Todo Mundo Festival: Madre mía, qué música!
Karmakoma Club (24. i 25.09.2026.)
Igrom slučaja, harmonika je bila zajednički imenitelj svim izvođačima koji su nastupili na ovogodišnjem izdanju manifestacije. Isto tako, važna komponenta bila je i muzika sa španskog govornog područja – iz Baskije i Argentine.
Kada jednom kročite na teren „svetske muzike“ i počnete da ga istražujete, vrlo brzo shvatite da ste ušli u bunar bez dna. No, važno je znati da vas taj bunar neće udaviti, već napojiti raznorodnim muzičkim nektarom. Opijeni njime, nepunih mesec dana nakon ESTAM Festivala u Kragujevcu obišli smo njegovog poznatijeg i starijeg „brata“ – Todo Mundo Festival u Beogradu, čiji je kompletan program ove godine održan u Karmakoma klubu.
No, iako je koju godinu starija od kragujevačke, Todo Mundo nije i najstarija manifestacija takve vrste u Srbiji. Iako četrnaest izdanja zvuči zaista impozantno, organizatori Todo Munda su nas uverili da to nije prvi world music festival kod nas. Stariji od njega su Etnofest na Paliću i Domboš Fest u Malom Iđošu. Ne sumnjajte da ćemo otići i tamo, verovatno već sledećeg leta. Uostalom, radoznalost je ubila mačku, zar ne?
Bojan Đorđević
Tako nas je radoznalost navela da organizatore priupitamo zašto su festivalu dali baš takvo ime, a ne, recimo, Tout Le Monde. Kako nam je rekao Bojan Đorđević, osnivač i umetnički direktor Todo Mundo Festivala, ideja datira još od početka dvehiljaditih, kada je ekipa entuzijasta razmišljala o pokretanju časopisa koji bi se bavio world musicom. Tim je podržao ideju da se časopis nazove „Todo Mundo“, po nazivu izdavačke kuće i projekta Davida Byrnea, lidera nekadašnjeg popularnog sastava Talking Heads.
„U toj ekipi je bio i Dragan Ambrozić, koji je i tada bio urednik u Domu omladine Beograda, pa kad je 2012. rešeno da treba napraviti world music festival i programski odvojiti world music od Ring Ring festivala, lako smo se saglasili oko imena. Ubrzo se Long Play agencija uključila u organizaciju. Te tri naše organizacije su organizovale festivale 2012. i 2013. godine. Long Play je izašao iz priče 2014, a DOB nakon izdanja 2016. Ime je, naravno, ostalo“, priseća se Đorđević.
Marija Vitas
Todo Mundo Festival je nastao odvajanjem žanra „svetske muzike“ iz Ring Ring Festivala, koji se programski bavi savremenom, eksperimentalnom, free jazz i avangardnom muzikom, a čije je prvo izdanje organizovano 1996. godine. Marija Vitas, predsednica Udruženja „Ring Ring“, koje organizuje Todo Mundo i još nekoliko drugih manifestacija, kaže da se u međuvremenu i world music profilisao kao neka vrsta eksperimentalne i alternativne muzike, pa je i Todo Mundo manifestacija za ljubitelje drugačijeg zvuka.
„Ako je neka muzika suviše neobična, ona ne može da se čuje svuda, neće je mainstream mediji plasirati, pa je normalno i da imate neki uži krug ljudi koji je zagrejan da čuje nešto novo. Mi uvek ukazujemo na to da je ovo muzika za publiku koja je radoznala, koja izlazi iz svojih navika i želi da proširi svoje vidike. Mislim da je problem sa posetiocima festivala u tome što oni hoće da plate kartu za ono što baš znaju. To je trenutna slika „svetske muzike“ u Srbiji, ali i šire“, ističe Marija Vitas.
Glavni kriterijum pri izboru izvođača na Todo Mundo Festivalu je, naravno, kvalitet, ali i želja da se predstave autori koji ne nastupaju često u Beogradu, te da se učesnici festivala tematski povežu. U okviru world musica ima dosta podžanrova, pa je stilska i geografska raznovrsnost neophodna, uz ograničenja koje nameće budžet. Ipak, vidljivo je da mađarska muzika ima poseban značaj za Todo Mundo Festival, kako zbog institucije Collegium Hungaricum koja ga podržava, tako i zbog kulturoloških preplitanja sa srpskom kulturom.
„Ljubiteljima ovog žanra preporučujem Budapest Ritmo Festival, sjajnu manifestaciju koji se organizuje svakog aprila. Slušamo tu scenu, dobro je poznajemo, ona je divna, raskošna i raznolika. Pored toga, Mađarska nam je susedna zemlja, a mi je tako slabo poznajemo. Neko će da ode na vikend da obiđe Budimpeštu, neko možda ode u neku banju, i na tome se, manje-više, završava naše poznavanje Mađarske. A prožimanja su ogromna, naročito kada je reč o kulturnom nasleđu na prostoru Vojvodine“, podvlači Marija.
Fanfara Complexa
Stoga, nije nikakvo iznenađenje što je upravo mađarski sastav Fanfara Complexa otvorio ovogodišnje izdanje Todo Mundo Festivala. Sjajni devetočlani bend jedva je sa svom neophodnom opremom stao na binu Karmakome, ali mu to nije smetalo da posetiocima predstavi raznovrsnu muziku, ne samo poreklom iz Mađarske, već i iz Rumunije, Moldavije, Makedonije i drugih balkanskih zemalja.
Formacijski i zvučno Fanfara Complexa na sceni izgleda kao omanji big bend. Bogatstvo i šarolikost melodija rezultat je i neobičnih instrumenata koji se koriste, poput kobze, cimbala i specifične verzije goča. Ipak, zvuk nose tri saksofona (jedan tenor i dva alta), klarinet i dve harmonike. Bend se pohvalio činjenicom da je prvi mađarski sastav koji je učestvovao na saboru trubača u Guči, a posetiocima je servirao i nekoliko iznenađenja, uključujući čoček i makedonsko oro.
Xabi Aburruzaga Trio
Igrom slučaja, harmonika je bila zajednički imenitelj svim izvođačima koji su nastupili na ovogodišnjem izdanju festivala. Imao ju je i Xabi Aburruzaga Trio, sastav iz severne španske pokrajine Baskije. No, verujem da je takvu harmoniku retko ko od posetilaca Todo Munda do sada imao priliku da vidi, s obzirom da je reč o trikitiši, tradicionalnoj baskijskoj dijatonskoj harmonici. Priču zaokružuju akustična gitara, bubanj i perkusije, a sve zajedno zvuči veoma vrcavo, energično i rasplesano.
Iako dolazi iz regije koja je sama po sebi izuzetno specifična, Xabi Aburruzaga voli da eksperimentiše, pa se u njegovoj muzici često mogu čuti keltski motivi. Ta konekcija deluje toliko prirodno da sam ubrzo počeo da istražujem antropološke veze između Baskijaca i Kelta. Iznenadilo me je saznanje da su Velšani i Irci sa keltskim korenima genetska braća španskih Baskijaca. A do svega toga me je dovela muzika, koja je tako još jednom potvrdila svoju moć, bogatstvo, lepotu i univerzalnu vrednost.
Branko Džinović
Drugi dan festivala nastavio je tamo gde je prvi završio – na španskom govornom području, što je opredelilo i ovakav naslov izveštaja. Naš poznati harmonikaš i bandoneonista Branko Džinović okupljenima je predstavio melodije iz Argentine, s obzirom da instrument koji je svirao (bandoneon) potiče upravo iz te južnoameričke države. Nikada do sada nisam imao prilike da čujem tu verziju harmonike uživo, pa sam bio impresioniran lepotom jednostavnosti. Sve vreme su na sceni bili jedan čovek i jedan instrument, ali ni u jednom trenutku nisam osećao da mi bilo šta nedostaje.
Džinović je jedno vreme proveo u Buenos Airesu intenzivno izučavajući bandoneon, tako da je savršeno ovladao tim instrumentom. Svojim tango repertoarom na trenutak nas je odveo na ulice argentinske prestonice i kreirao prizor mnogobrojnih parova, žena u zavodljivim crvenim haljinama i muškaraca u elegantnim crnim odelima, kako graciozno plešu na makadamu. Pored toga, Branko nam je pokazao kako bandoneon „jeca“, što je bio izuzetno dirljiv i emotivan momenat.
Na Todo Mundo Festivalu svake godine se uručuje nagrada „Vojin Mališa Draškoci“, koju dodeljuje World Music Asocijacija Srbije za podsticanje, razvoj i popularizaciju kreativnog stvaralaštva u ovom žanru muzike. Ovogodišnji laureati bili su violinista Daniel Lazar i harmonikaš Almir Mešković, fantastični duo koji u svom muziciranju vešto i virtuozno kombinuje tradicionalne melodije i savremeni zvuk. Nagradu im je uručio Branislav Radojković, frontmen beogradskog sastava Naked i prošlogodišnji dobitnik prestižnog priznanja.
A na koncertu koji je usledio Lazar i Mešković su se svojski potrudili da opravdaju nagradu koja im je dodeljena. Emotivnim i harmoničnim melodijama prošetali su nas po banatskim šorovima, skopskoj kaldrmi, šetalištima Niške banje, bosanskim zadimljenim kafanama, ali i beskrajnim, gustim norveškim šumama. Zanimljivi i dirljivi su bili pasaži tokom kojih se Daniel Lazar vraćao u svoje detinjstvo, rodno selo Ovču, svakodnevne prelaske Pančevačkog mosta, te babine i dedine bašte, koja mu je poslužila kao inspiracija za jednu kompoziciju.
Daniel Lazar i Almir Mešković
Interesantno je bilo čuti i sevdalinku čiji su autori Lazar i Mešković. Dvojica muzičara su maestralno uhvatila željeni sentiment i minimalističkom izvedbom prisutnima podigli žmarce, a nekima i naterali suze na oči. A šta tek reći za „Ševu“, koja je obeležila karijeru Miroljuba Aranđelovića Kemiša… Ako je čuo njihovu verziju, verujem da je legendarni harmonikaš bio ponosan na Daniela i Almira. Dugo se čekalo na njihov povratak u Beograd, punih sedam godina, ali strpljenje definitivno nije bilo uzaludno.
Čak ni brzinsko razilaženje zbog narednog događaja koji je u kratkom roku usledio u Karmakomi nije moglo da pokvari fenomenalne utiske nakon dva dana festivala i četiri izvanredna koncerta. Marija Vitas i Bojan Đorđević su još jednom napravili sjajan i izbalansiran izbor izvođača, pa verujem da su svi posetioci više nego zadovoljni otišli kućama. Naredne godine očekuje nas jubilarno, petnaesto izdanje Todo Mundo Festivala. Siguran sam da organizatori pripremaju neka zanimljiva iznenađenja, baš kao što je to slučaj i sa ESTAM Festivalom u Kragujevcu. U svakom slučaju, 2027. će definitivno biti godina „svetske muzike“ u Srbiji.
