High Fidelity: Ozbiljan omaž njenoj svetosti – Muzici
Sa radija sam čuo usnu harmoniku. Bila je to pesma ”River” od Brusa Springstina. Onda sam se setio drugara J.D. iz pozorišta, koji je imao priliku da ga sluša u Trstu, i njegove priče kako plače na početku koncerta zbog oduševljenja i euforije. Srećnik. E, a onda je kroz glavu projurila ekipa iz omiljene prodavnice ploča ”Championship Vinyl”, i brata Džona Kjuzaka kako se obraća za pomoć Springstinu, uz isti zvuk usne harmonike, kada skonta da je sve vreme tapkao u mestu, i da je zapravo bio u slepoj ulici. Dobro je, nisam sam.
Onda sam ”proguglao”, i skontao da ne postoji ni jedno piskaranje o ovom filmu na jeziku kojim govorim i pišem, što je veliki propust, jer je film, zapravo, ozbiljan omaž njenoj svetosti – Muzici, sa velikim M. Pa sam rešio da ispravim tu nepravdu, tako što ću sam napisati nešto o njemu i na taj način obeležiti 23 godine ovog, sada već po malo zaboravljenog filma. Naravno, kod nas je naslov filma preveden kao ”Prodavnica snova”, ali ako Daredevil može da bude Nebojša, sve je dozvoljeno. Film je, zapravo, ekranizacija Hornbijeve knjige, koju sam pročitao, i mislim da je ekranizacija identično kvalitetna i jaka, pa ćemo o filmu, kao što smo i počeli.
Pa da krenem sa ubeđivanjem i cenkanjem da pogledaš ovo remek-delo. Volećeš ga ako si muzičar, ako si muzički fanatik, ako si dugo u svetu muzike, pa si video kako sve izgleda, došao hiljadu puta sa svirke praznih džepova, ili tek ulaziš u njega pa ti je taj svet nepoznat, zabavan i lažno šaren, pa misliš da ćeš se vratiti sa punim džepovima, jer si pametniji od ovog što je stariji od tebe. Volećeš ga i ako, jednostavno, voliš dobar film. Bez sumnje, najviše ćeš ga voleti ako imaš prodavnicu ploča, blizu 3 banke, top pet listu raskida sa devojkama, i ne baš previše sreće, sa kojom možeš da se razbacuješ, ili ako si bar jednom dobro pokisao na ulici, a jesi. Svi smo.
– Da li je prvo nastala muzika ili patnja?? Ljudi se brinu jer deca gledaju programe pune nasilja, ali niko neće da spomene to što slušaju hiljade pesama o bolu, slomljenim srcima, patnji i gubitku. Da li sam bio nesrećan pa zavoleo muziku, ili sam zbog muzike postao nesrećan?, na početku se pita Kjuzak (i ko zna koliko nas sa njim), i ne dobija odgovor, jer je okružen oko sebe sa dvojicom muzičkih frikova Džek Blekom (koji je mojoj generaciji ostao upamćen po ulogama u filmovima ”School of Rock” i ”Pick of Destiny”) i Ted Luizom, koji osim muzike, nemaju ništa, i devojkom, koja mu gasi slušalice sa muzičkog stuba, a zatim i ostavlja. A zbog čega…
Onda će otići do svoje prodavnice ploče, koja propada jer su mušterije uglavnom mladi ljudi, koji kupuju singlice od benda Smits, a ne Frenka Zapu, i jer su dva lika koja je zaposlio (zato što su stalno dolazili tu, a ne zato što su profesionalci) previše k srcu primali tuđe muzičke ukuse. Pa im nije strano da iznapušavaju mušteriju koja dođe da traži ”I just called to say I love you” od Vondera, zbog groznog muzičkog ukusa i pesme koja je uništila osamdesete godine. Ploču koju traže dva čoveka u isto vreme, prodaće ovom drugom, jer je prvi, kreten.
Iz toga sledi zaključak drugog kupca, što opisuje i dosta mojih kolega sa scene: – Osećate se potcenjeno, pa ugnjetavate one koji znaju manje od vas. A to su svi ostali.
Nije važno kakav si čovek već šta slušaš, gledaš i čitaš.
U toj rečenici će se pronaći svako ko je bio sa ”ove” ili ”one” strane bine, a pogotovo,mi, koji smo sa svih strana, pa i ako smo matori, još uvek pomislimo tako. Prodavnica ploča je kul, jer u njoj možeš na manijačkom nivou da razgovaraš sa ljudima o muzici (a o čemu drugom?), da se posvađaš sa istim tim ljudima kako se neka pesma zapravo zove, da smuvaš devojku koja gotivi Grin Dej, ili da smuvaš bluz pevačicu za kojom cela ekipa balavi. Ali i u svetu muzike postoji i empatija. Na pitanje da li u prodavnici ploča postoji jedna od Bob Dilana, Džek Blek će je pažljivo dati liku i staviti mu je ispod jakne, da se ne sramoti jer je tek sada kupuje. Desiće se i objavljivanje prvog demo snimka jednom bendu, ali da ne spojlujemo sve detalje, cilj ovog teksta je da vas ubedim da sami to sve odgledate jer je film moćan.
Da li je ,,Jannie Jones” od Kleša najbolja A1 pesma svih vremena? Kojih pet pesama bi puštao na venčanju, ili kojih pet pesama bih voleo da čuješ na svojoj sahrani? Koja je top pet lista poslova kojim si hteo da se baviš u životu? Koja je lista od pet pesama ako umre devojkin otac? 5 razloga zbog kojih sam voleo bivšu ribu? Samo su neka od pitanja koja ćeš postaviti sebi, dok gledaš ovu ekipu.
– Šta bi ti značilo kada bih ti rekao: Još uvek nisam gledao film Zli mrtvi? Da ga neću nikada pogledati, ili da planiram tek da ga pogledam?, Kjuzak upita Bleka, a ovaj mu odgovara: – To bi mi značilo da si filmski idiot i da mi te je žao, i još tone i tone sličnih , duhovitih i apsurdnih dijaloga, iza kojih se, zapravo, krije ljudska usamljenost, unutrašnja preispitivanja ekipe luzera, koji su od sebe stvorili pobednike- zahvaljujući pločama. I naravno, kao svaki muzičari, i oni za sobom tegle, kao krst, sindrom Petra Pana. Sve je dočarano živo i realno, tako da ćete u ulogama pronaći i sebe, a i ljude oko vas, ako ste iz ovog filma, i ove ”prodavnice ploča.”
Prodavnica ploča je zapravo Kjuzakov saundtrek za ljubav, prethodnih pet raskida, i šesti koji je u toku, dok pokušava da obradi kroz svoj operativni sistem, tražeći uzroke, razloge i posledice za sve što se desilo u prošlosti. A šta se sve dogodilo, pogledajte ili obnovite gradivo. Film je ”lektira”, i smisao ovog teksta je bilo afirmisati mlade ljude koji će ovo čitati da ga i pogledaju. A posle gledanja, moraćeš Kjuzaka bar malo da zavoliš, a ako ga gledaš ponovo, zavolećeš ga još više.
I na kraju, pre nego što odeš na torent, ili neki onlajn sajt, jer ko još kupuje originale:
Da li smo bili nesrećni pa zavoleli muziku, ili smo zbog muzike postali nesrećni?
