Arsenal FEST 2026 (treći dan): Podvučeno teškim bojama

27. jun, Knežev arsenal, Kragujevac

---

Svaki tik, pokret, glas Gorana Bareta… verno je odražavao ogoljenost emocija prisutnih u njegovim tekstovima, a to je i razlog zašto ga publika toliko i voli. Iako tako nije bilo planirano, svemir je udesio da on nastupa poslednji, što je i te kako imalo logike. Prosto, posle Bareta i Majki nema dalje. Slušanje bilo kakve druge muzike nakon njih gubi smisao.

Ovo je definitivno bio dan za kragujevačku scenu, pa je palicu je od Luftera preuzeo Oathbringer, još jedan domaći bend. Njihov power metal, prošaran epskim i naučno-fantastičnim motivima, bio je mamac za veliki broj ljudi, pa su se poštovaoci ovog žanra fanatično sjatili u prve redove Gardena. Odličan, izuzetno energičan nastup Kragujevčana, koji je svima nama podigao radnu temperaturu na maksimalan broj obrtaja.

Potom je svoj premijerni nastup na Arsenalu zabeležio novosadski sastav Jolly Little Bunch, o kome smo u više navrata pisali. Njihova mešavina grungea, punka, glam i post-rocka naišla je na sjajan prijem kragujevačke publike, pa možemo slobodno reći da je „družina“ bila jedno od otkrovenja ovogodišnjeg izdanja festivala. Na sceni su bili sasvim autentični i svoji, istovremeno elegantni i pokvareni, kako to voli da kaže Dimi, klavijaturista benda.

Naredni nastup odveo nas je u neke sasvim druge, jadranske pop-rock vode. Dubrovački sastav Silente predstavio je kolekciju svojih „čudesa“, odnosno miks „magle i mesečine“. Takva muzika je oduvek imala svoju publiku u Srbiji, pa se, baš kao i prethodne večeri na nastupu Detoura, u Gardenu okupio veliki broj ljudi. Nikoga od njih uši nisu slagale, pa su svi imali prilike da čuju odličan živi nastup, po čemu su Dubrovčani već dobro poznati.

Ako nešto nismo mogli da očekujemo, to je da će Garden biti krcat za nastup Žike Milenkovića i njegovih Baba. Teško je uopšte i opisati kolika se gužva stvorila pred ovom binom, ali primetno je bilo prisustvo svih generacija koje su horski pevale hitove beogradskog benda. Žika je, kao i uvek, imao svoj šou. Menjao je dresove i fancy naočare, šarao laserom po publici, skakao po bini i iz sebe iscedio poslednji atom energije, a utisak je da se uz njega i publika sjajno zabavljala.

Svoj prvi nastup u Kragujevcu imao je i Oxajo, koji se već etablirao kao odličan koncertni bend, a to su pokazali i na Arsenal Festu. Dario, Dukat, Vlajko i Ajk su, čini se, bili dodatno motivisani šumadijskom premijerom, pa su ostavili „srce na terenu“. Mahom ženska publika znala je svaki stih sa nedavno objavljenog prvenca „Još 9 sati do kao nekog mira“. Na kraju koncerta Dario je zatražio crvenu rasvetu, uz koju se bend odjavio svojim najvećim hitovima „Moje vreme“ i „Sijam“.

Program na Gardenu okončan je žestokim i autoritativnim nastupom Repetitora, sastava koji je tokom poslednje dve decenije snažno oblikovao domaću, ali i regionalnu rokenrol scenu. Nakon gotovo dvogodišnje pauze, bend se u potpunosti regenerisao i vratio na „fabrička podešavanja“. Ana-Marija, Milena i Boris su i dalje jednako gladni koncerata, što se u bukvalno svakom trenutku videlo tokom njihovog jednoiposatnog nastupa. Sjajna energija na bini i pred njom, teško da je završetak ovogodišnjeg Arsenala mogao da bude bolji.

Vraćamo se na početak, ali na drugu lokaciju – Main Stage. I tamo su lokalne snage otvorile program. Reč je o Big Bendu Doma omladine Kragujevac, koji je u pratnji četvoro vokalista izveo „Rock Simfoniju“. Čuli smo pregršt rokenrol klasika, pa čak i neke heavy metal hitove, u veoma zanimljivim aranžmanima. Međutim, sve je palo u vodu kada je mikrofon preuzeo Zoran Pantović Čipi, vokal kragujevačkog sastava Osvajači. Apsolutno podržavamo ideju da se talentovani lokalni umetnici predstave na festivalima, ali ne i ispušene lule, koje čak ni njihovi sugrađani ne vole. Ovakve stvari značajno urušavaju kredibilitet Arsenala.

Nijedno veče na „mejnu“ nije prošlo bez last minute rotacija, pa je to bio slučaj i sa poslednjim danom Arsenal Festa. Kao drugi izvođač na glavnoj bini trebalo je da nastupi Goran Bare sa svojim Majkama, ali su zbog problema tokom putovanja (nezvanično, neko iz benda je zaboravio pasoš) nekoliko sati kasnili u dolasku, pa je organizator u njihov termin smestio alternativni pop-rock sastav S.A.R.S. Frontmen Žarko Kovačević je započeo koncert rečima kako mu je drago što je dan proveo u Kragujevcu, jer „u Beogradu je zagušljivo i smrdi na govna“, aludirajući na skup vladajuće partije u prestonici. Nakon velikog odobravanja okupljenih, Žare i ekipa su odsvirali sjajan koncert i razgalili mnogobrojne fanove pred glavnom binom. Bilo je zaista sjajno čuti ih uživo posle dužeg vremena.

Takođe, nijedan dan na glavnoj bini nije prošao ni bez metalaca. Poslednje večeri Arsenala to je bio britanski gothic metal sastav Paradise Lost, jedan od pionira ovog muzičkog žanra. No, kao i prethodnog dana pred nastup Underworlda, i sada nas je menadžment benda iznenadio last-minute zabranom fotografisanja iz foto pita. Morali smo u masu, dobro raspoloženu i naoštrenu za spektakl, što je koncert, uistinu, i bio. I u zvučnom i u vizuelnom smislu. Arsenal je maksimalno ispoštovao trendove, kao i činjenicu da je heavy metal publika najvernija od svih, što se odrazilo i na ovogodišnji program festivala.

U međuvremenu je u Kragujevac doputovao i Goran Bare sa Majkama, pa je imao čast i priliku da nešto iza ponoći zatvori program na Main Stageu. I to je uradio na maestralan, sebi svojstven način. Svaki Baretov tik, pokret, glas… verno je odražavao ogoljenost emocija prisutnih u njegovim tekstovima, a to je i razlog zašto ga publika toliko i voli. Pokrenuo nas je, osvijestio, pozvao u noć, pokazao nam put ka sreći, a na kraju nas je namazao i teškim bojama. Iako tako nije bilo planirano, svemir je udesio da on nastupa poslednji, što je i te kako imalo logike. Prosto, posle Bareta i Majki nema dalje. Slušanje bilo kakve druge muzike nakon njih gubi smisao.

Generalno gledano, imalo je smisla doći na Arsenal Fest ove godine. Bilo je sjajnih nastupa na glavnoj bini, mada je bilo i grešaka u koracima. Što zbog intimnije atmosfere, a što zbog bendova alternativnije provenijencije, Garden Stage nam je, ipak, bio srcu draži. U odnosu na prethodnu godinu bilo je primetno manje posetilaca i valjalo bi detaljno analizirati razloge za tako nešto. Prosto, od velikih muzičkih festivala u Srbiji ostao je samo Arsenal i potrebno je držati se određenih standarda. U suprotnom, neće biti nikakvo iznenađenje ukoliko se trendovi sa padom posete nastave, a publika se okrene manifestacijama u regionu poput INmusic Festivala.

Objavljen kompletan lineup 13. VIBE Festivala u Kragujevcu

Tags: Arsenal fest, Arsenal Fest 2026, Kragujevac