Preslušavanje: PUN.K Mile Kekina
U agresivna vremena, ni muzika ne sme biti mlitava, sterilna, bez nadahnuća i teškog kaprica, u suprotnom sebi bismo dozvolili da budemo samo goli i bespomoćni posmatrači raznoraznih zlih čudesa spakovanih u nikada odsanjane snove. Ako je jeres biti pravedan i pošten u okruženju hijena, onda smo svi mi (koji na zbivanja u svetu gledamo vlastitim očima i neotupelih umova) na strani onih koji nikada neće biti pobednici u nameštenim utakmicama radi sitnog ćara. Da li je to ispravna ili pravedna strana, sudiće tamo neka daleka pokolenja ako se uspe dobaciti toliko daleko. Nadrasti samoga sebe nije nemoguća misija, samo se treba uspraviti i pogledati u ogledalo
Upravo nešto slično je uradio i Mile Kekin sa svojim novim, trećim solo albumom, Pun.K Mile Kekina. Ujesti samog sebe kroz godine koje je obeležila igra rečima i paradoks svih mogućih okruženja, ostavlja trag i na Miletovim projektima. Svaki solo album mu je drugačiji, ima svoju sopstvenu spoznaju starenja, mada bih pre rekao sazrevanja, istančanih čula ukusa i mirisa, ali ono što ga drži je visoki napon emocionalne podrške drugima, hrabro, na momente i suludo, ali nadasve istrajno. Svestan je on da ne može pobediti sistem, ali ni ovaj ga ne može uništiti, ma koliko se trudio da obezvredi ne toliko njegovo stvaralaštvo, koliko Mileta kao osobu.
Album otvara numera Star. Nije sramota ostariti, bez obzira na sve, da li si i dalje u duši panker, roker, iliti nešto sasvim treće, nije bitno. Ostariti znači sazreti, osposobiti i duh i telo kroz nova saznanja, ali duboko u sebi, utemeljeno u sopstvenim korenima ostati ono što jesi. Zato starost nije stanje bezidejnosti, to je savršena muzika iskustva. Po mogućstvu životnog. Lagani uvod u ono što sledi…
A sledi prava pank tema sa irskim muzičkim elementima u središnjem delu – Marko Nogomet. Reč je o pesmi koja zbori šta se desi kada supruga u trenucima dokolice uzme muževljev telefon i shvati da je pod Marko Nogomet reč o ljubavnici. Ne mogu da odolim a da se ne prisetim da je jedan moj prijatelj, gotovo ravno pre 20 godina imao sličnu zabeležbu, samo što je pisalo Marko Konobar, išao je sa tim Markom čak i na letovanje… Svakako da podseća na rane radove Hladnog Piva.
Jetra je sledeća – ima snažan rif, donosi vrhunsku energiju, prava pank rok tema, sa završnim kratkim gitarskim solo efektom.
Četvrta na albumu zove se Rane hrane strvinare, sasvim solidna, energično agresivna tema, igra rečima u okruglo tri minuta objašnjava uvrede, da ponekad uvreda možda i nije uvreda, no je opis karaktera nekog ko sasvim drugačiju sliku o sebi ima.
Nisam siguran je stvar koja obrađuje nesigurnost čoveka, da se dan treba pohvaliti tek kada svrši, odnosno sunce zađe, ne pre, da se opet, opet, i možda opet, ne prevarimo. Da li pametniji popušta kada sada đaci ponavljači iz zadnjih klupa drže lekcije o životu. Ne popuštati zlu.
Šesta Trening za umiranje sa Darkom Rundekom je stara numera Hladnog Piva sa albuma Džinovski u malo drugačijoj obradi. Biti kralj ironije, kako to lepo zvuči, ali je li korisno, odgovora nema. Malo kantri euforije nije na odmet.
Sledi Centrifuga, voditi razgovore sa drugima koji se nikada nisu dogodili, samo zato što ste bili pristojni, pa ste prećutali, a trebali ste reći. Te zadnje neiskazane ili neizgovorene reči uvek zabole nas koji ih nismo pustili iz sebe. Da li se pristojnost uvek isplati?… Sjajna lagana stvar.
Osmi song je Ilica i Marica – Hajka na odrasle. Izvrsna energična stvar, apsolutno lično iskustvena, kada je prošle godine Mile Kekin privođen više u cilju zastrašivanja, ne njega nego drugih. Duboki politički motivi plivaju u njoj. Sjajan tekst prati noseći ritam, bol jednog čoveka, ispiranje tv ekrana sa njegovim likom, hapšenjem i slično, no poenta je što Miletu i zalazak sunca izgleda lep mada ima lisice na rukama, zna da dok ga gledaju sanjima na tv-u, sve ima svoju težinu, ali i laganost. Uostalom, kakav je to roker ako nema dana provedenog iza osenčenih rešetaka…
Selo moje malo je umerena, sve one nepopijene kafe sa prijateljima koje su obećane, a nisu realizovane, pozdrav samo u prolazu i uspomena na davno prijateljstvo.
Treći svijet je klasična storija svih ljudi koji beže za boljim životom, a Mile je peva na svoj način, svi mi imamo svoj zapad i svoj jug. Nije problem biti građanin drugog, trećeg ili desetog reda, tuga je što se to odnavek dešavalo i biće prisutno i u budućnosti. Treći svijet se ne događa drugima, događa se nama koji dozvoljavamo da se umišljeni moćnici, ili njihovi služitelji, ophode prema nama kao prema tuđincima u sopstvenom dvorištu. Vokalnu pomoć pružio je Gino iz Kultur Shocka.
Bilo bi glupo je simpatična pesma koja se bavi tematikom kako izbaciti nepotrebnu dozu agresije iz sebe. U finom cirkuskom aranžmanu je urađena. Sa sobnim biciklom i žutim pilulama sve je lepše. Možda. Ipak, sumnjam.
Neispravni vokalist je tema koja se bavi vrtlogom u sopstvenoj glavi. Da, težak je kao olovo, ali ga voli ponovo, ako si prava. Simpatičan solo u središnjem delu. Voleti nekoga na onaj način na koji ovaj misli da je u redu, ali da u toj njegovoj neurotičnosti ima i neke doslednosti.
Stablo je pretposlednja numera na albumu. Raširiti ruke kao jedra i zaploviti kroz život. Ne mogu se oteti utisku da je ova urađena u dilanovskom stilu. Barem njen završetak…
Album zatvara Iza prvog ugla, duet sa Radetom Šerbedžijom, na tekst Ljubivoja Ršumovića. Nežna tema, iskrena, četvorominutna, ima smisla što tonski sklapa ovaj album.
Mark Mrakovčić, kao prvi saradnik Mile Kekina, doprineo je da album zvuči ovako kako zvuči. A zvuči savremeno, iskreno, na momente proročnički, sa elementima humora, ali daje nadu i duboku veru, da izlaska, ma kako mračno bilo, ipak ima. Korenspodirajući sa klasičnim pank rok elementima, provlačenji nit buntovnosti i kroz ostale numere, u 45 minuta novog stvaralaštva, Mile Kekin je odbacio tvrdnje da se odrekao svojih pank uvertira, da je sazreo na sve moguće načine, ali da nije ostario, da u sebi nosi taj izdanak ljudskosti, nepokorivost vlastitih misli i da je jednostavno još uvek onaj dečak koji uz par akorda, može reći mnogo, a da njegovo nemirenje sa ličnim nezadovoljstvima nije samo frustracija čoveka u ozbiljnim godinama, no iskazivanje da se i na jedan drugačiji način otpadništvu može reći – Ne!
