Pogled sa osmatračnice: Šaljivdžija i lopov (Dilan i Hendriks- braća po patini)
“All along the watchtower” napisao je i snimio, danas nobelovac, Bob Dilan za svoj osmi album “John Wesley Harding “ 1967. godine. U tom periodu SAD su bile u ratu u Vijetnamu (1955-75), rasla je sve očiglednija netrpeljivost između bele i crne rase, socijalno nezadovoljstvo koje je izazvalo velike nemire bilo je na vrhuncu… To je period Crnih pantera, Martina Lutera Kinga, Džona Sinklera i njegovih Belih pantera…
Dakle, pravo vreme za tako slojevit tekst, ali ova Dilanova pesma u tom momentu u njegovom izvođenju nije imala uspeha, nije zaživela u publici. Samo nekoliko meseci kasnije Džimi Hendriks sa svojom tadašnjom grupom The Experience snimio je ovu temu za svoj treći studijski album “Electric Ladyland” 1968. i napravio od nje himne – mira, protiv nasilja, oslobođenja, nadolazećih promena, koja se svira na svakom protestu.
Iako je tekst pesme isti, postoji razlika u pristupu između Dilanove i Hendrixsove verzije. Dilan je genije,vizionar, poznat po svojim tekstovima koji se mogu tumačiti na više načina. Šaljivdžija i lopov kao arhetipski likovi su glavni arhetipovi u pesmi. Razgovaraju između sobom, svako na svoj način. Njihova uloga je, osim da zabavljaju i kradu, da izazovu turbulencije i promene tadašnji hijerarhijski poredak, koji je odavno uspostavljen i odbranjen samo da bi određena klasa, kao takva, ostala što duže na vlasti.
Biznismeni piju moje vino
orači mi kopaju zemlju
Niko od njih u tom dugom redu, druže
Ne zna koliko išta od tog vredi
Njih dvoje (Šaljivdžija i lopov) su iskusili sve pozitivne i negativne stvari (znaju ljudske vrednosti), ali ostali ih ne razumeju. Pošto im se pridružuje mačka koja izdaleka sve glasnije reži (još jedan arhetip) već se stvara nova sila koja nagoveštava promenu, a ta sila je došla ovde do samog ulaza i čeka svoj trenutak:
Divlja mačka je zarežala
Dva jahača su se približavala
Oluja je počinjala
To je Dilan koji u 3-4 stiha pravi takve slike koje prevazilaze stvarnost, a u stvari svaka metafora mu je na mestu, samo je treba dešifrovati. Hipici, mirotvorci, demonstranti usvojili su ovaj Dilanov teksta kao svoju himnu, ali u muzičkoj verziji Džimija Hendriksa. Hendriksov pristup, negovo viđenje i interpretacija teksta je više lična. Naime, izdavačka kuća mu uskraćuje/ krade tantijeme za njegova izdanja i on se oseća opljačkanim, čak ide i na sud, tako da se Hendriks poistovećuje sa šaljivdžijom, a da je lopov izdavačka kuca.
A neverovatna magija muzike sa tim rifovima, refrenima, Hendriksovim solom i pomoć koju je dobio u stvaranju ove pesme od osnivača Rolingstonsa Brajana Džonsa daju ovoj pesmi neverovatnu snagu.
Pesma nad pesmama. Hendriksova jedina pesna koja je stigla do prvog mesta top lista, dobitnica Gremi nagrade, 40-ta najbolja pesma svih vremena prema časopisu “Rolling Stone”. Arhetipska pesma.
A kod nas (iako je ova pesma stigla sa velikim zakašnjenjem, kao i sve ostalo) vrlo retko je neko pričao o neverovatnom tekstu pesme, stihovima koji menjaju način razmišljanja ljudi, atmosferi koja je stvarala pesma, ali zato su pričali o Hendriksovoj odeći i frizuri, o celoj njegovoj pojavi, o njegovoj gitari i načinu na koji je svirao…
