Changeover – Day 1: Žene večeras odnose pobedu (+ velika Foto galerija)
Prvo veče otvoreno je u Cetinjskoj, na dve lokacije – u Sprat baru, gde su nastupili Dea and the Dreams, Andre Droga i BNNT/Radwan Ghazi Moumneh, i u SKC Bazi, gde su nastupili Taupe, Grote Geelstaart i Tempers. U ovom tekstu moći ćete da pročitate moje utiske i zapažanja, kao i gde su me uho i oko odveli…
Moje ime je Lea i kroz prvo veče Changeovera ću vas provesti ja. Prvi put u ulozi reportera, pokušala sam da stavim Bojanov šešir na svoju glavu i pravila se da pišem izveštaje baš svaki dan, kao on…
Dea and the Dreams
Nisam stigla da se pripremim za otvaranje festivala i upoznam sa svakim bendom, te je jedino što sam o ovom bendu pročitala bilo da ih zovu genre blurring i da očekujem indie: rock, pop i folk. To sve volim, dakle radujem se svirci.
Frontmenkinja Dea otvara govoreći da im je ovo prva svirka ikad, što već kupi simpatije u publici, ili bar moju simpatiju. Nisam posebno dobra u poređenju bendova i žanrova, ali prva pesma “Jane” me je odvukla ka Haustoru. Posle par pesama bacili su collective spell kroz pesmu “Basma”, gde nam je obećala da je oterala sav bad juju, što je meni vrlo potrebno bilo u ovom momentu, tako da plus i hvala. Poslednju pesmu kojoj sam ja prisustvovala “Meant for great things” posvećuje milenijalcima, i sam naziv pesme zaslužuje još jedan plus od mene.
Kad otkrijem neki bend koji mi se baš sviđa, ja kažem da je on moj novi omiljeni. Znam da smo tek na početku večeri, ali ova grupa svojim nastupom i laganim, a upečatljivim zvukom ima prilično jake šanse da to postane.
Taupe
Vrlo zanimljivo, just not my cup of tea. Dosta mojih prijatelja bi odlepilo na ovu priču, što potvrđuje doslovce puna Baza ljudi koji klimaju glavama.
Saksofon mi je uvek bio fascinantan, ali deluje kao da je još teže svirati ga u ovoj postavi. Generalno, zanimljiv zvuk za nekoga ko voli eksperimentalnu mešavinu baš svega suprotnog, math progressive rocka i contemporary jazza, recimo.
Za mene je u kombinaciji sa (vrlo efektnim) svetlima, sve to delovalo kao besplatna doza anksioznosti, a kako je veče tek počelo, to nismo želeli. No, dok sam odlazila pratio me je vrlo nežan uvod u jednu pesmu, te verovatno bend daje više od onoga što sam ja uspela da upijem u ovih par pesama.
Andre Droga
Lagane klavijaturice i gitarice otvaraju set. Sedim i procenjujem da li mi se sviđa vokal, kao da sam renomirani muzički kritičar. Sebi dajem minus. Ubrzo počinje juicy R&B beat koji me vuče pred binu. Pustila bih ih uveče dok editujem fotke ili sređujem zadimljenu sobu uz prigušena svetla.
Vraćam se u Sprat pred kraj njihovog nastupa, nažalost, nije puno publike ostalo, verovatno su večeras bili spreminiji za nešto tvrđe.
Grote Geelstaart
Ulazim tačno dok se nameštaju za prvu pesmu, i kao sad već opasni muzički kritičar, vadim svoj telefon i otvaram notes.
Na bini vidim dva seta bubnjeva, što mi se odmah sviđa, asocira me na komšijski ABOP. Baza krcata od prve pesme, možda se nije ni praznila, ali ipak bih rekla da su ljudi ciljano došli njih da čuju. Daft Punk vajb stiže uz prve matrice, dok bubnjevi i gitare sve žešće rokaju, kao da pozivaju na juriš. Ubrzo se ispostavlja da vokali nisu ništa slično Daft Punku, već teški pankeraj. Uz sledeću pesmu čak uspevam da se opustim i prepustim, nekoj bivšoj verziji mene bi se ovo veoma dopalo. Definitivno hardcore punk ABOP.
No, kako dugo nisam fotkala koncerte i kako trenutnoj verziji mene smetaju buka i gužva, ponovo sam se povukla ka izlazu. Bend koji ću pratiti i nadati se da ću ga zateći u svojoj novoj parti eri.
BNNT – Radwan Ghazi Moumneh
Pročitala da blendaju drone, noise i „gentle song structures“ i jedva čekam da čujem kako ta nežnost zvuči među bukom. Nastup počinje, publika ne zaklapa. To mi sad već užasno smeta na domaćim nastupima.
Dok ovo pišem, artist silazi sa bine među glasnu publiku, lupa o zvono i, dok mislim da je to svakako deo nastupa, dajem sebi za pravo da to tumačim kao da su i njega nervirali. Počinje taj teški dron i uvlači me. Sprat najpuniji večeras, publika dolazi i seda tačno ispred bine i mislim da je to pravi način da se prate i dožive sve ove vibracije.
Za divno čudo, večeras mi dron čak i prija, ili beskrajno ponavljajući ritam bubnja, koji ti daje dovoljno slobode da se upustiš u talase buke. Nisu lagali, čak je pomalo i nežno. Istočnjačke instrumente sa kojima se ne susrećemo često takođe volim da čujem, tako da ovaj nastup neočekivano dobija moju naklonost.
Tempers
Moj poslednji poduhvat obećava. Projekat kantautorke Jasmine Golestaneh najavljuje otapajuće synth pop zvuke začinjene shoegazeom i postpunkom, a to sve volim. Prvi sluš već to potvrđuje.
David Lynch bi je definitivno zvao da nastupa u Roadhouseu. Romantično, đuskavo, jako, a opuštajuće. Verujem da će Jasmina naći mesto na mojoj plejlisti za putovanja u sumrak. Nešto praznija Baza nego na prethodnom bendu, ali ima još vremena da se taj skor izravna. Dok nastup odmiče, ne mogu da se otrgnem tom Twin Peaks vajbu, što je za mene apsolutna pobeda.
Dan prvi otvoren je pošteno, od početka jakim nastupima i imenima koja će ostati zabeležena u lokalnim plejlistama.
Moje srce su ipak kupili oni prvi, kao što sam i mislila, Dea and the Dreams (zovem ih uporno Dea and the Dreamers, a i to im paše) i njih ću od danas najpomnije pratiti. Ako ste nežne duše poput mene, eto preporuke.
Odmah iza, po mojim skromnim ličnim utiscima, Tempers. Žene večeras odnose pobedu. No, od sutra nam se pridružuje ostatak tima, mnogo iskusniji pratioci festivala i scene, te vas očekuju začinjeniji i možda mrvicu objektivniji izveštaji.
Vidimo se na Changeoveru.
