Feljton: Eyesburn – Svet u rukama budala (1. deo)

Pasji život

Završio sam prvi razred gimnazije kada sam prvi put čuo kompilaciju najvećih hitova Boba Marlija. Tog letnjega raspusta, do mene su došle i kasete bendova Kanda, Kodža i Nebojša i Straight Jackin. Bio je to period kada mi je pank dosadio, pa sam, u potrazi za novim zvukom, preslušavao bendove različitih žanrova, od hip hopa, do treš metala. Ipak, neke od rege pesama dovele su do toga da se baš zainteresujem za ovaj pravac. Ubrzo sam zagotivio i hard kor album Dog life benda Eyesburn. Vokal je bio prihvatljiviji od drugih hard kor bendova jer je, za razliku od većine, bio „normalan“ (u prevodu – pevao je, nije vrištao u mikrofon), pa je više podsećao na nekakav hard kor pop bend. Međutim, kada je izašao čuveni Fool Control, ovaj bend je zaista postao mejnstrim.

Prvi put sam čuo Eyesburn baš na subotičkom koncertu u okviru pomenute turneje. Kada su se pojavili, sa svojim stajlingom asocirali su na daleku Jamajku, koju smo mi u Srbiji (iz potpunog neznanja) zamišljali kao nekakav raj na zemlji. Na koncertu su zvučali odlično, a potpunu euforiju doživeli smo kada su odsvirali rege obradu Haustorove pesme Šejn, u kojoj su, pokličem „Izađi i bori se“, publici uputili jasnu političku poruku. Sav pod utiskom nekoliko rege bendova koje sam slušao tokom leta, kao i metala, sa kojim sam takođe počeo da se upoznajem, Kojotov trombon koji najavljuje pesmu potpuno me je oduvao. Prosto, nisam znao šta me je snašlo u tom trenutku. Kako se pesma razvijala, sve manje sam bio prisutan na mestu gde se održavala svirka; zavodljivi rege ritmovi u pauzi gitarskog „prženja“ u karakterističnom hard kor stilu, uz poziv na protest i pobunu, već su me odveli na veliki skup istomišljenika koji su se okupili da isprave sve krive Drine (veliki protest se i dogodio, ali nekoliko nedelja kasnije, a koncerti na pomenutoj turneji samo su dodatno „naložili“ omladinu; u to vreme se čak govorilo da je to bila „rokenrol revolucija“, jer je jedan od glavnih motiva mlađe rok publike bio da se primitivizam i šund proteraju iz medija, zbog čega su i izašli na ulicu, naivno verujući prefiganim liderima tadašnje opozicije).

Ubrzo posle famoznog 5. oktobra i konačnog pada Miloševića, svetlost dana ugledao je i album Fool Control. Od tog momenta postao sam najveći fan benda, a sledećih 5-6 godina posećivao sam koncerte kad god bi mi se ukazala prilika. Rege deonice savršeno su „legle“ na albumu koji je obilovao kvalitetnim rokenrolom. Moje interesovanje za rege raslo je iz dana u dan, te sam – s obzirom da je tada do muzike bilo mnogo teže doći (što je albumima davalo mnogo veću vrednost) – sve češće odlazio do prodavnice Mungos u Novom Sadu, u kojoj sam kupovao najbolje rege albume za koje sam u to vreme znao. Piraterija je u našoj zemlji još uvek bila dozvoljena, te su se kopije svih traženih albuma u svetu kod nas kupovale legalno, po veoma pristupačnim cenama. I tako sam, zahvaljujući, pre svega, Nemanji Kojiću i njegovom bendu, upao u „rasta trip“…

* * *

Frontmen i duša benda Eyesburn je Nemanja Kojić, u rege svetu poznat pod umetničkim pseudonimom Hornsman Coyote. Rođen 1975. godine u Beogradu, ubrzo se preselio u Francusku, gde se njegov otac, akademski vajar po obrazovanju, bavio komercijalnim slikarstvom na čuvenom Monmartru, boemskom kraju Pariza. U sedmoj godini, Nemanja se sa majkom seli nazad u Beograd. S obzirom da je prvo progovorio francuski jezik, na početku školovanja se nije baš najbolje snalazio. Jedan od prelomnih momenata koji je umnogome uticao na Kojićev izbor jeste kada je, sa deset godina, video spot Electric Avenue Edija Granta. Tada je shvatio da je muzika njegov put.

Kao i mnogi tinejdžeri koji su odrastali 80-ih i 90-ih, prošao je Nemanja i pank i metal fazu, ali je ljubav prema ruts rege zvuku ostala sve do danas, kada je visoko kotiran na svetskoj rege mapi. Prvi bend u kome je svirao zvao se Mind Rape. Osnovao ga je sa trinaest godina. Bend je bio okrenut metal zvuku i zaživeo je do 1989. godine, kada je izašao i prvi demo snimak. U bend Dead Ideas došao je na mesto glavne gitare, jer je njegovo sviračko umeće već tada bilo na zavidnom nivou. Ipak, prelomni momenat u karijeri desio se kada ga je Jovan Matić, frontmen Del Arno Benda, angažovao kao trombonistu. Osim iskustva koje mu je kasnije bilo od velike koristi, Nemanja je tokom boravka u ovom bendu shvatio da je rege militantna, buntovnička muzika, te da bendovi kao što su Burning Spear i Misty in Roots nemaju mnogo veze sa onim regeom koji se u Srbiji tada slušao (npr. Inner Circle sa hitovima poput A La La La Long). Panker i korovac pronašao se u novom muzičkom pravcu, koji će umnogome odrediti njegov životni put.

O tom vremenu Kojot je rekao:

Slušajući Burning Spear ja sam mogao da putujem u daleke zemlje. Maštao sam Etiopiju pre nego što sam je prvi put obišao. Moja mašta slušajući tu muziku je mogla da me odvede daleko. Život sam tada provodio u maštanju. I uz Burning Spear, hardcorepunk i Dead Ideas, prvi put sam shvatio da sam crossover muzičar i da treba da se bavim time.

Nastanak benda

Eyesburn su početkom 1994. godine osnovali Nemanja Kojić (gitara), Nenad Živić (vokal), Aleksandar Petrović (bubanj), Vladimir Lazić (bas) i Aleksandar Radović (gitara). Ime sastava u bukvalnom prevodu znači „sagorele oči“. Objašnjenje je da je ovo ime aluzija na ljude kojima su „sagorele oči zbog gledanja režimskih medija“. Ipak, pronicljiviji će shvatiti još jedno značenje.

Prvi članovi benda upoznali su se u kafani Ruski car, mnogo pre bilo kakve ideje o zajedničkoj svirci. U vreme nastanka benda, glavno okupljalište klinaca koji su bili u sličnom fazonu bio je dragstor u Zetskoj ulici, kod Skadarlije. Prednost ovog lokaliteta ležala je u činjenici da je dragstor bio jedan od retkih u kome je posle 22h moglo da se kupi pivo. Skupljalo se tu mnogo ljudi, ispijalo se pivo, vodili su se razgovori o ribama i muzici, nastajala su nova prijateljstva. Tako je druženje Nenada Živića i Nemanje Kojića dovelo do ideje da se osnuje bend. Polazna tačka za njihovu saradnju bila je zajednička ljubav prema bendu The Cult. Živić je već imao neke tekstove koji su se Kojiću svideli jer su, za razliku od angažovanih tekstova njegovog ranijeg benda Dead Ideas bili ličniji i intimniji. Ovom dvojcu pridružuju se Laza (Vladimir Lazić, koji će kasnije postati dugogodišnji basista benda) i Alek (Akesandar Petrović, bubnjar, koji se ekipi pridružio uz dogovor da bude „prva pomoć“, ali je ubrzo postao stalni član).

Aktuelno ime smislio je Nenad, inspirisan stihovima pesme Rooster, grupe Alice in Chains:

Ain’t found a way to kill me yet Eyes burn with stinging sweat

Lajv album

Ono što je krasilo bend od samog početka bili su odlični muzičari koji su celu priču shvatili vrlo ozbiljno i svirkama pristupili profesionalno. Alek je već uveliko važio za sjajnog bubnjara, dok je Kojot bio odličan gitarista, multiinstrumentalista, sa završenom muzičkom školom (što baš i nije bio čest slučaj kada su u pitanju hard kor bendovi u Srbiji). Vrlo brzo Nemanja je uklopio Nenadove tekstove u rifove, da bi se rodile pesme koje su predstavljale materijal za prvi album. Prvu svirku Eyesburn je imao u SKC-u gde je delio binu sa kultnim hard kor bendom Hitman. Upravo SKC će u narednih nekoliko godina biti jedno od glavnih okupljališta ekipe i njene publike.

Kada je došlo vreme da se snimi prvi album, kao velika prepreka isprečili su se, naravno, finansijski problemi. Ipak, momci su odlučili da na traci zabeleže nastup iz KST-a, te se 1995. godine pojavio lajv album, naziva Freedomized. Na albumu se našla i pesma Stark Blind koja će biti snimljena i u studiju i koja će postati veliki hit. Pesmu je, kao i sve na prvom albumu, otpevao Nenad, da bi studijsku verziju koja se našla na drugom albumu otpevao Kojot. Freedomized je izdala kuća Silver Cross Records, koja je funkcionisala u periodu ’93-97. i koja je izdavala alternativne bendove, sa akcentom na metal i hard kor. Album se pojavio na kaseti i za njega su znali samo „posvećeni“, odnosno, ljudi koji su činili gradsku ekipu koja je išla na svirke i koja je znala za momke koji su, već tada, na andergraund sceni uživali veliko poštovanje. Ipak, i pored kvaliteta i priznanja od strane ljudi koji su poštovali ovakav zvuk, mediji su se ponašali kao da Eyesburn ne postoji, što je slučaj i sa mnoštvom drugih grupa sličnog muzičkog opredeljenja.

Pasji život

Ubrzo nakon prvog izdanja, osokoljeni podrškom koju su dobili od ljudi iz andergraund krugova, momci odlučuju da snime studijski album. Tih dana, Kojot je svirao trombon u Del Arno Bendu, a vrlo brzo postaje i član Sunshine, takođe krosover grupe koja je tih godina bila jedna od najpopularnijih u zemlji, ponajviše zbog činjenice da su imali jako uporište u hip hop publici, a vremenom su ih prihvatili i rokeri. Sredstva za prvi studijski album obezbedio je Silver Cross Records, te je 1995. godine snimljen Dog Life. U međuvremenu je, pak, u izdavačkoj kući nastao kuršlus, što ju je dovelo pred gašenje, te je bend ostao bez izdanja, iako je album snimljen. Tako je Dog Life tavorio tri godine, sve dok se Bane Bojović, frontmen Sunshine, nije izložio na Freedomized, pa je preporučio svoje kolege ljudima iz kuće Metropolis Records, sa kojima je i sam bio pod ugovorom. Ubrzo Eyesburn potpisuje ugovor i u aprilu 1998. godine izlazi Dog Life. Nenad Živić je još pre snimanja prestao sa radom, pa je Kojot preuzeo ulogu vokala, što je bio odličan potez, jer je „normalno“ pevanje za slušaoce svakako prihvatljivije od „dranja“ u mikrofon, karakterističnog za treš metal. Upravo Kojotov vokal, kao i pevljive, melodične pesme, doprinele su da se krug slušalaca umnogome proširi, a pevanje na engleskom jeziku postalo je njihov zaštitni znak.

Saradnja sa Del Arno Bendom ostavila je veliki trag na Kojota. Njegova impresija rege muzikom iznedrila je pesmu koja se pojavila na albumu, a koja je utrla put svim kasnijim uplivima u rege i mešanjem ove muzike sa hard korom, po kome je Eyesburn bio poznat na početku rada. U pitanju je obrada pesme Exodus, Boba Marlija. Urađena je u karakterističnom stilu „up and down tempo“. Za nju je snimljen i spot koji se prikazivao na nekoliko TV stanica koje su imale u svom programu muzičke emisije u kojima su se svake nedelje prikazivali spotovi koji su u tom trenutku bili najgledaniji.

Otprilike u isto vreme kada se pojavio ovaj spot, Eyesburn je svirao kao predgrupa Sunshin-u u Hali sportova. Od tada polako počinje uspon benda. Koncerti su bili sve češći, sviralo se u KST-u, Akademiji, SKC-u… Na kraju svake svirke bila bi odsvirana pesma Stark Blind, koja je bila najveći hit na albumu. Za nju je takođe snimljen spot kod Kojota u stanu.

Rege

Ukoliko se uporedi sa kasnijim pesmama, Exodus zvuči zaista skromno. Sama pesma bila je, u stvari, eksperiment. Ipak, od nečega se moralo krenuti. Za kratko vreme, konstantnim vežbanjem i preslušavanjem izvornih ruts rege izvođača, Eyesburn je izrastao u bend koji je negovao, može se reći, jedinstven zvuk u svetu. Naravno, Eyesburn nije izmislio krosover, a ni pesme koje su u fazonu „up and down“ tempa. Limp Bizkit je u to vreme bio vrlo popularan, a negovao je baš takav fazon (kao i mnogi bendovi 90-ih). Bad Brains su takođe koketirali sa rege muzikom, ali nisu mešali žanrove u samoj pesmi. Kada sam čuo Skindread, prva reakcija bila je razočarenje. Pomislio sam da je Eyesburn samo loša kopija. Ipak, obratio sam pažnju na godinu izdanja i shvatio da je album Fool Control izašao godinu dana pre prvog albuma Skindread-a. Njihov pevač je poznavao Kojota i uticaj je postojao, ali u obrnutom smeru. Za mešavinu hard kor i rege zvuka, može se reći da su Eyesburn pioniri u svetu!

Ako se uzme u obzir situacija u Srbiji u to vreme, mešavina dva žanra predstavljala je dobitnu kombinaciju! Rege su Srbi zavoleli, osim zbog zavodljivog ritma i zbog socijalne tematike i buntovničke tradicije ove muzike, dok je hard kor davao energiju i naboj. Nemaština, osećaj beznađa, iživljavanje bogate manjine nad većinom, nepravda na svakom koraku, korupcija, partokratija koja se uvukla u sve pore društva (što, uostalom, traje i danas, 20 i kusur godina kasnije), idealne su društvene okolnosti za muziku koja poziva na borbu za pravdu. Čitajući o Eyesburn-u na raznim internet stranicama, pronašao sam sjajan citat Galeba Nikačevića koji je dao odličan opis:

Oni postaju saundtrek pobunjeničke generacije.

One generacije koja je rušila jedan režim, naivno misleći da nas slične okolnosti više ne mogu zadesiti i da je taj režim jedini krivac za katastrofalno stanje u društvu.

Nastaviće se…

Tagovi: Eyesburn, feljton