svira se, u Srbiji imate 15, 16, možda i više džez festivala. Nema mnogo klubova, ali ima mnogo festivala, koncerata, tako da… Postoji mogućnost sviranja sa big bendom, saradnje razne… Puno je mogućnosti, samo čovek treba da je u to zaljubljen, da voli i da veruje. I ako veruje, kao što sam ja mlad došao u Beograd, sam, nisam nikome ništa ni namestio, ni pomogao, ali vi volite nešto, trudite se i učite. Mladima, čitavoj generaciji, da sad nekog ne izdvajam, svi su, da tako kažem, vanserijski, želim im što više uspeha i jedna velika stvar. Najveća stvar u umetnosti je biti originalan, a ne da kopiramo. Kopira se dok se uči, a onda, kad steknete znanje, morate da iskažete nešto. Mora vaša duša da izađe. A ona može samo da izađe ako vi to što ste udahnuli, gde ste rođeni, gde je ta priroda i okolina i ljudi učinila da u vama postoji nešto tu de vas je majka rodila.

Ali, postavlja se i pitanje kako danas biti originalan, kada muzika postoji već decenijama i decenijama, toliko toga je urađano, komponovanom, odsvirano…

Jovan: Svi muzičeri koji žele taj veliki svetski uspeh dođu u Nju Jork. Amerikanci, njih ne treba kopirati, oni su najbolje u tome, ali zato, pogledajte, vi danas imate fantastičan skandinavski džez. Oni sviraju te skandinavske motive. O našem balkanskom džezu, da ne pričam, Lala Kovaćev, proneo veliku slavu srpskog džeza, Duško Gojković, ja sam svirao sve festivale, zahvalljujuči tome što sam svirao etnomuziku, etno džez, jer samo tako možete da nastupate. Kubanci, oni sviraju svoje. Kopiranje ne važ, kopiranje je samo dok učite. I ko je sposoben da izađe sa nekom svojom dušom, da kaže, evo, to sam ja, on izađe, ali ako nema straha. Treba biti i hrabar. Misle da je lako meni, ja imam 83 godine, celu karijeru iznosim vama ovako, na dlan. Ali, ja se osećam fantastično, jer ja sviram ono što je u meni.

Damir Martinović Mrle i Zoran Prodanović Prlja (Let 3): Ženska energija jača je od bilo čega

Tagovi: Jovan Maljoković