Rock expressije mladog Rogošića: Haustor – Treći svijet (1984)
“Kultni ex-YU bend Haustor…” – nema današnjih klinaca koji pišu nešto o muzici a da ovako ne počinju traktate o zagrebačkoj grupi. Ali ne, draga deco moja, nije tako bilo u ono vreme. Haustor je bio jedan od relativno nebitnijih novotalasnih bendova, koji po popularnosti i tiražima nije bio ni do kolena Filmu, Kazalištu i mnogim drugim. Da je drugačije, pa zar bi čekali skoro 3 godine da im izađe drugi album?
Da su bili kult – da li bi im albumi doživljavali samo po jedan pressing? Kult zahteva da postoji makar kakva-takva baza izuzetno vernih fanova, što Haustor u početnim godinama nije uspevao da ostvari. Da ih je makar obožavala kritika, našli bi se na nekoj naslovnoj strani tadašnjih časopisa – ali nisu. Jednostavno, preterano insistiranje na larpurlartizmu (umetnost-radi-umetnosti) i svesni hermetizam kojim je bend želeo da istakne svoju `intelektualnu nadmoć`, ne samo da nisu donosili tiraže, već su i nervirali i odbijali veći deo publike, koji se okretao drugim bendovima.
Shvativši da se tako više ne može, a ne odustajući od ideje da mu muzika bude zanimanje od kojeg će zarađivati hleb, Rundek je 2-3 godine potrošio da osmisli gde će i kako će dalje. Odlučio je da se odrekne novotalasnih fora i fazona, jer je taj žanr bespovratno otišao u istorijski fade-out, i da se ukrca ja jedan voz koji je tada upravo kretao na neizvesno putovanje. Bio je to `voz` world muzike! I tu je Rundek našao sebe, ali i publiku. Ubacio je u svoj saund svega i svačega, ali na pitak, i ovaj put nepretenciozan i nenametljiv način, uspevši da stvori čak i laid-back atmosferu, a ne tenziju na kojoj je prethodno insistirao, smatrajući da njegove pesme moraju da teraju slušaoca na razmišljanje o `teškim temama`. Bilo je tu reggae-a, funka, soula, world fusiona, naravno popa i rocka, pa još uvek i malo novotalasnih idioma.
Ovaj album predstavlja prelaz između `starog` i `novog` Haustor. Komercijalno je doživeo debakl, prošavši daleko lošije od prošlog, ali je uspeo da najzad stvori jednu malu, ali vernu bazu fanova, koja je zavolela novi zvuk, i koja je poput apostola prenosila i reklamirala ovaj bend, presnimavala kasete, pa su se fanovi množili, i od kraja 80-ih bend stvarno stiče kultni status (ili makar nešto blizu toga). Onda dolazi rat, raspad i sve dobija drugu dimenziju i smisao, a pesme Haustor dobijaju jednu nostalgiučnu notu što bendu dodatno pomaže da, iako više nije postojao, stiče nove horde poklonika.
Na ovoj ploči teme pesama su još uvek socijalne, analitičke, pa i neprijatne (jer nas teraju da se zamislimo o različitim problemima) – što je uticalo da se manje vrte na radio stanicama. No, slušali smo `Skriven iza lažnih imena`, naslovnu i `Radničku klasu`.
Album je prodat u veoma skromnom tiražu, pa se danas izuzetno teško nalazi, i dostiže stvarno visoku cenu, za koju nisu krivi prodavci, već – kupci. Situaciju je samo malo popravilo reizdanje – ali pravi kolekcionari vole da imaju originalne ploče, a ne ove današnje replike, koje služe samo kao “ispomoć” i nužno zlo dok se ne nabavi original.
A1: Neobičan dan 3:50;
A2: Zadnji pogled na Jeršaleim 5:53;
A3: Babilonske baklje 5:00;
A4: Patuljci u vrtu 4:58
B1: Radnička klasa odlazi u raj 3:05;
B2: Donje strane munje 3:56;
B3: Skriven iza lažnih imena 5:00;
B4: Treći svijet 5:41
Rock expressije mladog Rogošića: Ipe i Laza – Stižemo (1978)
