Straight Jackin (deo I): Godinama taloženi revolt koji je eksplodirao

U trećoj deceniji 21. veka potpuno je normalno da neko ko voli tvrđi gitarski zvuk, isto tako gotivi i hip-hop. Na mnogim rok koncertima deo publike čine i ljudi kojima je hip-hop bliži i draži. Devedesetih godina prošlog veka, međutim, ovakve pojave bile su skoro nezamislive. Publika je bila oštro podeljena na pankere, metalce, repere, densere… Prvi pokušaji da se dva popularna žanra približe bili su na čuvenom novosadskom Koncertu godine na Spensu, koji je svojevremeno, tokom dva dana trajanja, okupljao najjače rok sastave u zemlji. Nastupi Sunshine-a i Beogradskog sindikata nisu prošli baš slavno. Štaviše, najveći deo publike svojim ponašanjem se trudio da pokaže reperima kako nisu dobrodošli na rok manifestaciji…

Otprilike u isto vreme kada su se u Beogradu formirali potonji najpoznatiji „kros over“ sastavi, kao što su Sunshine, Eyesburn i drugi, na drugom kraju Evrope, u Sankt Peterburgu, student pozorišne režije, Jugoslav Petrović, okuplja oko sebe ekipu muzičara i počinje da stvara pesme. Po povratku u rodni Beograd, oformio je sastav koji će za koju godinu zavoleti bukvalno svi koji su imali dodira sa alternativnom muzikom. Strejt Džekin (Straight Jackin) podjednako su obožavali reperi, korovci, rokeri, pankeri, kao i ljubitelji rege zvuka, koji je kod nas tek počeo da se prima. I, zaista, retko koji bend uspeo je da zainteresuje toliko širok krug slušalaca. Osim kvalitetne muzike, Džekine je publika volela i zbog beskompromisnih tekstova. U vreme Miloševićeve strahovlade, direktno prozivanje režima i predsednika zvučalo je prilično hrabro, ali i optimistično. Može se reći da su baš ovakvi sastavi, svojim stavom i pokličima koje su uzvikivali u drugoj polovini 90-ih, utrli put revoluciji koja je pred sam kraj veka i usledila.

---

Stihove pesama koje su postale najveći hitovi prvog albuma Džekina, Jugoslav je napisao još kao pubertetlija, sa 15-ak godina. Prva pesma Slobodown snimljena je u septembru, 1993.

Imao sam tu sreću da ’89. kad smo se preselili na Bežanijsku kosu, da smo, možda i prvi u gradu, dobili kablovsku televiziju. Tako sam imao priliku da slušam i gledam MTV kada je to stvarno bila edukativna televizija, i kada su se pojavljivali novi bendovi koji su stvarali nove muzičke žanrove. Gledao sam grandž, Prl Džem, Nirvanu, i naravno, MTV reps. Uključivao sam budilnik na 1 ili 2, kad su počinjale emisije po njihovom vremenu.

Ono što je Jugoslava podstaklo da se i sam upusti u proces stvaranja muzike i pisanje prvih stihova svakako je rep, koji je tih godina čuo na MTV-ju. O uticaju rep muzike na njegovo stvaralaštvo, Jugoslav kaže:

Odrastao sam na JU MTV repsu, iako su prvi rep puštali na Trećem kanalu. Nije to bio pravi rep, nije bio Pablik Enemi, ali te neke stvari sam imao prilike da čujem, rep mi se dopao još tada, tako da sam prve tekstove napisao u 6 – 7. razredu, krajem 80-ih.

Ubrzo nakon prve snimljene pesme Džej Pi (J.P – Jugoslav Petrović; prim.aut) odlazi u Rusiju gde se sprijateljio sa profesorom muzičkog i dvojicom drugara iz srednje škole, sa kojima osniva bend. Za jednu od prvih stvari koje su ovi klinci svirali, tekst je napisan na ruskom jeziku, a matricu su pozajmili od Ajs Kjuba (Ice Cube), odnosno, njegove pesme „Once upon a time in the projects“. Na kaseti ovog repera, pre pesme ide skit, koji su dečaci besomučno ponavljali, a skit se završava rečima koje su poslužile kao inspiracija za ime koje ovaj sastav nosi od oktobra 1993. godine: „Straight jackin“.

Profesor je provalio da ova dvojic nemaju pojma, a da ja nešto kao hoću, priča Jugoslav sa dozom autoironije. Potom ga je profesor upoznao sa svojim bivšim učenicima koji su imali bend i bili 8 ili 9 godina stariji. Tako Straight Jackin, pojačan iskusnijim muzičarima, početkom ’94. nastupa u poznatom lenjinradskom alternativnom klubu „Tam-Tam“, da bi vremenom tamo maltene postao rezident. Ubrzo su usledili nastupi i u moskovskim klubovima. Nakon dve i po godine sviranja, polovinom ’96. ekipa snima album na srpskom jeziku. Iste godine Jugoslav se vraća u Beograd, gde okuplja novu ekipu: Dejan Đorović (gitara), Nebojša Adamović (bubanj), Nebojša Đorđević (klavijature) i basista Saša Đokić, jedini koji je, uz Džej Pija ostao stalni član. Bend u novoj postavi potpisuje ugovor sa izdavačkom kućom Metropolis. Prvi album „Ulaz se otvara češće“ na kaseti se pojavljuje krajem ’96, a na disku početkom 97. godine.

Ulaz se otvara češće

Na omotu albuma bilo je napisano upozorenje na engleskom jeziku, da postoje pesme sa „eksplicitnim“ stihovima. Međutim, kada se uporedi sa prostaklukom koji se danas svakodnevno emituje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ovaj album zvuči prilično benigno. S druge strane, „Ulaz se otvara češće“ predstavljao je godinama taloženi revolt koji je eksplodirao, a svrha „eksplicitnih“ stihova bila je da se kaže ono što su mnogi želeli da čuju, ali nisu imali od koga, dok sami nisu smeli da pisnu. Stoga je sadržaj albuma samo odraz jednog vremena, a sve što je okarakterisano kao eksplicitno – i te kako je opravdano, dok se za prostakluk aktuelnih medija ne može naći nikakvo opravdanje. Takođe, može da se povuče paralela sa današnjom aktuelnom muzikom i tematikom – dok je Džej Pi pevao o drogi i kriminalu s idejom da ukaže na štetnost i opasnost, današnji „muzičari“ promovišu upotrebu narkotika, kao i trošenje ogromne količine novca, do koje ne može da se dođe na pošten način (što na perfidan način podstiče klince da se upuštaju u razne avanture koje često prelaze granicu dozvoljenog; prim.aut).

---

Prve pesme, koje je J.P. napisao još kao klinac, bile su Slobodown, Beograd i Straight Gangsterizm. Sve tri se nalaze na albumu prvencu. Kao i mnoge rep albume u to vreme, i ovaj otvara Intro, zanimljiv instrumental koji kao podloga služi za poruku, nekoliko puta ponovljenu: „Strejt džekin je u kući“ (otpevano na engleskom; prim.aut). Zatim sledi pesma čija će tvrđa obrada dve godine kasnije bendu doneti ogromnu popularnost. U pitanju je pesma Džarastafaraj (Jahrastaffaraj), za koju je snimljen i spot. Pesma je zanimljiva iz razloga što je prvi put neko od muzičara javno pevao o konzumaciji osušene konoplje, i o tome koliko je, premda je to bio tabu, supstanca bila popularna i rasprostranjena među adolescentima. Poslednja rečenica koju J.P. izgovara u pesmi je: „Dođi i uzmi jedan dim iz ove lule“, što je bila svojevrsna replika na pesmu Del Arno Benda, Dim iz moje lule. J.P. je pesme svojih kolega smatrao mlakim i metiljavim, te je na ovaj način izrazio svoj protest.

Malo sreće je najtužnija pesma na albumu, a za njen remiks snimljen je i spot. Uz matricu laganijeg ritma, J.P. primenjuje storytelling tehniku (pričanje priče) o siromašnom mladiću koji se odaje kriminalu kako bi prehranio svoju majku i sebe. Momak završava smrću, uhvaćen u kriminalnom aktu, pretučen i upucan od strane ljudi koji su odgovorni za „očuvanje javnog reda i mira“. Osim otrovnih strelica uperenih protiv režima Slobodana Miloševića, zbog brutalnosti njegove policije, pesma predstavlja i žestoku socijalnu kritiku države u kojoj je, nažalost, tih godina mnogo mladih ljudi, iz puke nemaštine, pokušalo da se snalazi na razne načine kako bi se izvukli iz bede i siromaštva. Ipak, sudbina junaka ove pesme, kao i refren, šalju jasnu poruku:

Biti kriminalcem nije lako
To ne može biti svako
Pa kako onda živeti polako

Pre nego što se prepustiš
Profesiji toj
Dobro razmisli
Izbor je tvoj

Nakon ove, sledi još jedna pesma o kriminalu, s razlikom što Straight Gangsterizm opisuje žestokog beogradskog momka koji ima ambiciju da osvoji ceo grad. Premda pisana u prvom licu, pesma sadrži ironičan otklon, predstavljajući kritiku pojave koja je tih godina bila u povoju, da bi danas ljudi o kojima je J.P. repovao odavno prešli u skupa odela i promenili imidž, dočepavši se važnih funkcija koje omogućuju tzv. legalnu pljačku. Razlika između glavnog junaka ove i prethodne pesme, je što se ganster iz Straight Gangsterizm kriminalom bavi iz pohlepe i obesti.

Beograd je takođe jedna od najstarijih pesama. Uz ambientalnu matricu, koju na momente „presecaju“ žestoki gitarski rifovi, J.P. opisuje svoje viđenje glavnog grada – atmosfera u kojoj se oseća „smrad civilizacije“, u kojoj mnoštvo prostituki „čeka svoju žrtvu“ u parku iznad nekadašnje željezničke stanice (tzv. Pica park), gde se oseća miris marihuane koju konzumira „darkerska“ omladina (plato ispred SKC-a)… Ali, osim mračnih mesta, tu su i Knez Mihailova ulica, Kalemegdan, Ada Ciganlija, Avala. Međutim, glavni problem tadašnjeg Beograda, kako autor kaže je što:

Ceo svet živi sa jednom ludom željom
Da naš Beograd sravni sa zemljom

Potom, uz tvrd gitarski zvuk, J.P. opisuje apokaliptičnu atmosferu i otuđenost, gde talas smrti nad gradom se viori/ svako se za goli život bori, da bi usledile do tad najoštirije reči upućene na račun tadašnjeg predsednika, lično:

I shvatim tada da rešenje postoji
Al’ svinja treba da prestane da se i dalje goji
Taj najveći fašista ovog našeg doba
…hahaha
Neće da ispuni celog sveta želju
Pa da nekom pametnijem prepusti fotelju

Kao i veliki deo naše populacije 90-ih, za užasno ekonomsko stanje u zemlji, i J.P. je krivio tadašnju srpsku vlast i Miloševića, kao najvećeg negativca.

Još jedna tvrda pesma sa temom kriminala, otpevana je na ruskom jeziku – Sin mafije. Za nju je sredinom ’97. snimljen spot. Osim ove, vredna pomena je i obrada pesme Slobodown, koja predstavlja još jedno žestoko prozivanje i pljuvačinu po Miloševiću i njegovoj ekipi. Pesma je odrepovana, uz hip-hop matricu, što doprinosi muzičkoj raznolikosti. Na ovom albumu se nalazi i pesma MarijaAna, čija je obrada mnogo uspelija od originala, a nalazi se na sledećem albumu. Zanimljive su, takođe, i dve provokativne, erotske pesme Fuck Shop, kao i Žan nemožan – koja je nastala po poemi koju je pisao pesnik Remi Belo, a preveo Danilo Kiš. Ona sadrži elemente latino hita Oye como va Tita Puentea.

Kada se sve uzme u obzir, „Ulaz se otvara češće“ predstavlja jedan od najhrabrijih, ali i muzički najraznovrsnijih albuma svog vremena.

NASTAVIĆE SE…

Tagovi: Jahrastaffaraj, Jugoslav Petrović, Straight Jackin, Ulaz se otvara češće