45 godina ranije: Srđan Marjanović – Kod mene imaš veliki plus
Nikada tako lako nisam se izborio da kao tinejdžer odem radnim danom na koncert koji je u mom gradu… Ovaj je držao Srđan Marjanović sa svojim Pumama te srećne 1982. godine prohujalog prošlog stoleća. Koncert se održavao u jednoj mesnoj zajednici koja je bila adaptirana da vikendom može služiti i kao diskoteka, pa i za manje nastupe bendova. Stotinak ljudi je prisustvovalo svirci, lično sam uživao u muzici sa njegova dva albuma “Kod mene imaš veliki plus” i “Sentimenti”.
Valjda zbog toga što sam imao obe ploče. Kao klinac, dobio sam autogram od Srđana na papiriću od štampane ulaznice. Naravno da mi je sada krivo što se ko zna gde zagubio vremenom. Njegov potpis tada i sada, naravno da se razlikuje u vrednosti. Njegovo sadašnje izvođenje teme “Mi smo jedno drugom govorili vi”, tada i sada, takođe se razlikuje. Naime, jeste njegov glas uvek bio tih, smiren, ali je treptao nekom nadom, usklikom veselja i budućnošću što nas sve kroz svoje prste valja. Glas mu je ostao staložen, ali ne prepoznajem tu nadu… Ili mi se sve samo čini zbog sopstvenih godina – što kao skobalje nanizah na otužnoj nisci prohujalih vremena.
I eto, četrdesetpet godina prođe od izdavanja Srđanovog, po meni, definitivno, najboljeg albuma što je ugedao svetlost dana. Svakodnevne probleme malog čoveka stavio je na vinil u izdanju RTV Ljubljane. Osam pesama simpatično se uklopilo u jedan nekonceptualan album, ali svaka pojedinačna ima svoju vrednost na onaj način na koji i treba. Na njemu se nalazi i jedna instrumentalna numera, veoma fino udahnuta na osoben način, na kojoj je Srđan želeo da pokaže da može da se nosi i sa takvim solo mestima, na kojima gitara uzleti na tren, a bez ijednog glasa.
Album otvara interesantna pesmica koja govori da je trinaest broj na koji Srđan igra, dok je druga mali spev o jednom mladom ljubomornom momku, nemoćnom da preduzme bilo šta, osim da opsuje tiho u sebi i povuče se. Ime joj je “Prebiću te tako mi svega”. Prazna pretnja i ništa drugo…
Sledi “Kod mene imaš veliki plus”. Ljubavni zov obrađen u laganom pop rok maniru, do savršenstva doveden muzički lebdeći oblak upotpunjen orguljama i zanimljivim prelazom bubnjeva na početku refrena. Taj plus, to nije recka u beskonačnom nizu gluposti, to je pozitivna stavka u odnosu jednog zaljubljenog čoveka prema drugoj osobi, koja možda i ne zna da ova prva uopšte i postoji. Zatim ide već pomenuti instrumenetal.
E, onda sledi legendarna B strana gramofonske ploče, sve četiri stvari i dan danas prate Srđana. Prva je svakako njegov lični pečat za sve ono što će tek u budućnosti uraditi – “Mi smo jedno drugom govorili vi”. Evergrin za sva vremena. Nenametljiv, a opet raskošan na jedan lucidan način. Opis jednog vremena. U to vreme su retki dragstori radili do 22:00. Bez luksuza, ali prepun poštovanja i ljubavi, kao mesec zadenut pri nekoj samotnoj zvezdi padalici. Može biti sentiš, može biti i numera umerenog ritma, ali, koliko ljudi samo znam, a da nisu voleli zabavnu muziku, sa pažnjom bi slušalo i uvek prepoznavalo upravo ovu pesmu. Ona je žig koja je Srđana uvek pratila.
Sledeća je “Nije ti se htelo”. Teška laganica, prepuna boli, čežnje, ali ostavlja neki tračak svetlosti da ljubav može istrajati i protiv vremena, zvonjave telefona, sve dok muzika traje i godi ušima i srcu. Zaljubljeni i ostavljeni lako će se prepoznati u ovoj temi koja ni danas nije izgubila na značaju ni jedan jedini zarez, a kamoli stih.
“Zaustavite muziku” je nešto bržeg ritma koja, takođe, govori o mladom ostavljenom čoveku, koji zbog neuzvraćene ljubavi i muziku može prezreti.
Album zatvara “Idi”, balada koja u sebi ima opor ukus svakodnevnih izbrisanih tragova ljubavi. O ljubavi, bolu i čežnji se peva, solo gitara tako iritantno udara u srce, prosto se stapa sa glasom i tekstom koji sem tuge ništa druge ne može ponuditi.
Zanimljivost albuma upotpunjuje i vizuelno rešenje omota. Da li će makazice završiti posao ili ne, prepustite mašti. Sve ostalo je sasvim pristojno iskazano kroz pesme ljubavi, patnje i nade. Imaće i posle Srđan pesme po kojima će biti prepoznatljiv, ali nikada tako kao na albumu “Kod mene imaš veliki plus”.
