Gospodar purpurne kiše: Deset godina bez Prinsa (drugi deo)
Lady cab driver, can you take me for a ride?
Don’t know where I’m going ’cause I don’t know where I’ve been,
just put your foot on the gas, let’s drive.
Lady, don’t ask questions, promise I’ll tell you no lies,
trouble winds are blowing, I’m growing cold,
get me out of here – I feel I’m gonna die.
Mentorstva
Prins se starao da, pored primarnog, uvek ima najmanje jedan sporedni projekat na kome bi pomagao, počev od sastava The Time čiji je osnivač, prateći vokal i instrumentalista postao 1982. (glavni vokal pripadao je Morisu Deju). Mnogo je pisao za kolege, tako da njegov autorski pečat prepoznajemo u velikim hitovima „Manic Monday” (The Bangles), „I feel for you” (Čaka Kan), „Nothing compares 2 you” (Šinejd O’Konor), „Love…thy will be done” (Martika) i „U” (Pola Abdul). Sa Madonom je sarađivao na njenom albumu „Like a prayer”, potpisavši duet „Love song”, dok je za Selin Dion napisao i poklonio joj numeru „With this tear”.
Kao što se može primetiti, naročito je podržavao ženske izvođače, tako da ne samo što je u njegovim bendovima uvek bila prisutna makar jedna pripadnica lepšeg pola (svakako su najpoznatije Vendi Melvoin i Lisa Kolman iz The Revolution, te perkusionistkinja Šila E.), već je nezvanično ustanovljen i termin „Prinsove štićenice” (protégé). Među njima su bile (nažalost pokojna) Deniz Metjuz poznatija kao Veniti, Aplolonija Kotero (partnerka iz filma „Purple rain” i svojevrsna zamena za Metjuzovu, tako da je trio Vanity 6 njenim dolaskom preimenovan u Apollonia 6), Karmen Elektra (za koju je lično smislio pseudonim; rođena je, inače, kao Tara Li Patrik), Bria Valente i, naravno, neizbežna Majte Garsija, buduća supruga i velika ljubav za koju je napisao i producirao album „Child of the Sun” (1996).
Pomogao je karijere Šine Iston (dueti „U got the look” i prekrasna „The arms of Orion”), Kendi Dafler, Pati LaBel, a njegove pesme su uz dozvolu obradili Tom Džons („Kiss”) i Foo Fighters („Darling Nikki”). Ovo je naročito značajno jer obično nije bio ljubitelj obrada ili parodija (mada je, o čemu svedoče sačuvani snimci televizijskih gostovanja, posedovao specifičan smisao za humor i autoironiju). Među retkima je koji su čak četiri puta odbili molbu Weird Ala Yankovica za snimanje komične verzije neke od njegovih pesama. Ališa Kiz je u pozdravnom govoru prilikom ulaska Prinsa u Rokenrol dvoranu slavnih istakla koliki je uticaj izvršio na njen muzički put, a Bijonse dobila čast da zajedničkim nastupom otvore dodelu Gremija 2004. godine.
Ljubav
U neprekidnom traganju za savršenom Muzom, imao je buran emotivni život. Mada su ga povezivali sa mnogim poznatim ženama, od Kim Bejsinger (navodno je samo zbog nje želeo da radi na „Betmenu”) i Madone, preko None Gej (Marvinova ćerka), do Veniti i Šerilin Fen, brak je sklopio dva puta. Njegova prva supruga bila je plesačica Majte Garsija, od 1996. do 2000. godine. Od Manuele Testolini, preduzetnice italijanskog porekla, razveo se 2006. nakon pet godina zajedničkog života. Iako je voleo decu i više puta izjavio kako bi želeo da ih ima mnogo, njegov jedini sin, iz braka sa Majte, preminuo je ubrzo po rođenju usled teškog deformiteta lobanje (tzv. Fajferov sindrom). Njena druga trudnoća završila se spontanim pobačajem, nakon čega se par relativno brzo udaljio, pa rastao.
Otpor globalizmu i banalnosti
U razgovoru za časopis „Rolling Stone”, sada već daleke 1996., jedan od svoih najneobičnijih istupa obrazložio je na sledeći način: Ljudi misle da sam budala jer sam napisao „rob” na sopstvenom licu. Ali, šta sam ja, ukoliko ne mogu da radim ono što želim? U nastavku intervjua zaključuje: Kada sprečite čoveka da sanja, postaje rob. Tu sam se našao. Ne posedujem muziku Prinsa. Ako ne posedujete svoje trake, gospodar poseduje vas. (u pitanju je igra rečima: If you don’t own your masters, your master owns you., prim I.Đ.).
Poznat po upornosti u borbi za integritet i nezavisnost muzičkih stvaralaca, kasnije je (prema nekima sitničarski) revnosno tužio Youtube i eBay, zabranjivao postavljanje svojih spotova i ostalih video zapisa na mrežu, a sam Internet uporedio sa matriksom i smatrao sredstvom dodatnog podrivanja slobode, odnosno, smisla autorstva, koji jedino puni džepove vlasnika velikih diskografskih kompanija.
Internet je kao MTV, koji je u jednom trenutku bio moderan, da bi se iznenada pokazao prevaziđenim. U svakom slučaju, svi ovi kompjuteri i digitalne naprave nisu dobri. Pune nam glave brojevima, što nikako ne može da valja.
Bio je vegetarijanac (duže vreme vegan) i aktivista u zaštiti životinja. Što se tiče vere, pripadao je Jehovinim svedocima, a privrženost religijskim ubeđenjima (usled čega je jedno vreme čak propovedao od vrata do vrata), priča se, dovela ga je do kobnih odluka po pitanju zdravlja, kako sopstvenog, tako i svojih najbližih.
Jednom prilikom je, što se poslednjih godina naročito često pominje, izgurao Kim Kardašijan sa pozornice. Sve se odigralo 2011. na njegovom koncertu u Medison Skver Gardenu, kada je starleta izvučena iz publike. Međutim, umesto da zaigra (kao što se očekivalo), stajala je poput kipa, a to je Prinsa brzo izvelo iz takta. „ Siđi sa moje bine!”, viknuo je u mikrofon, da bi se zatim nasmejao i dvosmisleno prokomentarisao: „Dobrodošli u Ameriku!”. Upitan o njenom debaklu, kratko je primetio kako Kim „dovoljno fino izgleda, ali nema nimalo talenta”: Ona ne ume da pleše, ne zna da peva – ne ume da radi ništa. Priznao je da mu nikako nije jasna popularnost Kardašijanovih. Potvrđujući rečeno, glumica Zui Dešanel kasnije otkriva kako im se Prins, kao veliki fan serije „New Girl”, obratio putem mejla i pitao postoji li mogućnost da se pojavi u nekoj od epizoda. Autori su njegovu ideju prihvatili sa oduševljenjem, ali je, s obzirom na to da se radilo o (dopisanoj) sceni VIP žurke, ubrzo postalo neophodno dovesti barem još neko poznato lice. Raspitujući se o kome se radi, Prins je izrazio nadu da to „nije neko od Kardašijanovih”.
Introvertni filantrop
Verovao je u moć inspiracije i potpuno se predavao kreativnom procesu, po cenu apsolutne nedostupnosti za okolinu dokle god rad traje. Kada bi stvarao, vreme i svet su prestajali da postoje.
Sestra otkriva da je još kao mali voleo da zapoveda i drži sve pod kontrolom, a Apolonija Kotero je samo jedna od mnogih njegovih saradnika koji priznaju da su ga „naravno, mnogo voleli, ali je, ruku na srce, dok rade znao da se ponaša kao pravi tiranin”. Drugu izraženu crtu njegove ličnosti činila je povučenost. Dobar prijatelj Ven Džons priseća se kako nikada nije psovao, ali je zato rasturao stoni tenis i sa velikim ponosom odnosio pobede u kućnim partijama. Producent svečanosti dodele Gremi nagrada, Ken Elrih, potvrđuje poznate navode o njegovoj neobičnoj introvertnosti:
Bio je veoma, veoma stidljiv i tih. Par puta sam posetio Pejsli Park i ne sećam se da je mnogo govorio tonom iznad šapata. Možda je baš takav bio sa određenim ljudima, ali imao je veoma spokojno držanje, neku vrstu smirenosti koju mu je stalo da pokaže. I uvek bi me zapanjila sposobnost da uspe zadržati takav stav iza scene – srdačan, ali nikad plahovit, a zatim me, po izlasku na binu, natera da pomislim: „To nije ista osoba sa kojom sam malopre stajao.
Naprosto je takav bio: uključio bi, pa isključio prekidač.
Imajući u vidu horoskopski znak, izvanredna svestranost i neprestana kreativna groznica ne bi trebalo da začude. Gemini je njegov alter ego i u spotu za pesmu „Batdance”, pri čemu jedna, neoslikana strana lica, predstavlja dobro (Betmen), a druga zlo (Džoker). Pored zodijaka, Blizanci su i obeležje dvostrukosti muzike koju je stvarao.
Tek posthumno je obelodanjeno koliko je zapravo dobrotvornih priloga (čime se nikada nije razmetao) ulagao u različite svrhe: pomažući finansiranje pojedinačnih lečenja, spašavanje istorijske Afroameričke javne biblioteke, sprovođenje u delo brojnih ekoloških i umetničkih inicijativa, podržavajući organizovanje muzičkih izvođenja, pokret „Black lives matter” (pesma „Baltimor” posvećena je Frediju Greju i svim nenaoružanim tamnoputim žrtvama policijskog nasilja) i „Zonu za decu Harlema”. Drugu suprugu, Manuelu, upoznao je upravo dok je radila za njegovu humanitarnu organizaciju. Na dodeli Gremi nagrada 2015. godine pojavio se sa afro frizurom i porukom: „Poput knjiga i crnačkih života, albumi i dalje imaju značaj” (Albums still matter), nastavljajući da nenametjivo i koncizno povezuje dosledna uverenja u jasne poruke.
Odrastao sam u crno-belom svetu. Da: crno i belo, noć i dan, bogatstvo i sirotinja. Crno i belo. I kao klinac sam slušao sve vrste muzike, uvek ponavljajući sebi kako ću, jednoga dana, postići da me ne procenjuju na osnovu boje kože, već isključivo kvaliteta mog rada.
Gitarski virtuoz
Novinar Nik Kon ga naziva „verovatno najvećim urođenim talentom rokenrola svih vremena”. Iako prirodno tenor, vokalno je uspevao da varira od falseta do baritona. Kao multiinstrumentalista, brijantno je svirao gitaru, a bio i dobar bubnjar, klavijaturista, basista. Mada ga je časopis „Rolling Stone” svrstao na 33. mesto liste 100 najboljih gitarista svih vremena, čini se da je ovo umeće ostajalo u senci eksplozivnih scenskih nastupa, samim tim ostajući do danas prilično potcenjeno. Dugo je kružila urbana legenda o odgovoru Erika Kleptona na pitanje kako se oseća kao najbolji gitarista sveta: „Nemam pojma, pitajte Prinsa”. Mada ona nije tačna, Klepton ga je izuzetno cenio i smatrao velikim majstorom, jednim od sopstvenih sedam favorita (odmah iza Džimija Hendriksa). Zapravo, mnogima je pažnju na svoju veštinu skrenuo tek učešćem na ceremoniji uvođenja u Dvoranu slavnih rokenrola 2004., kada je zasvirao rame uz rame sa Tomom Petijem, Stivom Vinvudom, Džefom Linom… i, što bi se reklo, ukrao šou.
Njegova kolekcija gitara brojala je ukupno sto dvadeset i jedan primerak uzbudljivog instrumenta, među kojima se prepoznatljivošću izdvajaju modeli Cloud iz filma „Purple rain” (izrađivan u beloj, žutoj i ljubičastoj boji), The Love Symbol guitars (postoje zlatna i ljubičasta varijanta) i H. S. Anderson Mad Cat (na kojoj je najčešće svirao).
Laureat je gotovo svih relevantnih priznanja: sedam Brit nagrada i još toliko Gremija, Zlatnog globusa, Oskara, više MTV video muzičkih nagrada, čak i hrvatskog Porina u kategoriji najboljeg međunarodnog video spota („Diamonds and pearls” iz 1994.). Nastupio je u prestižnom finalu Super Bowl-a 2007. Univerzitet u Minesoti mu je posthumno dodelio počasni doktorat za humanitarna i umetnička dostignuća. Zanimljivo je da Prins nema zvezdu na holivudskoj Stazi slavnih. Iako su mu dva puta nudili tu čast, smatrao je kako za nju „još nije vreme“.
Simbol
Dva vizuelna elementa obeležila su negovu pojavu u kolektivnom pamćenju. Prvi obrisi takozvanog The Love Symbol –a naziru se već u elementima sa omota albuma „1999”. Očigledno inspirisan nadrealističkim pokretom, Prins je postepeno zaoštravao oblike i definisao vizuelno ruho svoje muzičke priče, godinama tragajući za konačnim uobličenjem savršenog logotipa. Osnovna ideja bila je da se simboli muškog i ženskog principa povežu sa ostalim karakterističnim, kanonskim oznakama poput hipi znaka (peace), Horusovog oka, zodijačkih Blizanaca i obrnute sedmice (u većini religija i mitologija sveti broj 7), stvarajući upečatljivu šaru ili glif. Kompanija „Pantone” je u njegovu čast kreirala posebnu nijansu ljubičaste boje, drugog svojevrsnog zaštitnog znaka muzičara (naširoko zvanog i The Purple One). Da je najviše voleo tu boju, potvrđuje njegova starija polusestra po ocu, Šeron, dok je Tajka Nelson tvrdila kako titula ipak pripada narandžastoj.
Sa Mineapolisom je odavno uspostavio odnos uzajamnosti, tako da je grad simbolizovao svoju „najveću znamenitost” u podjednakoj meri koliko je muzičar sa ponosom pronosio ime i prošlost zavičaja. Meštani ga pamte kao simpatičnog ekscentrika, nadasve ljubazno, skromno i velikodušno ljudsko biće.
Ni kada je višedecenijsko iscrpljivanje turnejama i radom počelo da uzima osetnijeg maha, Prins nije mogao da uspori, niti želeo da se povinuje savetima lekara (za šta neki, opet, okrivljuju njegova religijska uverenja). Usled toga, na svoju ruku razvija kobnu zavisnost od medikamenata. Obdukcija sprovedena nakon što su muzičara pronašli mrtvog u liftu rezidencije Pejsli Park, pokazala je kako se radi o slučaju predoziranja fentanilom. Imao je pedeset sedam godina. Njegova zaostavština, ipak, nastavlja da živi, transcendirajući prostor i vreme, baš kao što bi mu nesumnjivo bilo drago.
Preporučeni izvori:
http://princesongs.org/ (opis: The Prince oeuvre, song by song, in chronological order)
http://www.prince.com/ (opis: Official website)
http://www.princevault.com/ (opis: The Prince and Prince related artists encyclopedia)
