Black – Wonderful Life ili Tuge su različite, ali su finese iste
Zagrlivši me, upitala je tiho kako sam, što je u stvari značilo da sam još uvek živ. Kratko sam odgovorio da sam dobro, a što je značilo da vraćam životu neisplaćene dugove. Malo se zarumenela, a imala je običaj kada bi joj skočio pritisak, te sam je bezazleno upitao ko ju je iznervirao.
Da, kakav čudesan život, stvaran svet oko nas i sve ono što nas u daljini mami. Setih se predivne balade Wonderful Life engleskog pop pevača Kolina Vernkomba, poznatijeg kao Black, tragično preminulog 26. januara 2016. godine u 53. godini života.
Sama pesma našla se na njegovom debitanskom albumu identičnog naziva “Wonderful Life” i ostala je najveći hit koji je napisao u muzičkoj karijeri. Tekst predstavlja odu samom životu, svakom onom danu koji nam oči ugledaju i raduju se svežem zraku sunca koji budi u svima neku laku jasnoću postojanja na ovoj planeti. U samom tekstu preovlađuju i suze i smeh, ali sve je to dato kroz kontekst predivnog života koji udara u nama i sa nama.
Bez potrebe da se skrije, život je prikazan kao prekrasan u svakom danu, svakom trenu, bez obzira gde smo. Tu, sa prijateljima sreća se deli kao i zanos u svoj onoj lepoti koja se nudi. No, ništa se ne kaže kako se tuga raspoređuje. Tema je napisana daleke 1985. godine i ostala je zaštitni znak samog Blacka. Problem je samo u tome što je ista sročena kroz ogromnu dozu sarkastičnosti. Naime, Black je opisanu numeru napisao u najtežim trenucima svog života, kada mu ništa nije polazilo za rukom, u neskrivenoj bedi i bolesti svojih bližnjih, odbačen od ljubavi i doveden do minimuma egzistencijalnog nivoa.
Nežno upakovana pesma izuzetno toplo je prihvaćena, ne samo kod publike, već i kod kritike. Mora se imati u vidu da je tokom osamdestih godina prošlog veka bila strašno jaka konkurencija u muzici, pogotovo u pop kulturi. Sama tema deluje veoma zavodljivo i raskošno, počevši od umerenih vokala Blacka, preko predivnih tonova saksofona, do jednog muzičkog sentiša koji daje nadu za životno isceljenje duše. Život jeste divan kada nisi sam, no tekst je iznikao iz teške samoće i nesreće autora.
Stvarajući još tridesetak godina Black je bio manje ili više uspešan, ali taj debitanski song ga je pratio kao značajnog autora sve do smrti. Wonderful life (Čudesni ili divni život) je satkan od malih stvari, onih unutrašnjih lepota koje isti povremeno oboji nekim sjajem neobičnog otiska, koji kasnije duboko sniva u nama samima.
Moja prijateljica se okrenula i laganim koracima otišla. Vešto skrivajući sve ono što je pritiska, pokušavajući da to još dublje potisne u sebe kroz rad i ono vreme kome je posvećena, znajući veoma dobro da će sve te ličnosti koje tavore u njoj jednoga dana naći oblik da je napuste i ostave samu. Pogledao sam u svoje cipele, svestan da su i one jedan deo puta prošle sa mnom. Na meni je vreme ostavilo odavno jasne tragove, nisu problem godine, problem su svi oni trenuci koje sam ostavio na putu plime i oseke, bez ruža i trnja, samo oni neiskazani, a odavno podlegli zaboravu, otisci prošarani upornošću da se gura dalje. Da ne bude zabune, ovo je deo priče o prijateljstvu, kao što se svi moji zapisi odnose na muzičku kulturu i dostignuća iste, ili bi bar trebalo da budu samo nadareni stih iznad numere o kojoj pišem. Ali nisu uvek, jer nekada se i iza stiha, songa i scenskog nastupa izvođača, krije poruka i od života jača. Sve te poruke vreme razvrstava, na svoj način…
