“Ključ života” za Alinu
Kada god novi život zakuca na vrata, otvori se cvet, sa svim onim mirišljavim laticama koje pod noge mladog bića lagano padaju. Njihovi oblačci stidljivo nagoveštavaju sve buduće korake prikrivene aurom, te mitske fluidne svetlosti vidljive samo onom oku koje prati trag nejakog stvorenja.
Kako je život jednostavno lep, predivan na svom začetku, nošen nekim posebnim dahom nemerljive snage i moći. Biti sunčeva svetlost i plemenita duša u okrajku zenice smeštena tek poput reči u zadimljenom stihu ili prva kap na srebrnom izvoru.
Ima tome 45 punih godina od kada je Oliver Dragojević izveo pesmu “Ključ života” na Zagrebačkom festivalu 1978. godine, onako setno i čežljivo kako je samo on umeo, a iza koje su stajali kompozitor Zdenko Runjić i tekstopisac Nena Larić, otopivši večnost kroz kolorit u samo nekoliko minuta klavirskog eha muzičkog maga Olivera. Gospodski dostojanstveno, suptilno uz klavir, tekli su stihovi rađanja života i opisa srećnog trenutka ovekovečenog u samo jednom dodiru, iščekivanog kroz duge minute koji se čine kao cela večnost. Pesma puna nežnosti, iščekivanja, ljubavi, jednostavno tema koja slavi rađanje života.
Imao je Oliver i mnogo atraktivnije poeme, do tada otpevane po raznoraznim festivalima, ali nijedna u sebi toliko života imala nije, a da je bila lagana, nabijena emocijalnim nagonima i kao da je sva simbolika ljubavi prosuta niz prolećni vetar. Spektar nežnosti se prstenasto gradi, od teških koraka kroz dugi beli hol do samog izvora života. Taj osećaj bespomoćnosti izrasta u nesagledivi bedem raskošnog poimanja sveta, a prsti kao da svakoj dirki na klaviru udahnjuju čulnost prisebnosti i postojanosti. Biti svoj, ali i pripadati drugima u isto vreme, nije maleni ugođaj.
Zahvalan za pruženu međusobnu ljubav, poklanja svojoj voljenoj još jedno veče, onako tiho i setno dok novi život se rađa, ključ života je u njenoj ruci, on priznaje da je sreća koja mu je izneta kroz sve one trenutke ushićenosti sada tako malena u odnosu na novi život.
U svom bogatom repertoaru Oliver je redovno izvodio numeru “Ključ života” i uvek je ista nailazila na odličan prijem kod publike. Višak nežnosti nikada na odmet, smirenost izvođača i umilan tekst uz zvuke klavira, sa osobitom neusiljenošću stvara kod slušaoca štimung o produženju života, harmoničnošu koja gradi neke nove odnose i stara se da se ljudi uvek menjaju u sklopu zadate situacije. Nabolje, koliko god to bilo moguće.
Zapaljena iskra sanjivo nosi male vile kroz sve one krajolike koji će tek jednog dana biti posećeni preko budućih iščitanih bajki i pričica za laku noć. Dotle će ključ života biti uvek u sigurnim rukama, dokle god, kako i sama pesma kaže, srce diše. Inače, samu temu Zdenko Runjić je komponovao neposredno po rođenju svoje kćeri.
Tekst je dobrodošlica malenoj Alini, ali i svima onima koji nejako stupaju ispod zvezdanog neba. Živeli.
