Guns n Roses – Lies (Kao da ste zajahali vetar)

09.05.2023.
Rockomotiva

Mislio sam da zadati put mogu preći samo željenom brzinom na sebi svojstven način, ali sam, ne tako brzo, shvatio da su mi koraci mali, put beskrajno dugačak i načičkam svim mogućim tegobama, te da mi je za isti neophodno dodatno vreme, koje nemam u prospektu svog dovijačkog ekspresionizma bez ikakve percepcije i želje za umišljenim prošlim vremenima.

Piše: Miodrag Marković

Između dve tačke misaonog izražavanja kroz zadatu reč, ničega nema, samo tačka do tačke, odnosno ništica do ništice. U službi poimanja životnih nelagodnosti, najjači utisak ostavljaju oni krajolici sećanja koji prvi izblede. Nakon toga sledi samo još jedna lagana sopstvena laž o idili vlastitog prikazanja kroz blještavilo zatamljenog ogledala.

U tom ponoru beskrajnih laži i precrtavanja snova, dodvoričkog uglavljivanja bezidejnih projekata oivičenih koloritnim trakama koje ništa ne znače, a prosute su po stazama koje ne vode nigde do u još jedan oholi dan nanizan crnim florovima uspomena, jedan album već 35 godina traje i traje. Reč je o hard rok bendu Guns n Roses i njihovom drugom studijskom albumu Lies (Laži).

Album je razbijački. Pun iskrene, nabijene, surove, energije, sve prašti od iskrenog rokenrola, bez preteka bilo kakvih lažnih emocija. Žestok ritam vas drži tih pola sata i neki minut preko toga. Iskreno, moćno, nema virtuelnog razdora između pesama, jednostavno ceo album je sažet u dve reči u svojoj kompaktnosti – vrlo dobar, no blistav je u svojoj tekstualnoj rečitosti i izvrstan u samom muzičkom nadahnuću. Kao da ste zajahali vetar. Osećaj za divljenje i trenutno uživanje.

Dve teme su se izdvojile više od ostalih. Vanvremenska uspavano nežna Patience i One In a Million, urađena u nekom odsečenom grču nanizanih rifova koji se pri kraju numere stapaju u jedan jetki klavirski eho, uzgred dajući sav primat fantastičnim vokalima Eksl Rouza. Tek da se shvati koliko je u dubini, svih svojih stvaralačkih podviga, Gans nežan bend. U stvari, rokeri su inače veliki emotivci koji se uporno skrivaju ispod adrenalinskog pokrivača.

Sam album je naišao na podeljene kritike, uz glavnu opasku da su više očekivali od benda čiji je debi album briljirao, da su Lies niti tamo, niti ovamo, da se ne zna da li je to živi album sa bonusima novih studijskih pesama ili obrnuto, ali su svi komentarisali prvo izdanje albuma u vezi samog omota, da je u najmanju ruku bio neprikladan za ono vreme, tako da je drugo izdanje bilo malo drugačije, odnosno manje eksplicitno, što bi rekli drevni čuvari morala sa svih mogućih prostora. Da li je bend svojim, kako spoljašnjim, tako i unutrašnjim omotom, tada uvredio pripadnice lepšeg pola ne znam, video isti jesam samo preko interneta, dok sam drugo licencirano izdanje imao i u ruci i na gramofonu. Kako godine ostavljaju traga na svima, tako i na meni, te stvarno se ne mogu setiti zašto sam navedeni album ispustio i gde je završio. Jedna od retkih ploča Gansa koju ne posedujem. Naravno da dozvoljavam da je sve to stvar ukusa, no kod mene je očita greška.

U vezi albuma Lies bitna je još jedna stvar za koju su se uhvatili dotični čuvari, a to je One in a million (Jedan u milion). Naime, pevač i pisac teksta iste Eksl Rouz napadnut je da je rasista i homofob. Naravno da je on to sve negirao. U pomenutoj pesmi se traži da mu se sklone s puta “policija i crnje”, a njegovo objašnjenje je da je ista nastala po njegovom ličnom iskustvu kada je prvi put došao u Los Anđeles, te da je tom prilikom bio napadnut od strane grupe crnaca prilikom pokušaja da ga opljačkaju.

Druga pesma, koja je ostavila blistavi trag, je Patience (Strpljenje). Nežno osmišljena balada sa tri akustične gitare i prepoznatljivog zvižduka, bez bubnjeva. U kasnijim izvođenjima nastupali su sa električnim gitarama i bubnjevima, ali ono što je važno je to da je song izvođen na svim njihovim živim nastupima. Sam tekst je klasična storija o ljubavi, a da je za sve, pa i za nju, neophodno samo malo strpljenja. No, kada si mlad, a pogotovo kada si premlad, onda je teško govoriti o strpljenju. U suštini, kada si mlad nije lako valjano pričati o bilo čemu, no o samom sebi.

Ta samodovoljnost je, na žalost, iscrpla sam bend, menjali su se kasnije članovi istog, manje uspešno ili neuspešno, ali ono što su u prošlom veku napravili Gansi, to njihovo lelujanje na olujnom vetru, u novom stoleću se nije ponovilo. Vreme koje su oni iskoristili da projašu na vihoru, odavno je iza njih. Ali ostalo je nekoliko albuma koji i te kako zavređuju i pažnju današnjice. Jedan od njih je i Lies (Laži) sa pomenutim temama, sa preko pet miliona prodatih primeraka samo u zemlji originalnog izdavaštva.

Sleš i Eksl su zaista bili pravi tandem za osvajanje novih muzičkih prostora. No, posle je sve ostalo istorija, istrošili su sve zajedničke ideje uživajući u svojoj samotnoj mimikriji muzičkog opstanka.

Tags: ,

Zapisi

© Copyright 2015 - 2024 Rockomotiva webzine, Sva prava zadržana | Izrada web sajta: ATEC Technologies
Scroll