Šta su Vaske i Pjer (Eva Braun) pričali kada su zaživela “Prisluškivanja”
Bečejska pop-rock grupa Eva Braun objavila je, na današnji dan 1992. svoj debitantski (ispostaviće se danas – antologijski) album “Prisluškivanja”, a ciljano su izabrali ovaj datum zbog 30-godišnjice objave prvog singla grupe The Beatles – ‘Love Me Do’.
Album je sniman u strudiju Do Re Mi u Bukovcu, nadomak Novog Sada. Produkciju LP-a su uradili članovi grupe u saradnji sa Predragom Pejićem, vlasnikom studija i velikim prijateljem banda, ponudivši prijemčive pop pesme, kao što su ‘Jagodna polja‘, ‘Kuća lutaka‘, ‘Dan pobede‘… Album “Prisluškivanja” je objavljen kao vinilno izdanje, pod etiketom Carlo Records i to u svega u 500 primeraka.
U povodu ove lepe godišnjice postavljam razgovor koji sam u maju 1993. uradio sa Goranom Vasovićem – Vasketom i Petrom Dolinkom – Pjerom i objavio u RTV Reviji.
Pre samo nekoliko godina teško je bilo pretpostaviti da će ključnu ulogu u stvaranju nove jugoslovenske rok scene (pored beogradskih prvoboraca) odigrati bendovi iz „uspavane“ provincije. Između ostalih i ovaj sjajni kvartet iz Bečeja.
Nakon dvogodišnje demo faze Eva Braun se krajem prošle jeseni širem slušateljstvu predstavila izuzetno kvalitetnim debi ostvarenjem „Prisluškivanja“. Ovaj mejnstrim kvartet, nastao na najboljim tradicijama šezdesetih, od samog svog pojavljivanja pobrao je nepodeljene simpatije kako publike, tako i strogih muzičkih kritičara glavnog grada…
O uzorima, novim materijalima, starim željama i ljudima dobre volje razgovarao sam sa Goranom Vasovićem – Vasketom (bas gitara i vokal) i Petrom Pjerom Dolinkom (ritam gitara i vokal)…
Osvojićemo i Bastilju
Mnogi eminentni muzički kritičari već su vas svrstali u „vojvođanske Bitlse“ jer ste, između ostalih muzičkih sličnosti, čak i u identičnoj formaciji (i podeli vokala) koju su proslavili liverpulski čupavci…
Vaske: Ja se uvek ograđujem od tih poređenja, jer sve to jako lepo zvuči, ali „vojvođanski Bitlsi“ je ipak malo pretenciozno. Istina je da se naša muzika u velikoj meri zasniva na pop standardima ’60-tih godina i uglavnom na legendarnim Bitlsima. Međutim, mislim da je naša muzika koliko u tradiciji ’60-tih tako i u kontinuitetu iste takve svirke koja se provlačila i kroz ’70-ete i ’80-ete… pa sudeći po nama – i ’90-ete.
Vas su u poslednjih godinu dana mnogo hvalili, sudeći bar po informatoru „Carlo records“-a, u kome se citiraju neka od najzvučnijih imena domaćeg rok novinarstva. Ipak vam ni to nije pomoglo da se nešto više vrtite po državnim TV stanicama.
Vaske: Prvo da ti odgovorim na to što si rekao u vezi s rok kritikom. Mi smo imali tu sreću da nas je kritika odmah vrlo lepo, štaviše – odlično primila, tako da je to bio taj neki prvi podsticaj za sve ono što smo dalje radili… A što se medija tiče, mi smo izuzetno dobro prolazili na Studiju B, TV Politici, bukvalno na svim beogradskim radio stanicama, kao i na vojvođanskim medijima. Što se tiče Prvog i Drugog programa državne televizije mislim da je svim nezavisnim bendovima jako otežan pristup, jer oni forsiraju prvenstveno narodnjake, a od tih mejnstrim, pop i rok sastava vrte gotovo isključivo Vampire, Bajagu i tako to… Ja se nadam, samo polako, osvojićemo mi i Bastilju!
Imam utisak da danas u svakom vojvođanskom selu radi bar po jedan dobar bend, a ova pokrajina je u onoj bivšoj Jugoslaviji, što se rok muzike tiče, bila totalno u autu. Odakle se pojavilo to muzičko bogatstvo?
Pjer: Ja mislim zato što su Vojvođane svi znali pre svega po slanini, šunki, luku… ali nije sve baš onako kako izgleda u vicevima o Lali. Ima tu i struje, svira se muzika.
Muzika koju svirate nikako mi ne ide uz današnju eru audio kaseta, ali ste vi, čini mi se, imali veliku sreću da u pravo vreme naletite na dobrog izdavača (Carlo records) koji vam je obezbedio izlazak debi ploče. Jeste li, dok ste tražili pouzdanog izdavača, razmišljali o tome na kakvom će nosaču zvuka završiti materijal?
Vaske: Naravno da jesmo, i baš smo insistirali na tome da izdamo ploču. Kad izdaš LP to ti je otprilike isti tiraž kao kad bi izdao kasetu, ali je to, u današnje vreme, tolika masa izdavača i izvođača koji izbacuju samo kasete, da sve to uglavnom prolazi nezapaženo. Mi jednostavno nismo hteli da ostanemo nedorečeni.
Puno pohvala zaslužuje i omot…
Pjer: Omot je radila jedna sjajna privatna agencija iz Petrovaradina, koja se zove „Arta“. Inače, to je, ako smem tako da kažem, ingeniozna fotomontaža – a inače, u originalu, ta osnovna fotografija prikazuje ljude koji gledaju plakat za mobilizaciju u Varšavi ’39-te godine. Samo je tu, na mestu plakata, umontirana fotografija Eve Braun iz njenog porodičnog albuma.
Mali šlager sezone
Nedavno, tačnije 16. aprila ove godine, u Muzeju „Kinoteke“ (tačno u ponoć) održan je akustični koncert Eve Braun…
Vaske: Da, a veoma je važno reći da je to rađeno i pod pokroviteljstvom Muzeja „Kinoteke“ i gospodina Dinka Tucakovića (čija je bila ideja i od koga je sve to poteklo), časopisa Vreme, Studija B, Radija B-92 i našeg izdavača Carlo records. Održali smo jedan unplugged koncert i to je nešto što će od sada postati uobičajena stvar. Na jesen bi trebalo da svira i Kazna za Uši, Milan Mladenović, Dejan Cukić, a mi smo imali tu sreću da budemo prvi koji su to izveli. Koncert je, što se nas lično tiče, izvanredno prošao, a napravljen je i tonski snimak negde oko 40 pesama. Sad završavamo preslušavanje i definitivni izbor onoga što bi trebalo da se nađe na našem novom izdanju, koje će se vrlo brzo pojaviti na tržištu. To je kaseta pod radnim nazivom „Mali šlager sezone“ i izlazi takođe za našeg izdavača, u nekom limitiranom tiražu od 200 komada, te će se najverovatnije veoma mali broj pojaviti u prodaji, ako oduzmemo primerke za prijatelje, poznanike i radio stanice.
Među tih 40 numera vredi zabeležiti da su se našle i neke tvorevine legendarnih YU rok bendova, zar ne?
Vaske: Ja bih zaista voleo da su to legendarne grupe za što veći broj ljudi. Mi smo odabrali i obradili neke bendove kako iz sadašnje, tako i iz bivše Jugoslavije, koje smo jako voleli i od kojih smo na kraju krajeva i učili. Najpre je to bila izuzetna prilika da još jednom odamo počast najboljem jugo sastavu svih vremena – Idolima (bila je sreća da je koncertu prisustvovao i gospodin Nebojša Krstić, posle sam čuo da je izuzetno lepe kritike izrekao o nama), zatim smo svirali Đavole, neke rane stvari grupe Film…
Da, i gospodin Moma Rajin je napisao da su nam Idoli nakon „Odbrane“ ponudili „Čokoladu“, te da s nestrpljenjem treba očekivati desert Eve Braun.
Pjer: To često zaboravim da spomenem – jedan od najzaslužnijih ljudi u proboju Eve Braun upravo je gospodin Momčilo Rajin. On je prvi nabavio naše master snimke i počeo da nas naveliko hvali, da nas presnimava prijateljima… On je, u stvari, bio ključ našeg uspeha kod kritike, jer je pružio ostalim kritičarima informaciju o nama pre nego što se ploča i pojavila. Ono što je on napisao, da očekuje desert, ne odnosi se na ove koncertne snimke (oni su samo međuizdanje), već na novo studijsko delo, koje smo planirali da izbacimo negde u oktobru i nadamo se da ćemo održati taj kontinuitet da svake godine, u isto vreme, izlazi po jedan naš produkt. Novi album snimamo, kao i debi, u novosadskom studiju „Do-Re-Mi“ kod gospodina Predraga Pejića, negde u avgustu.
Postoji li bar neki tehnički prednacrt onoga što će se naći na tom vašem drugom studijskom albumu?
Vaske: Velike promene, kao prvo, jer mi smo i kad smo krenuli prvo napravili pesme, pa tek onda postali bend. Znači, mi smo pre svega autorska grupa koja najviše uživa u samom činu stvaranja muzike, pa ćemo stoga u samom saundu puno toga promeniti – uvesti neke nove instrumente, stringove, violine (ali ne one sa sintisajzera, već prave), prave trube… Mislim da će nam muzika biti još punija i šira, jer, ipak, želimo da se izvučemo iz tih kanona klasične rok predstave. Ipak se nadam da će sve to biti, kao što je to Pjer jednom lepo rekao – „u granicama dobrog ukusa“.
