„Razgovori kod Zlatnog papagaja“: Odbrana poslednjih dobrih dana

07.07.2025.

Promocija knjige „Razgovori kod Zlatnog papagaja“ Olge Kepčije, Bulevar Books (24.06.2025.)

U knjizi se nalaze brojne zanimljivosti, pa tako i informacija da je beogradska Grupa I bila jedini bend koji je u ono vreme bio cenzurisan, i to zbog pesme „Sestra Vera“. Josipu Brozu Titu su tada odsekli nogu, a Grupa I u toj pesmi kaže „slomio sam obe noge hteo sam joj doć’“. Zbog toga ovog sastava nije bilo ni na jednom radiju niti na televiziji.

piše & fotografiše: Bojan Božić

Red je da malo pričamo o novom talasu, pošto se tom temom dugo nismo bavili. Đavola nismo, svako malo se ta priča reciklira, pa je sasvim razumljivo zašto naš poznati bubnjar Ivan Fece Firči kaže da mu je novog talasa preko glave. No, on ističe i da je to poslednja dobra stvar u muzici na ovim prostorima, a ljudi imaju potrebu da se uhvate za nešto za šta znaju da je valjalo.

Za to „nešto“ se uhvatila i Olga Kepčija, dugogodišnji autor i voditelj brojnih muzičkih emisija na Radiju Beograd 202. Jedna od njih je i čuveni „Zlatni papagaj“, emisija koja se bavila upravo novim talasom kao jednim od najznačajnijih muzičkih i kulturnih pokreta na ovim prostorima. Kako sve te priče ne bi otišle „u etar i u vetar“, Olga je na nagovor svog novosadskog kolege Bogomira Bogice Mijatovića rešila da saznanja i beleške o novom talasu pretoči u knjigu.

„Razgovori kod Zlatnog papagaja“ je zbirka koja sadrži 50 intervjua sa raznim ličnostima relevantnim za jedan od najplodnijih perioda u istoriji jugoslovenskog rokenrola. Priču prati i CD sa 20 brižljivo odabranih pesama, a prvi na listi je… Naravno, veliki tadašnji hit Električnog orgazma po kome knjiga i nosi ime. Prilika da nešto više čujemo o ovom štivu bila je njegova zvanična novosadska promocija koja se dogodila… A gde bi drugo nego u Bulevar Booksu, knjižari koja svira.

O knjizi su, pored autorke, govorili već pomenuti Bogomir Bogica Mijatović, dugogodišnji novinar, voditelj i urednik programa na Radiju Novi Sad, Ivan Fece Firči, legendarni bubnjar La Strade, Lune, Ekatarine Velike i brojnih drugih bendova, te Marinko Vukmanović Mare, muzičar, producent i kompozitor, poznat i kao nekadašnji basista Pečata i Pekinške patke. Moderator promocije bio je Minja Dunđerski, novosadski novinar i organizator muzičkih događaja.

Olga Kepčija

Otvarajući priču o „Razgovorima“, Olga Kepčija je rekla da je inicijalna kapisla došla od Natalije Cajić, direktorke Jugotona, odnosno predstavništva Croatia Recordsa za Srbiju, koja je pre nekoliko godina od Olge zatražila spisak od 100 pesama novog talasa koje bi se našle na kompilaciji. Po izdavanju te kompilacije, ubrzo je na Dvestadvojci krenula emisija „Zlatni papagaj“.

Tu negde je nastala i ideja o knjizi zahvaljujući Bogici. On i ja smo snimili razgovor za emisiju, ispozdravljali se… A onda mi je on rekao: „Oljice, ja sam celog života na radiju i mnogo ga volim. Ali, Oljice, sve to što mi kažemo ode u etar i u vetar. Stavi to na papir da ostane“. Ostalo je istorija… Dvestadvojka je prvo morala da dobije svoj serijal emisija, a kasnije se krenulo i u pisanje knjige. Sebi sam dala zadatak da moram napisati i drugu knjigu, s obzirom da imam još 30-40 intervjua, a u planu je i snimanje novih. Neki od mojih budućih sagovornika se nalaze ovde, a toga još nisu ni svesni, istakla je Kepčija.

Knjigu je izdao pomenuti Jugoton, a Bogica Mijatović se zahvalio Nataliji Cajić na tome i podvukao da je ta kuća mnogo više učinila za muziku i kulturu Srbije uopšte nego PGP RTS i svi ostali domaći izdavači zajedno. Po njegovim rečima, novi talas je zaslužan za to što je Jugoslavija, pored beogradske, zagrebačke, ljubljanske i sarajevske, dobila i novosadsku rok scenu. Najzaslužniji za promociju novog talasa i panka u ovom gradu je Dragan Gojković Goja, autor emisije „Randevu sa muzikom – moji vidici“ na Radiju Novi Sad.

Bogica Mijatović

Tada se po prvi put pojavila generacija momaka koji su više imali u glavi nego u prstima. Oni nisu bili bogzna kakvi svirači, ali su imali fantastične ideje. Do tada u Novom Sadu nije postojalo ništa, bili smo popularniji mi voditelji na radiju nego grupe koje su postojale. A onda su se pojavili Laboratorija zvuka, Pekinška patka, Boye, Obojeni program, Luna, La Strada, Rex Ilusivii… Čak dvadesetpetorica rokera iz Novog Sada ima titulu doktora nauka i ja sam na to veoma ponosan, naveo je Mijatović i dodao da je ovo prva knjiga o rokenrolu na našim prostorima koju je napisala jedna žena.

„Ona se budi“ je pesma koja intervjuisane muzičare ponajviše od svih asocira na period novog talasa, rekla je Kepčija i dodala da će lista najpopularnijih numera biti objavljena u nastavku knjige. Ona se zahvalila fotografu Brianu Rašiću na sjajnoj fotografiji (članovi Šarla Akrobate) za naslovnu stranu, koja je za ovu priliku neznatno modifikovana tako da Milan, Koja i Vd budu u prvom planu. Kada je prihvatila Mijatovićevu sugestiju da od razgovora napravi knjigu, ona je, kako je istakla, tu fotografiju „videla“ na koricama. A Ivan Fece Firči se na to nadovezao šaljivim komentarom na račun fotografa.

Ivan Fece Firči

Olga je pomenula Branislava Rašića… Čuj, Briana, usraću se! Mi smo svi bili drugari, postojala je cela ekipa podrške iza scene. Novinari, voditelji, DJ-evi… Mi sve to sami ne bismo mogli tako lako da uradimo. Novi Sad tada nije imao izdavačku kuću, a imao je veoma dobru scenu. Stoga, ova knjiga nije tu slučajno, to je možda naša nesvesna potreba da se uhvatimo za nešto što je bilo dobro. Možda ja sada zvučim prepotentno, jer sam u tome direktno i učestvovao. Pa, što da ne? Bože moj, ne priča publika svakog dana sa najboljim bubnjarem u Jugoslaviji, u svom stilu je reagovao Firči.

Mare Vukmanović je rekao da su okolnosti danas drugačije, te da muzika više nije tako važna ljudima. Želje i potrebe konzumenata industrije zabave su se promenile, pa muzika sada nije tako atraktivna, jer više i ne nosi tako jaku poruku kao nekada. Stoga je, po njegovom mišljenju, važno da ljudi koji su bili glavni u novom talasu i danas ostanu kreativni i da sve te stvari ne ostave samo za sebe, već da to ostane kao svedočanstvo jednog lepšeg vremena.

Mare Vukmanović

Kad pišeš knjigu i slikaš sliku, ti to radiš sam i niko ti ne smeta. Kada sviraš, ti treba da imaš bend, producenta, snimatelja, diskografsku kuću, lanac prodaje, koncerte… To je jedna velika vrteška. Kada se neko jednom upusti u to u svojih 20 ili 30 godina, neće to ponovo da radi u pedesetim. Onaj ko to hoće da radi sa 50 ili 60 godina… Taj je faca! Zašto onda ne bi mogla i nova pesma da se snimi sa 60 godina, zapitao se Mare.

Knjiga „Razgovori kod Zlatnog papagaja“ je omaž i onima kojih više nema. Kepčija je istakla da je Bora Đorđević jedan od svojih poslednjih intervjua dao njoj, i to baš na temu novog talasa. Iako bubnjaru Riblje čorbe Miroslavu Milatoviću Vicku nije bilo jasno šta bi Olga sa Borom mogla da priča o novom talasu, ona je imala više nego jasnu ideju o tome.

Bora je zaista bio važan u nastanku novog talasa, a naročito u pravljenju „Paket aranžmana“. Potpisan je kao čuvar studija na tom albumu, a u pesmi „Zlatni papagaj“ on lično peva u refrenu. Pitala sam Gileta i on je potvrdio da je to tačno, samo se Bora time nije hvalio. U knjizi ćete moći da pročitate kako je Bora sa Encom Lesićem birao bendove za ovaj album. Još jedan divan čovek koga sam upoznala zahvaljujući ovoj knjizi je grafički dizajner Branko Gavrić, koji je „Paket aranžmanu“ dao ime. Nažalost, on je u međuvremenu preminuo. Tako je ova knjiga posveta njima, baš kao i Goranki Matić, čije se fotografije nalaze u knjizi, rekla je Kepčija.

U knjizi se nalaze i brojne druge zanimljivosti, pa tako i informacija da je beogradska Grupa I bila jedini bend koji je u ono vreme bio cenzurisan, i to zbog pesme „Sestra Vera“. Josipu Brozu Titu su tada odsekli nogu, a Grupa I u toj pesmi kaže „slomio sam obe noge hteo sam joj doć’“. Olga je podvukla da ih zbog toga nije bilo ni na jednom radiju niti na televiziji.

Bogica Mijatović je istakao da je veoma važan uslov za stvaranje novog talasa u Jugoslaviji bilo otvaranje privatnih studija. U to vreme bilo je veoma teško doći do Studija 5 Radio Beograda ili studija u Radiju Novi Sad. Mijatović i njegovi saradnici su kasnije otvorili svoj studio, kada su stasali kao muzički urednici i mogli da daju naloge za snimanje. On se prisetio i detalja sa Omladinskog festivala u Subotici, kada je reditelj Jovan Ristić Rica rekao da Električni orgazam ne može da se pojavi na Televiziji Beograd zbog svog provokativnog imena. Nađeno je kompromisno rešenje, rekao je Mijatović, pa je zbog Ricine bahatosti bend potpisan sa El. Org.

Olga Kepčija je na kraju navela da dvojicu sagovornika, nažalost, nije uspela da intervjuiše jer su nas prerano napustili, a reč je o Massimu Saviću i Peđi Vraneševiću. U narednom izdanju knjige predviđeno je još pedesetak razgovora, od kojih je veći deo spreman za objavljivanje. Među njima je i intervju sa Zoranom Kikijem Lesendrićem iz Pilota i njihovom druženju sa kolegama iz Prljavog kazališta. Najveća umetnička sloboda u to vreme, kako je istakla, bilo je odbacivanje autocenzure i promena koje se dešavala u glavama samih ljudi pod uticajem novog talasa.