Portret: Šaht – potpuni punk paket

Beogradski oi-pank sastav Šaht osnovan je početkom 1989. godine. Kao ideja, rodio se još ’87, kada su njegovi osnivači još uvek bili osnovci.

Od prvog dana do danas, u bendu su Aleksandar Rogić Roga (vokal) i Mladen Vujović (gitara), koji su bend i osnovali u vreme kada su bili učenici Šeste beogradske gimnazije. Na samom početku, na basu i bubnju su bili njihovi drugovi sa Vračara, Ivan i Ljuba. U to vreme, izdvojili su se kvalitetom od ostatka pank i hard-kor bendova, kojih je tada u Beogradu zaista bilo mnogo. Pripadnici andergraund scene okupljali su se u dvorištu amaterskog pozorišta Dadov, u kom su se održavali koncerti mladih i neafirmisanih bendova.

O samim počecima, Roga je pričao u intervjuu koji je dao za portal eTrafika, marta 2019:

U februaru, sada već davne 1987. godine sam prvi put u životu bio na nekoj pank svirci. U Dadovu su tada svoj prvi nastup imali Uzbuna, Dža ili Bu i Tamura ist Tot. To je bio događaj koji je presudno uticao na moju odluku da osnujem bend jer sam bio zgađen sarajevskim bljuvotinama, a la New Partisans, koje je forsirala država da bi veštački očuvala bratstvo i jedinstvo. Kada sam sledeće godine pošao u gimnaziju, upoznao sam Mladena, budućeg gitaristu, koji se odmah bacio na pravljenje muzike za tekstove koje sam već imao. Zvanično smo prvu probu imali 23. februara 1989. godine, u podrumu Kluba penzionera Vračara, i to je ispalo, blago rečeno, katastrofalno. Bio je to naivan, dečački period na Vračaru, koji mi sada izgleda tako simpatično, nedužno.

Prvi koncert Šaht je održao marta, 1990. u Dadovu, zajedno sa još četiri benda – Nismo mi indijanci, Tri debela praseta, Herpes distress i Traktor driver.

Tada su u modi bili američki bendovi DRI, Suicidal Tendencies i SOD. Mi smo, kao pali s Marsa, svirali „prevaziđeni“ pank drugog britanskog talasa. Međutim, većina publike je bila uz nas jer je Dadov bio naš domaći teren. Zanimljivo je da smo, od dvadesetak momaka koji su te večeri delili binu, samo Mladen i ja ostali u pank i hard-kor priči, konstatuje Roga. Tada smo u Beogradu znali samo za pank bendove Ex-cess i Lobotomiju, koji će kasnije prerasti u hard-kor sastav Dead Ideas, a od jugoslovenskih su, svakako, najveći bili i ostali KUD Idijoti, čije smo koncerte redovno posećivali. Bili su tu i Ritam Nereda, čiju smo kasetu „Oi ain’t dead“ Mladen i ja kupili ispred SKC-a i mesecima je preslušavali, sve dok se nije izlizala, kao i vanvremenski Vrisak generacije. Ali, tadašnji novosadski bendovi su mi zvučali previše mračno i nisu uopšte imali dodirnih tačaka sa Pekinškom patkom, fenomenalnom grupom, koju sam obožavao.

U pomenutoj emisiji na TV Politici, Mladen je pričao o ovoj svirci i njenim odjecima u javnosti:

Do tog trenutka, klasičnog panka i hard-kora možda nije bilo kako se u današnjim očima vidi. Tek tad je krenula priča, tek tad je počela da se po radijima, sporadično, negde pušta pank i hard-kor muzika u današnjim oblicima.

Prvi Šahtov album, „Ti želiš oi!“, koji se sastojao od demo snimaka i zapisa sa nastupa u Džez klubu Doma omladine, izašao je na kaseti, zahvaljujući fanu i prijatelju benda, Srećku Đorđeviću, autoru poznatih fanzina „Bela šljiva“ i „011/93“.

„Disko, šminka i opanci“

Septembra ’92. Šaht je u Dadovu održao oproštajni koncert, nakon koga Roga i Mladen odlaze u vojsku. Po povratku, nastavljaju tamo gde su stali godinu dana ranije. Godine 1995. za Take it Or Live it Records izlazi album „Disko, šminka i opanci“, koji je predstavljao kompilaciju demo snimaka snimljenih u različitim studijima.

Na ovom, kao i na skoro svim kasnijim izdanjima, gostovaće Miša (truba) i Kojot (trombon), koji postaju pridruženi članovi benda. Kao i sva kasnija izdanja, i ovo karakterišu vrlo direktni tekstovi, mahom usmereni protiv tadašnjeg režima. Već prva stvar koja otvara album, svojim nazivom „Idite iz Srbije“ šalje veoma ekslicitnu poruku:

Oni koji nas vode, svuda oko nas
nepismene džukele, bore se za vlast
sve su to seljaci, pohlepni i glupi
žive danas skriveni, svi u jednoj rupi
krali su nas do sad, kraće nas i dalje
ako nisi s njima, nešeć moći dalje
sve su to seljaci učeni da lažu
pitajte ih isto, u svemu se slažu
komunjare, komunjare, idite iz Srbije!

Tito im je svetac, Staljin im je Bog
Sloba je kaluđer manastira tog
svi su za jednakost, da žive ko vladari
krive za sve druge, to je princip stari“
Pesma za koju je snimljen spot predstavlja sjajan omaž glavnom gradu:
„naš je samo jedan grad i zove se Beograd
mi smo deca njegova, on je naša svetinja samo tebe volimo, za tebe se molimo
tvoja kapija nikada neće biti srušena
(iz pesme „Beograd“)

Nekoliko pesama upereno je protiv turbo-folka i primitivizma koji je tih godina počeo da isplivava, protiv koga su se ljudi slični ekipi iz Šahta borili, da bi danas, u trećoj dekadi 21. veka, ovakvi ljudi bili potpuno pobeđeni. Sponzoruše i starlete, seljačine sa zlatnim kajlama (tzv. šabani), kriminalni ološ opevani su u pesmama „Disko riba“, „Marš odavde šabane“, „Ja sam najveći“, „Neću da budem kao ti“, dok je sav bes prema fenomenu turbo-folka, kao „krovnoj instituciji“ i zajedničkom imenitelju navedenih društvenih devijanata, bio izbačen u pesmi „Ko to od Beograda pravi malu varoš iz Srbije“. Pomenute ljudske kreature tada, ipak, nisu činile većinu, niti su imale toliku medijsku pažnju, dok je danas nekoliko TV stanica rezervisasno za ovakve spodobe. Pojave koje su početkom 90-ih bile tek u povoju, a protiv kojih su se borili kvalitetni, talentovani i kreativni ljudi, odnele su apsolutnu pobedu.
O svojoj borbi, političkim stavovima i vremenu u kom su doživeli najveću afirmaciju, Roga je za pomenuti portal izneo neka svoja razmišljanja:

Od 1990. do 1992. godine smo paralelno završavali srednju školu, snimali pesme, odlazili na proteste protiv Miloševića i svirali po beogradskim klubovima. Na najvećem protestu, 9. marta, verovali smo da će to zlo da padne. Tada je, čini mi se, propuštena najveća prilika, ali i vojska je stala na stranu ovog monstruma, koji je izveo tenkove na ulice, tako da nismo više imali šanse. A onda se razmahalo divljaštvo, manijak se osilio i, uz pomoć svojih kolega iz drugih republika, izazvao rat, u kojem su, naravno, na ovaj ili onaj način, stradali svi osim onih koji su ga izazvali – političari i ratni profiteri. Usledile su surove sankcije međunarodne zajednice i najveća inflacija u svetskoj istoriji.

Roga tvrdi da je pravo „otrežnjenje“ doživeo nakon povratka iz vojske, kada dobija neverovatno nadahnuće da svu negativnu energiju izbaci kroz rad sa Šahtom:

Mislim da smo tek tada shvatili gde zaista živimo – u zemlji džibera i primitivaca, nepismenih degenerika i praznoglavaca, kojima je silovanje jedini način komunikacije. Sve je to bilo začinjeno neprestanim puštanjem turbo folka, toliko besmislene i prizemne pojave, da normalan čovek ne može a da se ne zapita kako neko uopšte takvu odvratnost može da nazove muzikom. Zbog svih tih maltretiranja, mislim da smo učvrstili svoje stavove i vratili se u Beograd (1993) rešeni da nastavimo borbu, bez obzira na pandursku represiju koja je postajala sve silovitija. U tom periodu su nastale možda i naše najbolje stvari, pesme po kojima nas danas prepoznaju, nešto što nas je konačno definisalo kao bend.

Hajka i progon

Godine 1997. za Take it Or Live it Records izašao je kultni i, prema mišljenju mnogih, najbolji Šahtov album, čudnog naziva, „Izuvantis totalis“. Album je snimljen za vreme protesta 96/97. u novoj postavi. Uz Rogu i Mladena bili su Čili (bas, nekada član grupe BG projekt), Bojan (gitara, BG projekt, Kuršlus) i Aca (bubanj, Smart eggs).

Ovoga puta, teme su prilično raznovrsne. Osim pesama koje predstavljaju protest protiv neukusa („Moja mala gleda Palmu“, „Mega zvezda“) i policijske tiranije („Plavo zlo“), opevani su i velikani našeg glumišta – jedan u pozitivnom kontekstu, čime se veliča i naša kinematografija, posebno drame Dušana Kovačevića („Danilo ti si Bog“), a drugi u negativnom („Bata tamani švabe“), kao osvrt na komunističku propagandu koja je skoro pedeset godina propagirala jedan narativ o „zlim četnicima“ i „dobrim partizanima“. Tu su i pesme o narkomaniji („Igla“), zatim, o poplavi raznih menadžera koji su iskorišćavali talenat svojih klijenata („Menadžer“), kao i nekoliko sjajnih pesama koje ohrabruju mladog čoveka da ostane svoj i dostojanstven, te da istraje u borbi protiv različitih devijacija. Ponovo je opevan i glavni grad („Singidunum“), a posebno se istakla patriotska pesma „Srbija pripada nama“.

Baš u vreme kada je trebalo da se krene na promotivnu turneju, desila se tragedija u Beogradu. Ubistvo romskog dečaka, koga su na smrt pretukla dvojica maloletnika, pripadnika skinhed pokreta, iskorišćeno je kao povod za hajku na bendove Šaht, Direktori i Ritam nereda. Od ’97. sve do pada Miloševićevog režima, ovi bendovi bili su potpuno marginalizovani. Šahtovci su, međutim, na zabrane nastupa odgovorili tako što su nastupali inkognito, za uzak krug ljudi. Ipak, ostao je gorak ukus nakon medijske hajke i optužbi za fašizam i rasizam. Situacija se posebno zakuvala krajem ’97. godine, kada je u Beogradu trebalo zajednički koncert da održe Ritam nereda i Šaht. U dnevnom listu Borba, 29.10.1997. izlazi članak u kome je objavljeno saopštenje članova ovih bendova povodom optužbi:

Na delu je bezočna crna politizacija činjenice smrti jednog deteta. Nekome je izgleda stalo da svet obiđu slike kako Romi u Srbiji demonstriraju protiv rasizma. Žele da nas ponovo gurnu u defanzivu i geto, da nas primoraju da ponovo nekome dokazujemo da nismo nikakvi fašisti, ni šovinisti, ni rasisti. Oni koji su do sada uložili mnogo novca u ovu priču, očigledno će teško od nje odustati. Jednako teško kao što pate zbog prozora istine o srpskom narodu u svetu. Ako im to ne uspe – onda bar da naprave presedan i otvore put da nemuštim saopštenjima nekih realno nepostojećih organizacija uređuju programe kulturnih institucija u našoj zemlji.

Koncet je otkazan na veliku inicijativu ljudi iz Evropske organizacije mladih Srbije, kao i iz Romskog kulturnog kluba. Predsednik ovog udruženja posebno je bio protiv koncerta:

Ja se u tu muziku ne razumem i nikada je nisam slušao, ali moram da osudim održavanje tog fašističkog i rasističkog koncerta!

Iz njegove izjave može da se zaključi da pojma nije imao o kakvom koncertu i bendovima se radi, ali, neko je morao da bude proglašen krivcem za pomenutu tragediju, a pank muzičari poslužili kao kolateralna šteta, što je režimu i te kako išlo na ruku.

Nikada ni jedan rok kritičar nije u našim tekstovima i našoj muzici, ili pak u našim nastupima, prepoznao ni jedan jedini detalj koji bi ukazivao na fašizam ili rasizam, stoji, između ostalog, u zajedničkom saopštenju muzičara.

Međutim, nikakva saopštenja nisu pomogla da se spreče silne uvrede i klevete kojima su ovi momci bili izloženi.

Dvadeset i dve godine nakon nemilih događaja, Roga je progovorio o ovim danima:

Od dvanaeste godine slušam pank i ska i nikada nisam gotivio Skrewdriver i ostale budalaštine jer nikada nisam imao rasnih predrasuda. Tu priču je prvo pustio magazin Heroina iz Osijeka, 1991. godine, zato što smo svirali „Sprem’te se, sprem’te, četnici“ na jednoj svirci. Mi smo tada bili klinci koji su kontrirali Miloševićevim partizanima i Šešeljevim četnicima. To je bila čista provokacija, uspela je i ponosan sam na to. Mi smo se borili iskreno protiv Miloševićevog i Šešeljevog nacional-socijalčističkog sistema i politike. Ne znam samo da li su gluplji oni koji ne dolaze na naše koncerte zato što misle da smo naci bend, ili oni što dolaze zato što misle da smo naci bend, rekao je Roga, dodavši na kraju: Jedina je istina da mi volimo zemlju Srbiju, da preziremo ovaj državni sistem i da su svi oni koji nas smatraju fašistima, u stvari fašisti.

Proboj

Početkom proleća 2000. Šaht snima novi materijal. Umesto Čilija, bas preuzima Milan, a za bubanj seda Sale (S.M.F.). Album „Gospoda drugovi“ niko u zemlji nije smeo da objavi, zbog straha od odmazde režima, pa uz veliku pomoć Srećka Đorđevića izlazi za Nordic Records, da bi tek nakon petooktobarske ujdurme, sledeće, 2001. godine Felix records reizdao materijal, uz bonus od deset pesama snimljenih uživo u SKC-u.

Od 2000. Srbija otvara vrata mnogim svetskim muzičarima. Šaht je, kao veoma usviran i kvalitetan pank sastav svirao ispred mnogih velikih bendova, među kojima su Peter & The Test Tube Babies (2002), Misfits (2003), Toy Dolls (2004) i Agnostic Front (na Egzitu, 2005).

Album „Tironanija“ izlazi 2005. godine za Mods69 records. Ovoga puta, na basu je Srđan Marić Mara iz Direktora, a za bubnjevima Srđan Kuzmanović Kuzman. Naslovna numera je i najuspelija, a kada se obrati pažnja na njen tekst, može da se primeti da je bes prema novom režimu gotovo isti kao i u vreme vladavine Miloševića:

Proguraj me kroz taj otvor da ugledam sunčan dan
Da vladam sam ovim svetom da budem novi Džingiskan
Hoću da obnovim Rim pa da ga spalim za jedan dan
Da zadrigao kao pelikan stavim globus na svoj dlan
Oko mi sija kao kruna želim vlast
Kerber mene pomno čuva tražim sveti gral

Jebena vlast! Jebena vlast!
Prodana čast! Jebena vlast!

Vodenjak puca radjam se i ne plačem već smejem se
Koplje sudbine držim ja i carski rez sečem sam
Gledam ljude krvav sav u srcu mi je pohlepa
Penjem se sad na tron jer sam satanin klon
Oko mi sija kao kruna želim vlast
Kerber mene pomno čuva tražim sveti gral
Počinjem da gradim svoj prokleti hram i zmiju nosim kao šal
Za večnu kletvu ne saznadoh ja da uspon moj je moralni pad

Nakon mnoštva koncerata odsviranih po gradovima u Srbiji i Republici Srpskoj prethodnih godina, Šaht 2006. učestvuje na najpriznatijem svetskom pank festivalu, „Wasted“, u Blekpulu u Velikoj Britaniji, sa oko 150 najvećih bendova ovog žanra, među kojima su Cock Sparrer, Cockney Rejects, The Adicts, Angelic Upstarts, PTTB, The Exploited, One Way System, GBH, The Damned, Vibrators, Last Resort, the Business, UK Subs, Red Alert, the Specials, Selecter i dr. Ovo je bilo veoma značajno za bend jer su bili jedini iz ovog dela Evrope.

Novi studijski album, „Šahtom u glavu“, izlazi 2008. godine, muzički i tematski veoma sličan svemu što je bend do tada radio.

Hoćete Exit, hoćete i Guču
Ili možda želite ovu našu tuču
Zvuk sa ulice bande sa Vračara
Riljamo pank jer nas boli kara
Nude vam izlaz lopovi, lažovi
Stara fukara a poredak je novi
Jer narodu treba hleba i igara
A bagri na vlasti nikad dosta para

Ref:
I zato šahtom u glavu
Sjebaćemo njihov sistem
Puca nama baš za slavu
Uvek protiv bagre iste

(iz pesme „Šahtom u glavu“)

Stihom „decu svoju jede revolucija/jebeš pravdu, bolja je korupcija“, šahtovci su rekli sve što misle o takozvanim promenama.

Godine 2012. za Take it Or Live it Records izlazi još jedan studijski album, „Čas anatomije“, sa 14 novih numera.

Devet godina kasnije (2021), novi lajv album „Šaht-mat“ izlazi za Felix Records.

Tagovi: Aleksandar Rogić Roga, Beograd, Disko šminka i opanci, Izuvantis totalis, Mladen Vujović, Šaht