Tina Tarner – večiti životni plamen
Rođena kao Ana Mej Bulok 26. novembra 1939. godine u Sjedinjenim Državama, preminula 24. maja 2023. godine u Švajcarskoj, bila je jedna od najvećih pevačica za koju je svet znao.
U mojoj omiljenoj seriji koja je harala osamdesetih godina, prevedenoj kao Mućke, baš kao i dama u naslovu, bila je jedna scena gde osobeni lik daje svu prostu filozofiju života. On kaže da je život sastavljen isključivo iz tri komponente: rodiš se, živiš u nekom svom životu i umreš, odnosno sam život je tiha predstava između rađanja i smrti. Jednostavnije rečeno ne može biti.
Tinu Tarner mnogi smatraju kraljicom roka, njen fantastični glas i način na koji je isti reprezentovala muzičkom svetu od sredine šezdesetih godina prošlog veka pa sve do kraja istog, nije ništa drugo no od Boga dar. Zaboravlja se samo jedna stvar, da je i pored enormne popularnosti, Tina bila i kraljica bola. Klasična priča o zlostavljanju žene, nedavanju da bude bolja od svog muškarca, sve to prosuto ljubomorom, alkoholom i drogama, jedna je od onih tužnih slika koje svakodnevno obeležavaju ovaj svet. Priča o njenom prvom mužu, Ajku Tarneru, je samo jedna u nizu klasičnih, teških… sunovrata ljudskog roda. Druge reči nemam.
Takođe, samoubistvo sina i mnogobrojni zdravstveni problemi koji su se nakačili na rok divu samo su stvorili nove patnje i duševne tegobe. Sve je to uticalo da se pre nekoliko godina povuče iz javnosti i pokuša da mirno privede kraju svoj vek u Švajcarskoj. No, bolest joj to nije dozvolila, lagano je ubijala svu energiju u Tini, sve do njenog odlaska u večnost.
Po čemu ćemo je pamtiti, ako ne po izuzetnoj energičnosti na scenskim nastupima, vokalu dovedenom do perfekcije i fenomenalnoj koreografiji. Nezaboravni dueti sa Rod Stjuartom, Mikom Džegerom, Erosom Ramazotijem, Brajanom Adamsom, ostavili su jedan kolekcionarski video zapis sa takvom težinom da teško da će ikada biti nadmašen.
Ne znam da li je tačna urbana legenda, da je, pre skoro pedeset godina, 1974. godine prvi put bila u Beogradu i da je posetila legendarni bioskop “20. oktobar” sa beogradskim pratiocem i sve kokicama, kada još nije bila to što će tek postati, ali i opstati, tokom sledećeg desetleća. No, njen definitivni razlaz sa Ajkom Tarnerom, kako na privatnom, tako i na poslovnom planu, uzdići će je do zvezda, tamo gde joj je zaista i mesto. Nije bilo lako u početku njene solo karijere, nezapaženo su prolazila njena diskografska izdanja, ali upornost, mali dašak sreće i rad i vera u samu sebe, od Tine je napravila kraljicu. Nije rođena kao takva, ona je to postala jer je imala jaku želju da pobedi svu tu nagomilanu nepravdu kojom je godinama bila obasipana, ali tu, kako emotivnu, tako i profesionalnu krizu, Tina je nadrasla i svladala, na sebi osoben način.
Tek album “Let s Stay Together” ju je uzdigao blizu mesta koje je zasluživala, ali to još uvek nije bilo To. Albumom “Private Dencer“, stavljena joj je kruna na glavu, zasijala je samo onim sjajem kojim samo istinske, ne umišljene, zvezde mogu sjati. Činilo se da je konačno izašlo iz Tine svo ono crnilo koje je tavorilo u njoj godinama. Sa hitom iz 1984. godine “What s Love Got to Do With It” bilo joj je zagarantovano nebesko bleštavilo zanavek. Apsolutno zasluženo.
Tina je bila i glumica, sjajna glavna rola u “Pobesnelom Maksu 3” i čuveni hit iz istog filma “We Dont Need Another Hero” (Nije nam potreban još jedan heroj) pokazala je svetu novo Tinino umeće, svu njenu multimedijsku svestranost.
Milioni prodatih primeraka gramofonskih ploča i ostalih nosača zvuka, ta svetska popularnost žene koja može pevati kao sirena i izgledati kao boginja, donela joj je brojne nagrade i priznanja. No, uvek iz nje, i pored stalnog smeška i raspoloženosti, izlazio je, barem na tren, neki tužni, neumiveni osmeh, koji nije bio obojen u kolorit kojim se želi ovladati, a kojom je Tina ovekovečila rok scenu.
Na ovim prostorima poslednji put bila je uoči raspada bivše nam domovine, kada je bila na vrhu. Vrhunski profesionalac! Otpevala je svoje najveće hitove kao da je na bilo kojoj drugoj svetskoj pozornici. Moćna i suviše jaka žena mogla je dati primer svima kako se sa srčanošću i upornošću sve može uspeti. Nije dozvolila da život prolazi pored nje, i pored brojnih ličnih padova i svih onih problema sa kojima se svi obični ljudi nose, zakoračila je u život onakav kakav jeste, te je u mirnijim danima svog života upoznala i čoveka sa kojim je mogla podeliti sve. Za one neupućene, reč je o Ervinu Bahu.
