Prvi elektronski Beograd
Beograd su oformili Slobodan Stanić Gricko koji je svirao sintisajzer i Ljubodrag Bubalo Ljuba (bas-gitara i sintisajzer), krajem 1980. godine u Beogradu i zapisan je u istoriji jugoslovenske scene kao jedan od rodonačelnika savremene elektronske scene.
Narednih godina bendu su se pridružili Ljubodragov brat Milan Bubalo Mića, koji je radio na ritam mašini i električnom bubnju, kao i Dejan Stanisavljević koji je bio vokal benda i svirao sintisajzer. U narednom periodu bend je snimio svoje prve pesme.
Prvi nastup grupa je imala u Dramskom ateljeu Doma omladine na Vračaru, gde su nastupali sa dodatnim članom koji je sekvencirao ritam mašinu iza pozornice.
Na njihovim narednim nastupima nastavili su trend zvanja članova drugih bendova, a sa njima najčešće nastupa bubnjar Miloš Obrenović iz beogradskog benda U škripcu. Uglavnom su nastupali u Dramskom ateljeu Doma omladine i u Klubu studenata tehnike. Nakon nekog vremena Stanić je napustio bend, a nakon nekoliko meseci pauze bend je nastavio sa radom.
Godinama kasnije Dejan je ovako definisao Beograd:
Beograd su zapravo smatrali za šminkerski bend kad smo nastali. Obzirom da nije bilo na koncertima ničeg osim synthova, mashine i trake i da smo dosta polagali na izgled i makeup… odma smo bili okarakterisani tako iako po meni vrlo nepravedno. Takođe ne smatram da smo bili pop band. Većina tekstova je vrlo angažovana. Ja sam lično poštovao punk u 80-im ali mi je new wave zadovoljavao kriterijum za lepim i skladnim. Punk mi je davao neku drugačiju vrstu slobode sa kojom nisam tada imao potrebu mnogo da se identifikujem. e znam šta je synth pop ali synth zvuk sasvim sigurno u 80-m je definisala ritam mashina. Mogao je bend da ima synth kao Stranglers na primer i da bude čak vrlo interesantan a da se i dalje ne kapira kao synth bend. “Synth” muzika onog doba je u mnogome nastajala na sequencerima i ritam mašinama. Dakle to je definisalo synth muziku pa valjda i synth pop.
Tokom proleća 1982. godine, bend je izdao svoj prvi singl “Sanjaš li u boji“, ujedno i prvu elektronsku pesmu na jugoslovenskoj muzičkoj sceni. Autor singla bio je Dejan Stanisavljević koji je potpisao tekst i muziku, producent Saša Habić, a singl je izašao za Jugoton. Singl je objavljen u samo 500 primeraka i zbog toga se danas smatra retkim i kolekcionarskim predmetom.
Jugoton je objavio naš singl jer je PGP nešto dramio i ludovao oko toga pa je Ljuba lepo otišao kod Škarice u Zagreb i završio posao za jedno popodne. Kasnije je album izdao PGP jer smo ga već snimili u njihovom studiju bez da su znali, heheh. Habić nas je švercovao noću posle narodnjaka pa smo tako ceo album snimili u kasnim noćnim i ranjim jutarnjim satima. Posle nas je poveo u PGP da potpišemo ugovor. To je bilo smešno jer su nas pitali šta smo mislili pesmama “Mrak”, “Kontrolori”, “Opasne Igre”…, a mi se pravili naivni, sećao se Stanisavljević.
Od avgusta do novembra 1982. godine, bend je snimao materijal za album u Studiju 5, PGP RTB-a. Ovo dugosvirajuće izdanje pod nazivom “Remek depo” pojavilo se na tržištu 1982. godine i bilo je kombinacija sint-popa i soula sa limenim duvačkim instrumentima. Produkciju ploče potpisuje Saša Habić, a na njemu kao gosti nastupaju saksofonista Paul Pignon, trubač Stjepko Gut i timpanista Borislav Pavićević Bora Longa. Album je bio na četvrtom mestu liste Džuboks i u top 10 jugoslovenskih rok albuma u martu 1983. godine, a ostao je na toj listi i narednih dvanaest nedelja. Nakon izlaska albuma, sredinom 1983. godine Stanisavljević je napustio sastav i on praktično prestaje sa radom.
Poentu najčuvenijeg hita Beograda “Opasne igre” Dejan Stanisavljević ovako je objasnio za portal “Terapija“:
Mene moji roditelji nisu mnogo “stezali” ali sam ipak osećao da idem protiv onoga što bi oni želeli za mene. Ja sam studirao arhitekturu dok sam svirao u grupi Beograd i stalno su mi govorili: “samo ti sviraj sine ali završi fakultet jer ovo je sve nesigurno”. Jebeš slobodu kad ti neko uliva strah od života podsvesno. Tako je i bilo. Ja sam danas diplomirani arhitekta i neki poluprofesionalni muzičar. Tek sada mnogo godina nakon smrti mojih roditelja osećam neku pravu slobodu da se bavim onim što zapravo želim. Nažalost mnogi ljudi oko mene su otišli pogrešnim pravcem u svom buntu prema slobodnom i neopterećenom životu. Takođe znam i ljude koji u svojim zrelim godinama “zaziru” od roditelja koji im nevidljivim strunama i dalje na neki način vode život.
2006. pesma “Opasne igre” našla se na 93. mestu liste B92 100 najboljih domaćih pesama.
2011. na beogradskom Mikser festivalu, bend Svi na pod! izveo je sve pesme sa albuma “Remek depo”.
U avgustu 2012. godine Beograd je ponovo počeo sa radom, sa Dejanom Stanisavljevićem, Milanom Bubalom i novim članovima – Sanom Garić, Igorom Panućem i Miroslavom Ćatićem. U junu 2015. godine bend je izdao svoj prvi album nakon ponovnog osnivanja, pod nazivom “Pola/pola“.
