EKV: Kako sam upao u “Krug”
Mislim se „Aj sad da te vidim“… Pokušao sam da razmišljam racionalno i u startu zaključio da je ovaj Milan & Magi „Krug“ kapitalan, samom činjenicom da takav dragulj ipak postoji, trajno zapisan u vremenu… sve sa povremenom konverzacijom dvoje dobro raspoloženih genija sa publikom. Zapravo…
Iskreno sam se pobojao da će ta njihova herojska mini turneja udvoje ostati samo trag u sećanju nas koji smo imali tu sreću da ih tada pogledamo uživo, danas dobrano sredovečnih, nakon saznanja da je Bošku (u ono vreme vlasnik OK radija i organizator kruševačkog koncerta) neko iz studija maznuo dat sa snimkom kompletnog nastupa! Jebemti…
1994, valjda je bio maj, Kruševac
Sedimo u minijaturnoj garderobi (ispod stepeništa) diskoteke kruševačkog Doma omladine, nakon svirke. Još nisam uključio snimač, merkam mu raspoloženje, da ga nečim slučajno ne uznemirim, ipak je on bio najveći junak mojih mladih godina. Bio mi je to tada već treći ili četvrti razgovor sa Milanom i uvek sam doživljavao taj blagi grč u stomaku… A on radostan, pun energije i adrenalina, preplanuo od brazilskog sunca, spreman i strpljiv, ponovo smiren…
Odakle taj poriv prema akustičarskim obradama poznatih EKV stvari, vi ste uvek važili za žestoki rokenrol bend?
M: To je bio Margitin predlog i učinilo mi se jako interesantnim, zato što možemo da ševrdamo unaokolo, samo nas dvoje – bez ritam sekcije, s tim da smo povremeno, na pojedine koncerte krenuli da ubacujemo i udaraljke. To traje već dva meseca, jako nam godi, jer po prvi put možemo da uspostavimo direktan kontakt. Ispalo je da se i publici i nama taj filing dopada, dešava se konstantno da ljudi pevaju sa nama – što nam se u principu nikad nije dešavalo, jer smo ih uvek bombardovali zvukom – izlazili su umlaćeni sa koncerata. Ovo je zgodno za kratku promenu, ali na koncertu „Rokenrol zauvek“ pokazali smo da još uvek funkcionišemo i kao četvorka na struju – sa jednom izmenom, bas svira Boško, Ćima više nije sa nama… Tokom leta krećemo sa radom na novom zvuku, jedan krug smo zatvorili, tako da moramo da iskopamo nešto novo iz sebe.
Ovim se takođe može dokazivati da je naziv ovog komada, koji je nedostajao potpunosti muzičke istine o grupi EKV, upravo savršen – zatvoren je Krug, ovo izdanje ga pečati. Sudbina će hteti da taj poslednji ples virtuoznosti (sa ovog izdanja koje nosi 22 ultimativna EKV standarda) odigraju upravo u Prištini, 19. maja 1994. Da mu je želja bila, u to vreme, da taj trenutak Magine i svoje magije trajno audio, zapiše kazivao je i u razgovoru koji gore već pomenuh…
Bilo bi interesantno da se pojavi i jedan nosač zvuka sa tim akustičnim verzijama…
M: To bi zaista bilo lepo. Mi smo tako nešto i planirali, ali je trenutno takav jedan projekat neostvarljiv, to je neizvodljivo iz banalnog, najglupljeg razloga koji postoji – svi adekvatni prostori koji nam se dopadaju i u kojima mislimo da možemo da načinimo kvalitetne snimke (Studio M – Novi Sad, Atelje 212) trenutno su dugoročno zauzeti i ne mogu da se dobiju, ali ja sam optimista i verujem da će se termini nekako uskladiti i da ćemo uspeti da uđemo u studio toko jula. Na materijalu će se najverovatnije naći sve one stvari koje mi i inače sviramo na koncertima, ali konačan spisak još nije načinjen.
Moram da priznam da sam od “Neko nas posmatra” zaostao u razvoju. Nisu me nešto posebno interesovala mnogobrojna live izdanja koja su se pojavila tokom svih ovih godina posle Milana (naredne godine četvrt veka) jer moje EKV koncerte još uvek držim u odličnom stanju u glavi… i jedino ovo izdanje zaista dovodi priču do savršenog kraja.
