Skopski Jazz Festival 2026 (četvrti dan): Kraj žurke u ritmu Brazila
Nacionalna opera i balet (18.10.2026.)
Poslastica koju sam sa nestrpljenjem očekivao bio je nastup Sao Paulo Undergrounda, sjajnog impro sastava pod vođstvom legendarnog kornetiste Roba Mazureka. A Rob je svojim prepoznatljivim stilom muziciranja, često menjajući kornete, ali i prigušivače za njih, stvarao širok raspon zvukova na koje niko ostao imun.
Treće veče 45. Skopskog Jazz Festivala bilo je programski veoma raznovrsno, pa je svako mogao da nađe nešto po svom ukusu. Lično, uživao sam tokom celog nastupa Andrea Mirčeska Quinteta, a trio koji predvodi južnoafrički pijanista Nduduzo Makhathini za mene je bio veliko otkrovenje. S druge strane, koncert pijaniste Alexandra Hawkinsa i vokalistkinje Sofie Jernberg nije mi se dopao. No, ako je devet od jedanaest nastupa bilo odlično, ne preostaje mi ništa drugo nego da programskog direktora festivala Olivera Belopetu pohvalim za sjajan izbor učesnika.
Poslednjeg, četvrtog dana manifestacije na programu su bila „samo“ dva koncerta, oba na velikoj sceni Nacionalne opere i baleta u Skoplju. Što će reći da je sve trebalo da se završi negde oko ponoći. Ako mislite da je to malo… Sve su to po trajanju bili celovečernji koncerti, veoma sadržajni i intenzivni, uz nekih 15-20 minuta pauze između njih. Znam samo da sam „regularnim“ danima (prva tri) na festival dolazio oko pola osam, a sa istog odlazio oko dva posle ponoći, isceđen kao limun i umoran kao da sam se satima neprestano igrao sa decom. Osećaj baš kakav je i trebalo da bude…
Sao Paulo Underground
Poslastica koju sam sa nestrpljenjem očekivao bio je nastup Sao Paulo Undergrounda, sjajnog impro sastava pod vođstvom legendarnog kornetiste Roba Mazureka. Većina učesnika na Skopskom Jazz Festivalu u prestonicu Makedonije dolazi po prvi put, ali ne i Mazurek, koji je poslednjih godina često boravio u Skoplju i, nesumnjivo, stekao visok inventarni broj na prestižnoj manifestaciji. Odmah je i bilo jasno zašto. Rob je svojim prepoznatljivim stilom muziciranja, često menjajući kornete, ali i prigušivače za njih, stvarao širok raspon zvukova na koje niko ostao imun.
Uz to, Mazurek je često bio razigran i raspevan, na šta su ga motivisali tradicionalni brazilski ritmovi koje su na bubnjevima, perkusijama, synthevima i sempleru proizvodile njegove kolege iz benda Mauricio Takara i Guilherme Granado. Na momente je atmosfera zaličila na onu karnevalsku iz Rija. Verujem da bi mnogi ustali i zaplesali da prostor pred velikom scenom nije bio tako skučen i konvencionalan. Trio iz Sao Paula pobrao je velike aplauze prisutnih, vratio se na bis i trijumfalno okončao fenomenalni nastup na Skopskom Jazz Festivalu.
Vincent Peirani Quintet
Harmonika mi je jedan od dragih instrumenata, ali sam uvek nekako skeptičan kada je vidim na jazz manifestacijama. Možda ponajviše zbog toga što muzičari često ne nađu odgovarajuću meru njene upotrebe, pa je preterano forsiraju. Ali, to nije bio slučaj sa Vincentom Peiranijem i njegovim kvintetom. Harmonika je prisutna tek toliko da je registrujete, da prošara bazičnu melodiju i učini je lepršavijom. Za tako nešto je trebalo vremena, truda i mukotrpnog rada. No, kada je Peirani saopštio da bend u ovom sastavu postoji već 18 godina, priča je dobila svoj puni smisao.
Žanrovski neuhvatljivi, krećući se između duba, jazza, francuske šansone, improvizacije i sadržajnih solo deonica, Vincent i ekipa su okupljenima predstavili kolažni performans u kome smo imali prilike da čujemo sva bogatstva i lepote koje muzika može da ponudi. Očitavalo se to i na njihovim nasmejanim licima, koja su u pojedinim trenucima govorila više i od same muzike. Za sam kraj, odnosno bis, Peiranijev kvintet se uvukao pod kožu domaćoj publici odsviravši splet makedonskih narodnih pesama, očigledno znajući koliko su oni ponosan i zahvalan narod.
Nakon ovako bogatog muzičkog iskustva, mnoštva novih poznanstava i učvršćivanja starih prijateljstava, Skopski Jazz Festival je na mene ostavio veoma snažan utisak. Alternativniji i avangardniji više nego sve druge jazz manifestacije na kojima sam bio, naveo me je da već sada razmišljam o narednom izdanju, ali i koga bih sve mogao da vrbujem za tu priliku. Imaću o čemu da pričam kolegama i prijateljima, a nadam se da ste i vi mogli da osetite bar delić čarobne atmosfere na ovom festivalu. Ako želite više… Vidimo se dogodine u Skoplju!
Skopski Jazz Festival 2026 (treći dan): Andrea u Ellinim cipelama
