Dado Topić: “Neosedlani” 45 godina kasnije
Izvukao je jedan dupli album, blago zgužvan i malo ispisan nekim brojkama. Bio je to dvostruki vinil Dade Topića pod misterioznim nazivom “Neosedlani“. Nije bio njegov omiljeni pevač, ali se vrlo dobro sećao kako je pre, maltene, pola veka, od svoje bake iskukao da mu kupi baš to izdanje.
Sat je bio namešten na 4,45 i trebao je biti svakodnevni tihi pokretač ljudske živosti i svih onih neumitnih, ponekad i iskorenjenih, aktivnosti. Mrtav je bio odavno, a to što je još uvek disao, njemu ništa nije značilo. Držeći se za vazduh, kao najsigurniju potporu, relaksivirao je svoje sive misli. I tako u krug. Pejsaži od njegovih snova cvileli su negde duboko skriveni u njemu. Sećanja su se preplitala u tom oskudnom kovitlacu između zbilje i nestvarnih doživljaja. Svakodnevna rutina ga je cedila, no nikada do kraja, dozvoljavajući mu da udahne taj opori uzdah prošlosti, sete i prohujale mladosti. Pre predviđenog vremena ustao je, isključio alarm, i u neurednoj sobi, spremao se da odradi još jedan izgubljeni dan. Onako, rutinerski, bez emocija, grubo i tek da okrene još jedan list na kalendaru vlastitih besmislenih dnevnih aktivnosti. Nije žurio, posao ga je čekao kao i uvek, no to jutro je, ne znajući ni sam zašto, uz prvu jutarnju kafu i omiljenu radio stanicu, bacio pogled na skromnu kolekciju ploča.
Prebirajući po njoj, izvukao je jedan dupli album, blago zgužvan i malo ispisan nekim brojkama. Bio je to dvostruki vinil Dade Topića pod misterioznim nazivom “Neosedlani“. Nije bio njegov omiljeni pevač, ali se vrlo dobro sećao kako je pre, maltene, pola veka, od svoje bake iskukao da mu kupi baš to izdanje. Bio je tinejdžer koji je voleo rokenrol, a sa “Neosedlanih” je čuo nekoliko pesama na radiju. Baka, ko baka, popustila je i kupila mu traženu ploču. Razmišljao je i o njoj i o pločama. Svaka je imala otisak, na svoj način.
Dadu Topića, svi, iole bolji poznavaoci muzike, pamte po dve ostvarene teme: Da li znaš da te volim i Princeza (duet sa Slađanom Milošević). Naravno da će biti upamćen i po albumu Time I gde se nalazi čuvena Za koji život treba da se rodim, koji je mnogima ostao u više no prijatnom sećanju. Dado je bio nesporni pionir rokenrola na ovim prostorima. Međutim, bez obzira na sjajna ostvarenja sa grupom Time i solo uzlete, stoji jedan album, malo manje privlačan, ali izuzetno konceptualno odrađen. Bavi se usponom i padom mladog čoveka, koji na trenutak ostvari svoje snove, no brzo se vrati na dno. Sanjajući njemu tada daleke, šarene prostore, shvatiće, mada kasno, da su linije života prosute na sve strane, a on neku tek ovlaš i dodirne. Njegova, ostaje samo njegova, opora i čežnjiva, ali je njegova.
Prva tema, od jedanaest na albumu, je Let 305 koja govori o skromnom mladiću koji odlazi za Minhen sa željom da se probije lepotom i izrazitom namerom da uspe u tuđem, stranom, svetu. Opijen snovima leti kroz oblake… Sama pesma je odrađena u džez rok maniru.
Sledeća je Na koncertu Rolling Stonesa, prava rok stvar, blista sve, od vokala, do ritma i solo partitura. Utisak jednog mladog bića, gledajući Stonse sedamdesetih godina prošlog stoleća, kada su bili u punoj snazi, samo još jače produbljuje nade našeg mladog junaka, misleći da može zajahati oblake poput Džegera i Ričardsa. Sam song je tada bio veliki hit na ovim prostorima.
Balada o Mariji Dirisamer je jedna laganica koja govori o odnosu između mladića sa Balkana i njegove stanodavke, u kojoj se razvija jedan nežan odnos. Oboje su sanjari, svako na svoj način.
Numera Apartman 1001 je takođe urađena u jednom laganom džez rok maniru. Naš junak sa početka Neosedlane priče postaje žigolo, lagani način da zaradi novac. No, još uvek je daleko od dna životnih iskušenja…
Naredna stiže Rock n roll Mama, prelepa rok tema sa elementima džeza – ona je bila jedna od viđenijih sa ovog albuma u tom dobu, krajem sedamdesetih godina. Upoznaje nas sa džet set društvom vremena u kome je mladić nagurao svoje snove. Zatim sledi tragedija kada naš junak dobija milion dolara na kocki, ruletu. On lično misli da ga je sreća pogledala, za njega se svi lepe, koriste ga na raznorazne načine. Na njoj je sjajan opus klavijatura Krisa Nikolića i pažljivo skockani prateći vokali Slađane Milošević.
Hallo Honey je pesma koja govori o otržnjenju našeg mladog srećnika, koji, kako je dobio, tako je i izgubio novac. No, više niko ga i ne prepoznaje, beže od njega. Umerena rokenrol tema, sjajni vokali i ritmika koja drži pažnju od početka do kraja.
Onda sledi otrežnjenje kroz naslovnu Konji Neosedlani, koja se sastoji od četiri dela: Grijeh, Spoznaja, Kajanje i Svitanje. U nešto malo više od trinaest minuta kroz tekst, vokal i klavijature, nadmeću se razočarenje, ljubav i ostaci od nade. Skrhani mladi čovek, koji se na trenutak uzdigao, ne svojim radom, nego više spletom okolnosti, shvata da u tuđem svetu samo novac govori o njemu, ništa drugo nije bitno. Tuđina je uvek tuđina i ništa više, ništa drugo. Okajavanje greha, spoznaja svojih gluposti i nedela ide kroz kajanje, očaj, ali i rađanje novog dana. Poklič beznađa klavijature sve vreme drže na visokom nivou, da bi na kraju numere, ipak ostavile neki tračak nade, kroz pošteni, jednostavan rad, ne puno plaćen.
Deveta tema je Radmila, pesma o sličnoj osobi kao što je naš junak, samo što je reč o ženskoj osobi, koju on prepoznaje iz svog zavičaja. Ide istim stopama kao što je i on hodao, lagano, bez pametnih misli – on je bio žigolo i kockar, a ona se bavi porno industrijom. Kroz nju osudio je i sebe samog.
Za njom sledi Jovane, Jovane moj, song koji u sebi nosi i prikrivene etno momente, ovoga puta urađene u nekom džez rok sešn maniru. Kroz Jovana data je priča o klasičnom gastajbajteru.
Album završava Hej, hej, Jugosloveni, tema radničke klase, kao građana drugog reda, balada o izgubljenim nadanjima, razočarenjima i mnogim životima koji su ostali na tuđim drumovima. Vrednost jednog uspešnog života može se meriti uvek na više načina. Sunce tuđeg neba… Nema idiličnosti, samo utisak promašenosti, nezadovoljstva i beznadja.
Sam pojam neosedlanosti vezuje se za iritantnu nit koja spaja slobodne prostore u svim oblastima rada i života, uključujući i samu muzičku kulturu. U stvarnom svetu teško je doći do takve slobode, jer uvek ima neko ko je iznad vas, ma kako da se činite velikim, a kada zaista, uglavnom igrom slučaja, to i postanete, ne uznosite se, nikada ne možete znati koliko to može trajati. Uvek će vam izgledati kraće nego što mislite da zaslužujete.
Lagano je uzdahnuo, vratio gramofonsku ploču na svoje mesto, setivši se na trenutak i svojih gastajbajterskih dana. Nije uspeo, nije se mogao prilagoditi takvom načinu života, hteo je provod i da postane neko i nešto… Evo, živ je, ima gomilu sećanja na sve promašene dane svoga življenja, niti je postao neko, niti je ostvario svoje mladalačke ideale. Možda je osetio nekakav tračak slobodnog jahanja kroz sive oblake, makar na tren…
