Bel Tempo s kraja dobrih vremena

Bel Tempo bio je beogradski pop rok i džez bend iz Beograda, koji su osnovali Suzana (vokal) i Vladimir Petričević (gitare, klavijature i vokal). Suzana se prvi put pojavila na muzičkoj sceni na Bajaginom prvom albumu u pesmi “Papaline”.

Snimatelji su bili Aca Vitorović i Zoran Marić. Sve aranžmane, muziku i tekstove uradio je Vladimir Petričević osim teksta za pesmu “Povedi me” koju je napisala Suzana i stare romanse “Zašto ne smem da te ljubim“. Na albumu su svirali Nenad Stefanović Japanac (bas gitara), Nebojša Marić Maroni (program za TR 707), Aleksandar Ralev Mimi (klavijature), Nik Papa De La Samora (konge, bongosi, udaraljke), Goran Grbić (duvački aranžmani i truba), Momir Petričević (truba), Nenad Petrović (saksofon) i Željko Nestorov (trombon). Sa albuma su se izdvojile pesme “Povedi me“, “Ulični korak” i “Ovaj dan je predivan“.

Ta ploča nije bila nimalo komercijalna, a pojavila se dvadeset godina unapred i tu sam se veoma dala. Išla sam, kumila, molila, klečala po tom PGP-u. Pored nas su u to vreme prolazili narodnjaci, ali tada su to još uvek bili pravi narodnjaci. Rambo i ja smo se sudarali na tim vratima gledajući kako stižu prasići, koje su donosili “nike patike”, kako smo inače zvali te osobe. Ipak, moram reći da je gledajući ovu današnju, ta narodnjačka scena bila zaista sjajna, mada nas to konkretno uopšte nije doticalo i mi jednostavno nismo u to vreme mogli da donesemo o svemu tome neku dobru procenu. S druge strane, moj brat je bio mnogo mlađi od mene, sedam punih godina, tek je postao punoletan kada je taj album nastao i ja sam se jako borila da te pesme ugledaju svetlost dana. Puno problema je tu bilo. Mi nismo imali gde da vežbamo. Recimo, ja sam tada igrala predstavu u pozorištu “Boško Buha” kada je otvorena večernja scena i Cile Lazin režirao Dikensovu “Prodavnicu starih vrednosti” i onda sam pitala upravnika da li bi mogli noću kada se zavesa spusti, ili danju, kada se završe dečje predstave, da u salu dovedemo bend da vežbamo kako bi se pripremili za izdavanje albuma. I on mi je ne samo dozvolio, već smo dobili i ključeve od pozorišta. On je čuo koliko je to dobro, a i voleo me je i poštovao, mnogo godina kasnije prisećala se Suzana tog vremena kada su snimili debi album.

Posle duže pauze 15. aprila 1992. godine za PGP RTB objavljuju svoj drugi album “Modesty” (za album bend je bio inspirisan likom iz stripa Modesti Blejz). Album su producirali Suzana i Vlada. Muziku, tekstove i aranžmane pored Suzane i Vlade uradili su B. Popović i A. Lokner. Na albumu su svirali A. Jelić (bas), A. Lokner (klavijature), B. Popović (klavijature), N. Petrović (saksofon), G. Grbić (truba), Đ. Čurčić (gitara) i N. Gitarić (gitara). Sa albuma su se izdvojile pesme “Nešto me budi“, “Modesty Blase” i “Sky“.

To je bio trenutak katastrofe. Kome je bilo do pesme, kada regrutuju ljude i odvode na ratište. Uostalom, jedan deo moje porodice je bio u Sarajevu. Ali tada se desilo nešto što je mene veoma zaštitilo. Porodila sam se se u junu 1993. godine, pa mi se danas negde čini da mi je sudbina fino poslala to blagosloveno stanje da me u pravom trenutku zaštiti. Bilo je tada zaista teško. Kome tada da sviraš? Ko je mogao da se bavi kulturom 1993. godine? Volela bih da ga vidim, sećala se Suzana i vremena nakon objavljivanja druge ploče.

Grupa je ubrzo prestala sa radom, a 1996. su se pojavili na festivalu MESAM sa pesmom “Ljubomora“. Suzana se posvetila glumi, Vlada je nastavio da se bavi komponovanjem, danas radi u Narodnom pozorištu.

Ono što je interesantno jeste da mali broj ljudi zna da je upravo Suzana vokal u pesmi “Papaline” grupe Bajaga i instruktori na albumu “Pozitivna geografija” izdatog 1984. godine.

Tagovi: Bel Tempo, Beograd, Suzana Petričević, Vlada Petričević