Dire Straits: Sećanje na braću po oružju
Njihov peti studijski album sniman je punih četiri meseca, odnosno veoma je ozbiljno, da ne kažem studiozno spreman. Sa nekoliko nespornih hitova, MTV je besomučno vrteo spotove ujedno predskazujući da lagano, ali sasvim sigurno, ulazimo u neko drugo doba, gde sama muzika neće imati isključivi prioritet.
Prolaze godine lepljivo sažaljive, bez trunke milosti i bilo kakve blagosti. Onako razjarene, potekle iz duboke osame čoveka, prekrivene razdorima, netrpeljivošću i viešedecenijskim zamorom, kroje nam usnulo vreme po sopstvenom nahođenju. Proročki tiho, ali bolno. I taj osmeh što svakog poslednjeg dana u kalendarskoj godini zatreperi u ponoć budeći lažne nade za bilo kakvi boljitak, najmanje je iskren. Cinizam istih je uklopljen u dušu svih nas, na ovaj ili onaj način.
Nije lako priznati sebi da krhka starost i pozna mladost ne korespondiraju na istim talasnim dužinama. Taj mitski ukus prošlosti koji se banalizovao kao negdašnji miris dunja sa ormara, odavno je iscepkan na nekim tavanima, podrumima i šupama. Novo vreme nosilo je svoje ukuse i eterična iskušenja. Nije to ni prkos bio, više onako nekakav latentni stid što se ne može postići više i uskladiti sebe samog sa sopstvenim težnjama. Kada smo se već izgubili u svom malom mikro okruženju, šta možemo tražiti po nestvarnim dubinama kosmosa i crnim rupama istorije? Ništa što bi nas vratilo u osvetljene prostorije naše blagosti i milosti onoga koji sudbu kroji…
U takvom i sličnom raskoraku, ima tome okruglo četrdeset godina kako je Mark Knopfler sa svojim bendom Dire Straits objavio album Brothers In Arms (Braća po Oružju). Njihov peti studijski album sniman je punih četiri meseca, odnosno veoma je ozbiljno, da ne kažem studiozno spreman. Sa nekoliko nespornih hitova, MTV je besomučno vrteo spotove ujedno predskazujući da lagano, ali sasvim sigurno, ulazimo u neko drugo doba, gde sama muzika neće imati isključivi prioritet. Balans, u godinama koje su nadolazile, narušen je u korist video zapisa, odnosno spota. Ljudi koji ne vole da čitaju, gledaju stripizirana književna dela u kratkim prevodima, da se ne zamaraju. Naravno da je osobe kojima je teško da se skoncentrišu na muziku, lakše da je proprate kroz video-spotsko zapažanje. Zašto zamarati čulo sluha. Da, to je bio jedan od prvih albuma koji je MTV ispratio u svoj svojoj širini i obimu. Po tome lično pamtim pomenutu muzičku televiziju.
Sam album Braća po oružju urađen je u maniru Marka Knopflera, lagano, stilizovano i bez žurbe. Na nekim mestima je protkan i pop manirima, ali je maestro iz svoje gitare izvlačio i bluz segmente fino upakovane sa klavijaturama i bojom njegovog vokala. Ništa novo ne donoseći u odnosu na prethodna izdanja u smislu muzike i tekstova, album je urađen u digitalnoj tehnici i jedan je od prvih koji je bio namenjen za audio CD tržiište. Bio je to materijal koji je u takvom formatu prvi prodat u preko milion primeraka. Tada se tržište sa novotarijom od CD plejera tek zahuktavalo objašnjavajući kako će zvuk biti mnogo bolji od vinilnih izdanja, a pogotovo od izdanja na audio kasetama. Bojim se da je izrečeno više stvar ukusa. To i sada, u pogledu kvaliteta zvuka, tvrde sve striming muzičke platforme, no ima jedno veliko Ali, koje njima ne ide u prilog…
Ipak, sam album od muzičke kritike toga doba dočekan je poprilično uzdržano i hladno, pogotovo od britanske stručne štampe, no to nije uticalo ni na koji način na sam bend i njegovog lidera. Tokom godine održana je i uspešna evropska turneja. Dire Straits je u okviru nje svirao i na ovim prostorima, odnosno u Splitu (gde se na Gripama i pripremao za tour) i Beogradu na ogromno ushićenje svojih pristalica.
Sam album izdat na vinilu, zbog svoje dužine, malo je skraćen, dok je onakav kakav je i bio zamišljen, u punom svetlu progledao na CD-u. Ipak, tih sedam-osam minuta nije ni mala razlika. Tek mnogo godina kasnije biće objavljen dupli vinil sa originalnim dužinama pesama. Zanimljiv je i omot albuma. Na njemu se nalazi čelična gitara iz 1930. godine, koja se penje kroz oblake i smireno uplovljava na nebesa. U temi Brothers in arms opisan je taj svet čelika kroz polja razaranja i mnoštvo nekakvih drugih i drugačijih svetova, sa svim onim razlikostima koje nosimo u sebi. Tema se bavi brutalnom besmislenošću ratova, koji su se tada počeli nizati kao na filmskoj traci.
Na albumu se u numeri Money for nothing pojavljuje i zahuktali Sting, više kao prateći vokal iako je numeru Money for nothing zajedno napisao sa Markom Knopflerom, no svejedno je i on, pored Džona Ilslija, Alana Klarka, Gaj Fečera, Teri Vilijamsa, Omara Hakima i ostalih, dao svoj doprinos i muzički obojio album. Jedna od najpopularnijih stvari bila je, ujedno se i mahnitno vrteći po muzičkim tv kanalima Walk Of Life. Slatkasta pesma koja je svima bila, onako na prvu, lako prihvatljiva što zbog svog veselog, sportskog ritma, hodajući sopstvenim životom, čovek shvati prolaznost istog.
Meni je nekako najprijemčljiva bila i ostala Your Latest Trick, ne zbog teksta, koji nije ništa osobito, ali mi se muzika izuzetno svidela, pogotovo muzički triling između klavijatura, gitare i saksofona. Lebdeća, nežna, bliža pop maniru nego roku, ali je toliko umirujuća balada da vas zaista već njeni prvi zvuci dovode u opuštajuće stanje. Slično je i sa temom Why Worry koja peva o ljubavi i njenoj istrajnosti u hladnom svetu, dajući crvenu i zlatnu boju, dok je sve drugo usputno i prolazno.
I baš u toj prolaznosti našao se i ovaj album koji je opstao, pre svega svojim kvalitetom i produkcijom, odnosno vrhunskim kvalitetnim muzičkim zapisom, a sve ostalo je posle toga bila rutina muzičkog entuzijazma majstora gitare i njegovog umirujućeg vokala. Setni eho kao da lucidno maršira iz završne teme koja zatvara album…
