“Modra rijeka” naših života
Četrdeset i pet godina je prošlo od objavljivanja albuma “Modra rijeka” grupe Indexi, od te davne 1978.
Vremenski period jako dug, no prekratak da bi se takvo delo moglo skinuti sa trona sa koga i danas neumoljivo pokazuje kojim putem je trebalo ići.
No pođimo redom.
Rock i književnost susretali su se mnogo puta. A kako i ne bi. Bilo je to vreme kada je cenjeno i jedno i drugo. I književnost i muzika. Pa sad… Bilo je svakakvih pokušaja. I ovakvih i onakvih. Uspešnih i manje uspešnih. Ali ako bih trebao da izdvojim najvažniji, onaj sudbinski susret ove dve dive, ne bih se dvoumio ni trenutka. Toliko je sve očigledno.
Indexi su osnovani 1962. godine u Sarajevu.
Paradoksalno, grupa koja će još tokom šezdesetih biti veoma uvažavana i cenjena, svoj prvi album (ako ne računamo kompilacije), objaviće tek 1978. godine. Nakon celih šesnaest godina postojanja!? I tako je rođena čudesna ploča nazvana “Modra rijeka”!
No samom rađanju tog dela, prethodilo je još nešto.
Ako je Indexima trebalo šesnaest godina da objave svoj prvi album, još više godina bilo je potrebno za jedan drugi sudbinski susret. Mehmedalija Mak Dizdar je rođen u Stocu, davne 1917. godine. Neobičan pesnik sa nevelikom bibliografijom i prekratkom životnom dobi. Umro je 1971. u 53. godini života. Ipak, sasvim dovoljno da iza sebe ostavi očaravajuce stihove koji tako mirišu na naše ondašnje živote. Tako raskošne, a tako skromne.
Naša raskoš bila je u muzici, poeziji, sportu, druženju, u želji da pomognemo drugima. Skromnost? – u mnogo čemu ostalom.
Elem, proći će podosta godina dok nisu stali jedno naspram drugog – ti i takvi “makdizdarovski” stihovi i Indexi.
Licem u lice. Bodo Kovačević, Fadil Redžić, Ranko Rihtman i on: Mak Dizdar! Rezultat je bio nestvaran.
Album koji je proistekao iz tog susreta, predstavlja esencijalni spoj rock muzike i književnosti na ovdašnjim prostorima. I ne samo to. Ako bih trebao da izdvojim samo jednu ploču koja tako očaravajuće mami aromom zemlje koje više nema, onda je to “Modra rijeka”.
Znam, mnogi su pevali o Jugoslaviji. Pevali, pa zaboravljali, opet joj se vraćali. Neki iz srca, neki proračunato. Neki uz “ura”, neki uz srdžbu… Bilo je toga, bilo.
Ipak čini mi se, ništa tako ne dodiruje ove modre duše – nas, koji smo živeli u toj zemlji, kao “Modra rijeka”.
“…ima jedna modra rijeka
široka je duboka je
sto godina široka je
tisuć ljeta duboka jest
o duljini i ne sanjaj
tma i tmuša neprebolna
ima jedna modra rijeka
ima jedna modra rijeka –
valja nama preko rijeke.”
Da. Valja nam. Kako nekada, tako i sada. I po svemu sudeći – zauvek tako.
I još nešto: Vredelo je čekati ovaj album, ne bi li kako-tako razumeli “modru rijeku” naših života. Možda se danas i čini da je sve bilo uzalud, no ubeđen sam da ipak nije tako.
