Teresa James: “With a Little Help from Her Friends” ili prosto Bitlsi!
Nikada nisam bio osobiti ljubitelj Bitlsa i njihove muzike, uvek su mi bili bliži Stounsi i njihov način sviranja, prezentovanja muzike, pa i načina življenja. Naravno da cenim kvalitet i način na koji su oni prišli rokenrolu, odnosno ne može im se osporiti da ono čime su zadužili svet još uvek traje, a sigurno su jedan od utemeljivača savremene muzike. Sve drugo je stvar ukusa, raspoloženja, pa što ne reći, i edukativnog sazrevanja.
Možda je ta oštrina i visina tonova kroz njihove teme, taj jednostavni prasak gitara koji preklapa sve druge instrumente, doprineo takvom ličnom utisku. Nesporno je da su mnoge njihove pesme obrađivane na različite načine, od popa, džeza pa sve do klasične muzike. Utisak sazrevanja ne manjka.
A onda se pre nekoliko meseci pojavio jedan interesantan album sa bluz obradama deset kompozicija liverpulskih “buba” od strane izuzetne bluzerke Terese James (Tereze Džems), koja na diskretan način reinterpretira songove legendi rokenrola. Spoj bluza, soula i klasičnog roka, sa jasnim, reskim na trenutke, na mahove uspavljujućim, a onda opet, razornim glasom, oživljava sve one tragove zametnute u pesmama Bitlsa, na sebi svojstven način, percipira muzičke trenutke iz maglovitog Londona u sunčanom Teksasu, ili Los Anđelesu, gde živi i radi. Povremeno podsećajuća na spoj Džoplinove i Šade.
Tereza nije samo glavni vokal, ona je neko ko i klavijature svira na originalan način. Njene bluz izvedbe su tople, agresivno nežne, a treperenje klavira daje neku posebnu draž, dok nas provodi kroz probrane teme Lenona, Makartnija i Harisona. Muzika nema granice, ljubav prema istoj ne meri se kontinentalnim okvirima i klimatskim razlikama, tako da ne čudi da jedna Teksašanka sjajno topi svu nagomilanu englesku hladnoću.
Album otvara Ticket to Ride, klasik rokenrola, u kojoj do izražaja dolazi sva punoća njenog glasa, finoća načina na koji je odsvirala klavir. Songu daje neobičnu svežinu, kao da je reč o nekom novom rukopisu, sve deluje ustreptalo, ali su visoki tonovi klavira podređeni glasovnim mogućnostima i kvalitetu vokala.
Taxmen mi se posebno svidela, suptilno razvučena i obojena, ne samo glasom, već i posebnim tonovima klavijatura, a onda kroz sve to proplovi solo bluz gitara, malo razvuče tonove, pa ih opet umereno vrati na početak, sve to začinjeno klavirom u istom trenutku.
Šta tek reći za Dont Let Me Down, na kojoj su se mnogi vokali i instumentalisti okušali, sa više ili manje uspeha, u debelo preko pola veka postojanja iste. Nežno, ali i nekako divlje pušta glas, sigurna u sebe, poklič iz grla joj leluja kroz ceo refren, pa onda joj leže niz zvuke orgulja i veselo klizi na talasu ljubavnog nadahnuća.
Uz Happy Just to Dance With You, Oh, darling, Hide Your Love Away, Everbodys Got Something to Hide Except Me and My Monkey, You Wont See Mee, No Reply, album okončava sa Think for Yourself . Tek kada se odsluša kompletan materijal od početka do kraja, vidi se, ali i oseti, koliko ima smisla koncept istog, da sve pesme dobijaju novo ruho. Znamo šta slušamo, ali je sve to nekako drugačije, mnogo savremenije, moćnije, razuzdanije, ali i smirenije, tiše. Kroz ceo album lako se uočava diskretnost klavira, zvuk gitare, koja čas tiho, čas jetko, razvlači bluz, u kome sniva sva lepota vokala satkana od čarobnih niti ljubavi koje samo žena može da ih prospe iz grla.
Na kraju ne bi bilo korektno ne pomenuti i njen bend The Rhytm Tramps. Ne znam jesu li skitnice, ali svi muzičari u bendu, zajedno sa Terezom, lako su se našli i snašli u onome što rade i sa čime žele da se skuće. Utopljeni jedni u druge, srasli i izrasli kroz savremeni bluz standard i svojim osobitim tonovima oslikavaju Terezin vokal, dajući mu na značaju i poštovanju.
