Odlazak heroja: Halil Mekić Sos (Drugi Način)
…dvojica gitarista Sos i Ismet Kurtović (vokal i flauta) članovi originalne postave prvog i najznačajnijeg istoimenog albuma “Drugi Način” 75. uz Požgajca, Miku i Turinu! Bili su uz Mlinareca, Time, YU grupu, Pop Mašinu “Kiselina”, Buldožer… moji prvi uzori i poznavao sam ih osobno, a prve nastupe su kao Drugi Način imali upravo gore u dvorani u “Big Benu” gdje su uz svoje autorske stvari s prvog albuma izvodili i Jethro Tull, Wishbone Ash, Deep Purple, a od David Bowia čuveni hit “Zapruđe Siti”… tak smo mi tu stvar pjevali s njima!
Bili su velike face i uz njih su uvek bili u “pratnji” strašni komadi, kaj je svemu davalo dodatni štih velikih rock zvijezda… fućkaš rokere današnje uz koje nema ni pesa, a žene ih doma čekaju da ovi zarade, odrade i dofuraju im lovu na ruke!
Toooo je današnji roke rol!
Al to je i normalno kad zgledaju ko s koca i konopca, manje više i ko bu ih pratil… dečki ih vole, to je sad in, trans i hetro metro alarm i spolno dezorijentirani il’ koji se još traže, srodna ideologija i to ne, žišku?!
Ovi su furali komade stari moj, ko svi pravi rokeri!
Pravi rokeri rokaju sve po redu, to je bilo takvo vreme, nemaš ti vremena sad se tu u mraku ni snaći ko je s kim?!
Mi smo u tom bili revolucionarni i napredni, samo smo išli napred, natrag nikak!
Opijata svih vrsta i fela ko u Londri i to odmah na ulazu prvo čim izađeš iz “Šok sobe”… dućan, vuče te tip za rukav i dere se ko da prodaje kokice boktemazo 1975. godina?!
Kaj, murjaa nije ni znala kaj ovaj dila, kaj je to… posle su ih poslali sve na kurs i onda su u civilkama uletavali i lovili urokanu škvadru… isprazni đepove i pretres u haustoru!
No dobro, uglavnom ovi dečki su svirali i zgledali za popizdit i za nas klince sve to… dvorana gore puna u Benu, publika se hvata (po podu su se valjali neki u paru) znoj se cedi niz one zidove premazane sa uljanom kuhinjskim farbom Č.R. dole pun diskač, gore Drugi način i onaj psihodelični “uljanik” šou u bojama po zidu, Pink Floyd uživo … to je bilo nekaj neopisivo!
E tak vam je to zgledalo onda, a svi fiju briju ko mambe, cure, dečki svi se ljube i grle, šlatarenje… jedna se skida, vruće joj u grudnjaku čaga, misli da je na Woodstocku?!
I niko ne benda niš, svi tranu, štimung… tak je bilo svaki put gore i kad je Veseli Oršolić sviral, a Moni pjevala… ma to su bili takvi koncerti da niko posle doma ni išel još vuru vremena dok se dvorana ne isprazni, na garderobi takva žvagu da čekaš buru vremena, upišaš se u gaće il’ zamolio nekog da ti čuva red, nikad bez cura nismo išli doma, bar ju otpratiš i popričaš s njom i već drugi put imaš ulet… to je bila generacija samo akcija!
Njih dva: Halil Mekić Sos i Ismet Kurtović
To mi je sve sad u pet minuta prošlo kroz glavu, unatrag mi se odvrtil celi film, godina sedamdeset i neka, početak, sredina 1975!
A obleka, trapke, tenisice, cure majice pripijene pofarbane doma u loncu, tunike, kožni opanci s Dolca, traperice i čuperde do riti!
Kak se točno veli… rit ili guzica?!
Da i još nekaj, najvažnije bem ti… Sos je sviral pozlaćenog Gibsona Les Paul, a Ismet S. G.Gibsona, Mika je sviral Rickenbaker bas, a bubnjevi neznam koji su bili… to je zvučalo strava sve skup, a svirka, vokali kad je Ismet zareval… Ian Gilan mu ni bil ravan!
Slava i hvala mojim idolima iz mladosti i bokdaj Sos…
