Ovih dana navršava se 55 godina od izdanja debi albuma jednog od najproduktivnijih kantautora sa ovih prostora. Reč je ploči “Čovjek kao ja” Arsena Dedića, osobe koja je do kraja života nosila u sebi miris mora i okus soli sa penuvašog talasa. Taj zadah siromaštva i usađena otpornost za opstanak na prostorima gde je rođen, iznedrili su jednog borca za umetnost u najširem mogućem smislu. Bitno je napomenuti da je Arsen pre pomenutog izdanja pisao muziku i tekst za druge pevače toga doba, da se okušao i kao glumac, te da je par singlova izdao i ranije, a koji su se našli na njegovom debi ostvarenju. Širem auditorijumu nisu bile nepoznate teme sa albuma, ali posebna doza kreativnosti ide na dizajnirani omot gramofonske ploče.

Poetski raspoložen, vedra duha i razmahnut u nizanju nota, gotovo ceo album je sam izneo, što muzički, što tekstualno, uz obilatu aranžersku pomoć Stipice Kalogjere. U nešto manje od četrdesetak minuta muzike i čak četrnaest pesama na albumu, tada već zakoračivši u ozbiljne umetnike sa ovih prostora, prigrabio je sebi primat šansonjera broj jedan. Jedan nežni dnevnik u prvom licu jednine, kroz priče o mnogima, istakao je sebe u žižu tih malenih storija, to nije priča o trećim licima i događajima, jer opisuje vlastiti put kojim je išao, kojim je koračao u trenutku izdavanja albuma, ali nagovestio je put i kojim će dalje ići. U sebe je zarobio, kako pesnika, interpretatora, tako i muzičara koji odiše vlastitim umećem da oslika boje mora u zimskom sutonu. No, tu su i teme koje zalaze u urbani prostor savremenih dešavanja šezdesetih godina prošlog stoleća. Pričajući u prvom licu jednine, Arsen priča o svima, o ljudima, kamenu, moru, vinu, bratu svom, jednostavno ne žureći nigde, kroz gitaru, klavir i violine, uspeo je šarmirati svojim glasom i poezijom jedno vreme, ni prošlo, ni buduće, ali postojano u nekakvom zamahu iskrenih htenja za nekakvo, možda ne bolje, ali drugačije, sutra.

Sve Što Znaš O Meni, Moderato Cantabile, Odabraćeš Uvek Gore, Kuća Pored Mora, Čovjek Kao Ja, samo su neke od tema koje su više nego uspešno preživele više od pola stoleća, ostavivši više emocija na kišnim trgovima malih gradova, gde su zaljubljeni uzalud čekali svoje partnere. Nije on bio samo tvorac ljubavnih pesama, bilo je tu i socijalnih i filozofskih tema. Ne uvek na prvo slušanje i čitanje poezije visprenog umetnika, ali kada se pažljivije oslušne i uđe dublje u problematiku koju je Arsen opisivao kroz svoje songove može se naći opis jednog vremena, nadanja, ali i stradanja običnog čoveka, no sagledan kroz pogled vizionara. Vešta ruka poete vodi nas kroz snove, ljubav, ali nas takođe ostavlja i u realnom životu, ne dajući nam da pobegnemo od sebe samih, a kuda bismo to i otišli, kada su sve tuđe kože, manje više, slične našima. Možda su malo samo vremešnije i dublje zagrebane.

Arsenovi stihovi, umetnuti u note, drže pažnju sve vreme dok slušate reski glas čoveka za klavirom, koji, i između reči, tišinom, gađa pravo u srce. Dirke prate glas, glas prati tekst, a tekst prati život, život prati stradanje, stradanje prati nadanje, a nada uglavnom završava u svemiru, okićena ugaslim zvezdama, sa pradavnim tragovima prašine iza sebe. I onda opet iz početka, sve do rađanja novog kraja.

Vekovi traju godinama, stihovi traju koliko i nežnosti ima u njima, koliko ljubavi među strancima i razuma među ljudima. U šolji ljubavi ima i taloga, ima i te iznenadne oporosti i gorčine nanete kroz poslednji poljubac i sećanje na prvi dodir. Te taktove osećaja blagosti, udenute u očima slobodnog čoveka, kroz svoje stihove opisuje Arsen, te tuge asimilovane u nedra boginje bola njegova muzika rađa i pušta niz veliki zapenjeni val, do poslednjih trenutaka civilizacije kakvu poznajemo.

Što se tiče samog omota albuma Čovjek Kao Ja, tek on predstavlja malo remek delo Mihajla Arsovskog, tadašnjeg grafičkog urednika Pop Expressa. I omot je govorio o Arsenu mnogo više nego što se može smisliti u tih par sličica vizionarske postavke umetnika koji je gotovo revolucionarno uneo nešto novo pod okriljem tadašnjeg Jugotona. Iskreno se nadam da će Croatia Records imati sluha i umetničkog oduška da reizda pomenuti vinil, ali baš onakav kakav je bio u trenutku ugledanja svetlosti. Nema potrebe za bilo kakvim šminkanjem, ni muzičkim, ni dizajnerskim.

Na koncu, kada se spoje pogledi u more, pogledi u nebesko prostranstvo, vatra koja hladi i led koji peče, spori voz kroz zabita brda i opustela mesta, svi grafiti ispisani po sivim zidovima gradskih udžerica, sve suze na dlanu nesrećnika bez doma, stradanja bez broja i povoda, ostaće samo stih na kamenu da bez reči ispriča koliko još ljubavi može da izgovori Arsenova muzika, koliko njegove poezije može da oplemeni svačiju dušu na bedemima budućnosti pred nekim novim osvajačima, bez lica, štita i časti. Onda shvatite da svetovi leže pred vama, beskrajni i tihi, umirovljeni pred poslednjim sunčevim zracima. O njima je Arsen pevao, nosio kao poslednji iskušenik pred sobom reči ljubavi, sreće i bola, svima nama, na svoj način.

Povratak Heroja – objavljen video singl „Vincaca“