Bliske priče iz daljina: Kad roka Morgendust
I tako lutajući po bespućima neta naletesmo jedni na druge… Dario Pozderski i mi, skromni balkanski rocknroll pastiri… Mi pustismo to što je od muzike poslao, bar da saslušamo, a pošto nam je zazvučalo svetski predložismo i da napiše svoju priču, da ne natrpamo samo linkove bez jasne pozadine…
I tako je Dario zapisao:
Pa eto i da vam predstavim Morgendust moj band. Mi smo u Nizozemskoj, u martu smo izdali album nakon EP-a i “14” mashup albuma. Ja sam izbjegao 90-tih iz Zavidovića u BiH i od tada rokam po Evropi. U bandu je bubnjar moj sin tako da smo dobro zastupljeni…
I nastavio:
Ono kada napuštaš svoju kuću, bježeći od rata i idiotizma i jedina stvar što nosiš je tvoj bas (rastavljen, jer onda paše u koferčić).
Biježeći završim u Zwolleu u Nizozemskoj u oktobru 1994. u prihvatnom centru za izbjeglice, dadoše mi krevet, ormar u sobi sa još 3 slične sudbine.
Zwolle
Prvo što sam uradio je naravno sastavio bass i to ti onda postane SVE, otrgnut, isčupan, ali živ, ha, a i svi prsti na broju, a ni sluh mi nije bio oštećen. Čujem da u Zwolleu ima dobra biblioteka i da ima i puno CD-ova na posuđivanje, kao i knjiga… Uuu, pa ja došao u raj. Bila i u prostoriji za razonodu, ono – djeca se igraju, ljudi donose tako polovne stvari za nas izbjeglice, poklanjaju, a mi sretni, en bi i stereo instalacija pa sam te cd-ove mogao snimati na kasete, a nađoh tu i fini walkman za 2 guldena (fina para to bila, a onda euro zasra situaciju, malo zasra), imao ja muzike uh, puno sam vrtio prvi album od Steve Morse, ali ne zbog Steve nego zbog basiste Jerry Peaka ako se ne varam.
U toj istoj biblioteci vidim oglas za basistu i još piše za broj telefona managera, uh imaju managera i ja se javim. Ma kakav manager to je caka haha, telefon je bio od Rona gitariste. Mi se odmah isti dan dogovorimo za audiciju, ja odem kad ono studentska soba, malo pojačalo za gitaru, ja se priključim 10-tak sekundi, ono da prste opustim, kad oni – Marco pjevač/ bubnjar i Ron: Dobro je… Ma šta je dobro, šta hoćete da vam odsviram, a Marco će: Ako se ne planiraš vraćati u svoju zemlju primljen si, eto tako i bi.
Band se zvao PTS, imali smo ugovor aa izdavačkom kućom za 5 cdćova i udri. “Campaign” CD se distrbuirao po cijelom svijetu, radili sa Marillion kao predgrupa, eto dobro išlo. I kako se češće događa ispade svađa sa managerom, padoše svirke, izdavačka kuća bankrotira i ja napustim band. Da bi poslije 20 godina dobio poziv za reunion za 20-godišnjicu izdavanja “Campaign”.
U međuvremenu sam svašta svirao od Beatles covers – do blues rock sa Jan Rijbroek band, a i mali projekat sa Janom Akkermanom.
Krenemo mi pripreme za reunion gig i ono dobro nama – ima energije, puca se zvuk dobar, a i imalo se novih ideja i rodi se Morgendust. Marco de Haan, pjevač je radio isto tako te neke ideje demo’s sa Iwan Blokzijl klavijaturistom i on se nama pridruži. Moj dobar prijatelj, izvrstan bubnjar Job Noordmans, takođe mu se svidjelo što planiramo i eto band bio kompletan.
Uradimo potpuno u samostalnoj produkciji prvi singl “Storm Will Come” i Intercontinental Music Awards (USA) nas izabere za najbolji evropski act. Nakon toga izdamo EP “Storm Will Come” sa dobrim kritikama i dođe Corona, pa nismo puno dobili – jedno 10 gajbi… Dok se to pilo izdamo mashup 14 sa covers i to sa pjesmama iz vremena kada je svako od nas imao 14 godina, moja je bila “Spirits in a Material World” od Police. Taj 14 – to nam je više bilo da nastavimo rad dok pijemo tu koronu.
To smo sve snimili svako posebno kod kuće, Iwan poljepio i eto. Popili mi koronu Job povrijedi ruku i ostadosmo bez bubnjara. Probaj ovog, probaj onog – ne uspjesmo. Ipak se odlučimo da počnemo raditi album i da Marko snimi bubanj, ponovo sve u potpuno vlastitoj produkciji i krenemo u nepoznato kao i obično.
Put u nepoznato je bio dobar, ali nam je nesto nedostajalo kod bubnja u par pjesama. Predlozim da moj sin, Patrick, dođe pa da vidimo kako će on to uraditi. Patrick drage volje dođe u studio, ja se kao otac namjerno nisam puno petljao u to, ma ja taj dan pravio sendviče, kuhao kafu i čaj i donosio pivo i pizzu…
Nakon snimanja pitaju mene Iwan, Marco i Ron da li bi Patrick da se priključi bandu? Reko ja – pitajte njega ne mene. Patrick pristane.
Mi izdamo album uz veliku produkcijsku i mix pomoć od Guida Albersa, taj čovjek je radio sa Amy, Bowijem, Radiohead…, tako da smo jako počašćeni činjenicom da se Guidu svidjelo to što uradismo.
U maju smo imali i turneju po ex Yu, takođe nezaboravna avantura. Htio sam tu turneju, uprkos financijskim gubitcima, da organizujem, da makar malo doprinesemo rocknroll-u u ex YU.
Eto, nakon 25 godina sastanu se skoro penzioneri (osim bubnjara) i nastave sa neizmjernom energijom da rade na onome bez čega očito ne mogu.
200000000 miliona razloga ima da se okaneš tog r’n’r-a, a samo jedan ima da to nastaviš.
